Концерт Синодалног хора из Москве у Храму Светог Саве

14.06.2019.

У организацији VI Међународног фестивала хорске духовне музике ''Музички едикт'' и Храма Светог Саве, Синодални хор из Москве наступиће у Крипти Храма Светог Саве. Концерт ће бити одржан 17. јуна 2019. године са почетком у 20 часова.

Синодални хор, један од најстаријих професионалних хорова у Русији, основан је у Москви 1721. године. Патријаршијски хор црквењака као појаца, који се појавио у 16. веку, био је основа Синодалног хора. У почетку се патријаршијски хор састојао од мушких појаца за службе. Појање је било монофоно све до средине 17. века; после је хор почео да пева полифоне мелодије, чиме уводи дечје гласове (алтове и сопране) у групу. Када је Патријаршија укинута 1700. године, хор је постао познат као „саборни” (катедрални), и био је везан за Успенски храм у Кремљу. Након оснивања Светог синода 1721. године, хор бива пребачен и постаје познат као Синодални хор. Током 17. и 18. века, наступ патријаршијских појаца и будућег Синодалног хора истицао се својом музикалношћу и уметничким радом и представио је неку врсту „московске” паралеле хору састављеном од монархијских црквењака појаца, преименованом у Судски хор Петра Великог, касније пребаченог у Санкт Петербург.
На прелазу из 19. у 20. век, репертоар хора се увелико проширио захваљујући увођењу световне музике и аранжмана руских народних песама. Многи московски композитори су наменски писали за Синодални хор. У једном тренутку је чак и Петар Иљич Чајковски учествовао у активностима хора. Када је Руска патријаршија обновљена 1917. године, хор је задржао своје историјско име. За време Ускрса 1918. године, храмови у Кремљу су затворени и хор је престао да постоји.
Данашњи Московски синодални хор је обновљен у пролеће 2009. године, када је Митрополит волокамски Иларион именован за поглавара Цркве Свих жалосних радост. Синодални хор је обновљен по узору на чувени хор цркве у Бољшој Ординки, где је традицију московске школе хорске црквене музике очувао диригент Николај Матвејев још од 1948. године. Током дугог низа година, хор Цркве Свих жалосних радост, под руководством Николаја Матвејева, снимио је и пропагирао руску световну музику грамофонским плочама. Алексеј Пузаков је осамдесетих година постао један од диригената цркве Скорбјашченски (Свих жалосних радост). Након смрти Н. Матвејева 1933. године, многе традиције које је он покренуо биле су прекинуте, библиотека хора Скорбјашченски изгубљена, а сам хор је изгубио многе чланове и постао обичан камерни ансамбл. Не тако давно, Алексеј Пузаков је прихватио позицију диригента Хора цркве Скорбјашченски и успео да уједини креативну снагу од осамдесет певача. Поред учешћа на самим литургијама, Московски синодални хор такође изводи и концертне програме. Хор сарађује са Руским националним оркестром и Симфонијским оркестром „П. И. Чајковски”; такође је укључен у програме осмишљене за московске божићне и ускршње фестивале и учествује у важним међународним црквеним пројектима. Московски синодални хор има и Дечји хор (диригент ‒ Наталија Асмус) и Омладински синодални хор (диригент – Михаил Котелников).

Алексеј Пузаков, почасни уметник Русије – уметнички директор Московског синодалног хора

Алексеј Александрович Пузаков рођен је у Москви, маја 1966. године. Са осамнаест година је био ангажован као чтец; са деветнаест година, Алексеј је радио као асистент Николаја Матвејева, диригента Хора цркве Скорбјашченски, управљајући левом хорском галеријом. А. Пузаков је затим наставио да води бискупски хор Вилњуске и Литванске епархије. Током прославе 1000-годишњице хришћанства у Русији, Пузаков је први пут учествовао на концерту световне музике у катедрали Манастира Светог Духа у Вилњусу.
Након тога, А. Пузаков је радио као диригент у московским црквама: Црква Вазнесења на Ваганковском гробљу и у Цркви Светог Николе – Кузњецк. Алексеј Пузаков је 1994. године, уз подршку протојереја Николаја Соколова, поглавара Музеја ‒ Цркве Светог Николе у Толмачију, и особљем Третјаковске галерије, основао национални црквени хор у овом познатом музеју, којим је руководио скоро петнаест година. Године 2006, Алексеју Пузакову је додељена титула почасног уметника Русије. Добитник је и Ордена Цркве Св. Сергија Радоњешког и Св. Инокентија Московског.
У пролеће 2009. године, Митрополит Иларион (Алфејев) именован је за поглавара Цркве Иконе Богородице Свих жалосних радост. Митрополит је у великој мери подржавао обнову Московског синодалног хора, некада познатог на просторима целе Русије. Алексеј Пузаков је постављен на чело ове нове групе, која је окупила осамдесет хориста и била предодређена да постане водећи професионални хор у Русији.