Дела Светог Саве

Студенички типик

Студенички типик је српски средњовековни документ из XIII века. Написао га је Свети Сава у Студеничкој испосници 1208. године, и у себи садржи и житије Савиног оца – Стефана Немање, касније монаха Симеона. Представља први устав Српске православне цркве. Писан је за манастир Студеницу.

Карејски типик

Свети Сава је подигао своју испосницу у Кареји одмах по оснивању Хиландара, српске лавре у Светој Гори.

Хиландарски типик Светог Саве

Превод типика:
Писмени указ живота у манастиру Пресвете Богородице Наставнице, што сам га ја грешни и смерни монах Сава предао вама, у Господу вазљубљена чеда и браћо Оче, благослови!

Житије Светога Симеона Немање

Оче, благослови! Наш свети манастир овај, као што знате, као пусто место беше — ловишта зверова беху. Дошавши, пак, у лов господин наш и самодржац, владар све Српске земље, Стефан Немања, ловљаше овде, и допаде се њему да у пустом овом овде месту подигне манастир овај, на покој и на умножење монашког чина.

Служба Светом Симеону Мироточивом

Преподобни оче, добру си нашао лествицу којом узиће на висину.

Законоправило – Номоканон – Крмчија

Законоправило или Номоканон или Крмчија (гр. номос – грађански закон, канон – црквено правило) је зборник грађанских и црквених прописа византијске државе, које је одабрао и превео Свети Сава почетком 13. века.

Значај Светог Саве

Још у раним хришћанским временима, један византијски цар је рекао: “Величина једног народа не гледа се по броју тог народа ни по територији његовој, величина једног народа гледа се по томе, колико је тај народ изнедрио из себе Светитеља и угодника Божијих”.