Законоправило или Номоканон или Крмчија (гр. номос – грађански закон, канон – црквено правило) је зборник грађанских и црквених прописа византијске државе, које је одабрао и превео Свети Сава почетком 13. века.

Први је српски правни акт и писан је на разумљивом народном језику. Прочитајте детаље у вези овог дела у наставку.

Настанак Законправила

Први пут се овакав црквени зборник помиње 451. године у вези са одлукама Халкидонског сабора. У овај зборник укључени су скраћени текстови свих правила – синопсис.

Један од најкомплетнијих правних зборника у Православној Цркви је Законоправило (Номоканон) Светога Саве, познато и као Крмчија. Заслуга Светога Саве у изради законоправила за Србе састоји се углавном у избору текстова из византијских правних зборника и распореду грађе. Овај зборник је приређен пре него што је Свети Сава издејствовао самосталност Српској Цркви 1219.

Када је организовао епископије у Српској Цркви, сваком епископу је дао по примерак Законоправила. Свети Сава је желео да Црква буде слободна, да владар има што мање уплива у њен рад – без обзира на то што је његов брат Стефан Првовенчани тада био српски краљ.

Законоправило је коришћено и у Русији, Бугарској, касније у Румунији. Сачувано је више преписа и штампаних издања. Може се рећи да је Крмчија почетак српског законодавства. Свети Сава је 1219. године саставио номоканон под називом Законоправило. То је био први српски устав.

Улога Законправила у регулисању друштвених односа

Законоправило или Крмчија је регулисало веома велику област друштвених односа, како црквених тако и грађанских. Део Законоправила који се односио на црквено право сачињавали су: Синопсис Стефана Ефеског, Номоканон Јована Схоластика, Номоканон у 14 наслова, Правила светих апостола, Правила светих отаца, Одлуке Васељенских и Помесних сабора и Мојсијево законодавство (3. и 5. књига Мојсијева).

Део који се односио на Грађанско право сачињавали су: Изводи из Новела Јустинијанових (око 550), правни зборник који је саставио Јован Схоластик, Collectio tripartita, збирка закона из Јустинијановог законодавства и Прохирон (Закон градски) из 879. године, зборник византијског грађанског, кривичног и процесног права. Пресађивањем (рецепцијом) римско-византијског права Србија је постала саставни део европске и хришћанске цивилизације.

Законоправило је имало 70 глава: 6 уводних, 44 црквеног права и 20 световног права. Законоправило није само пуки превод византијских грађанских и црквених правних аката, него садржи и тумачења која је написао свети Сава.

Због тога Законоправило има своју оригиналност и вредност. Сава је у своје Законоправило унео бројне прописе о заштити сиромашних, обесправљених и угрожених слојева друштва. Сава је у Законоправилу нагласио складан однос између духовне и световне власти. Тако је, захваљујући Сави, у Србију пресађена теорија симфоније.

Преписи Законправила

Сачувано је више преписа Савиног Законоправила.

Иловачки препис из 1262.г. који се чува у Загребу

Иловички препис је настао 1262. године у манастиру Светог Арханђела Михаила на Иловици, данашњи манастир Светих Арханђела код Тивта, где се налазило седиште Зетске епископије. Писан је на пергаменту и има 398 листова.

Током Другог светког рата усташе су га украле и од тада се чува се у библиотеци Хрватске академије знаности и умјетности у Загребу.

Рашки препис је настао 1305. године у Петровој цркви у Расу. Писан је на пергаменту и има 427 листова. Чува се у Историјском музеју у Москви.

Мени