Настојатељ Храма

Епископ ремезијански Стефан - у свету Драган Шарић, рођен је 29. јула 1978. године у Јајцу у Босни и Херцеговини, као четврто од шесторо деце благочестивих родитеља, оца Радослава и мајке Миљојке. 

Основну школу завршава у родном месту. Васпитан у љубави према Господу и Светој Цркви, одлучује да упише Богословију Светог Петра Цетињског на Цетињу, коју завршава 1998. године. У време школовања у Богословији био је стипендиста Црквене општине которске, проводећи лето на послушању у цркви Светог Луке, усавршавајући свој појачки таленат као члан познатог Српског Певачког Друштва „Јединство“ из Котора.

По заврштеку средње школе уписује се на Богословски Институт Универзитета у Беграду.

Војни рок одслужио је у тешким временима бомбардовања Савезне републике Југославије. У тим смутним временима у њему сазрева одлука да прими монашки постриг. По одслужењу војног рока борави у манастиру Острог под духовним старатељством архимандрита Лазара (Аџића).

По смрти оца Лазара враћа се у бањалучку епархију и по благослову Епископа Јефрема 2002. године одлази у манастир Липље, где крајем исте године прима монашки постриг. На Благовести 2003. године бива рукоположен у чин јерођакона. Исте године, са благословом патријарха Павла, постаје стипендиста на Московској духовној академији коју успешно завршава са највишим звањем и постаје кандидат богословских наука. 

По завршеним студијама у Москви јерођакон Стефан се враћа у манастир Липље и убрзо бива рукоположен у чин јеромонаха на чувеном Липљанском сабору 6. августа 2006. године. Те исте године повјерена му је дужност настојатеља манастира Липље, а потом је одликован звањем синђела за показану ревност у служењу Светој Цркви.
На дужности настојатеља манастира Липље задржаће се до постављења на место професора Богословије Светог Петра Даборобосанског у Фочи.

Професорску дужност обавља кратко, током 2010/2011 школске године. По благослову Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја прелази у канонску јурисдикцију Архиепископије Београдко-карловачке, те бива постављен за духовника манастира Рајиновац. У братској љубави и сарадњи са сестринством брзо организује живот обитељи, а затим и започиње обнову манастирске цркве. За показану ревност у овом богоугодном делу одликован је од његове Светости Патријарха Иринеја чином протосинђа на славу манастира, о Малој Госпојини 2012. године.

Године 2014. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј одликовао је протосинђела Стефана чином архимандрита, а 2016. године Пољска православна црква додјељује му Орден Равноапостолне Марије Магдалине.

Епископ Стефан аутор је и неколико књига и публикација. Његова кандидатска дисертација, посвећена систематизацији богословског наслеђа преподобног Јустина Ћелијског, објављена је на српском језику (Јеромонах Стефан (Шарић), „Опит систематизације богословског наслеђа преподобног Јустина (Поповића)“ ). Испод његовог пера изашла је и књига о светом Амвросију Оптинском („Свети Амвросије Оптински и учење о спасењу“) као и више чланака („Витлејем и Голгота у поукама Преподобног Амвросија Оптинског“, Богословље; ,,Верски туризам – примери пионирског подухвата манастира Лепавина и Тумане“, СИТКОН2017;,,Културни туризам на примеру Храма Светог Саве на Врачару", СИТКОН2018), те рецензија на публикацију „Српске славе и обичаји – темељи наше традиције“ у издању Вулкан издаваштва.

Тренутно је на трећој години докторских студија и одлично говори руски језик.

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј поставио је 7. августа 2017. године архимандрита Стефана Шарића за настојатеља Храма Светог Саве на Врачару.

На редовном пролећном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 09. маја 2018. године архимандрит Стефан изабран је за епископа Ремезијанског, викара Његове Светости патријарха Иринеја. Чин наречења уприличен је у Саборној цркви у Београду 16. јуна 2018. Света архијерејска Литургија којом је началствовао Његова Светост патријарх Иринеј, у којој је извршен и чин хиротоније новонареченог епископа Ремезијанског, служена је 17. јуна 2018.  године у цркви Светог Великомученика Лазара Косовског, у крипти Храма Светог Саве.