Црква Богородица Љевишка налази се у Призрену. Ово је катедрална црква посвећена Успењу Пресвете Богородице. Овде се налази историјско седиште епископа призренског. Богородица Љевишка се од 2006. године налази на УНЕСКО–вој листи светске културне баштине, као део целине „Средњевековни споменици на Kосову и Метохији“.

Историја Цркве

Богородица Љевишка је била главна црква Призрена. Темељно ју је обновио краљ Милутин уз помоћ призренских епископа Дамјана и Саве, између 1306-1309. године. Архитекта, протомајстор Никола, подигао је храм са пет купола којем је додата припрата са спратом, а над њим и звоник који стреми високо изнад кућа Призрена и наглашава духовни центар у граду, који је био један од омиљених обитавалишта владара, посебно последњег Немањића. Призренска катедрала била је посвећена Богородици.

Богородица Љевишка, једна од најлепших српских средњевековних цркава, петокуполна је грађевина, настала спајањем првобитне тробродне базилике, од које су сачувани бочни зидови, и крстообразног храма са спољном припратом изнад које је постављен звоник са две бочне капеле. Вешти и даровити протомајстор Никола показао је своју градитељску способност како у просторном и конструктивном решењу, тако и у декоративној обради фасада зиданих наизменичним редовима опеке и сиге, уз употребу разних елемената. Керамички умеци у виду полукругова или исечака круга, цветова, звездица, глава животиња, наглашавају отворе грађевине, или попут натписа водоравно теку дуж апсиде.

И након пада Србије под Турке, Саборна црква је једно време била хришћанска богомоља, о чему сведочи запис непознатог ученог муслимана који је, на пажљиво изабраном месту, урезао стих највећег персијског лирика Хафиза, у којем је изрекао да се у његовом оку настанила лепота виђеног: „Зеница ока мога теби је гнездо”. Емпатију исказану стихом изазвала је управо Богородица Љевишка, драгуљ међу двадесетак цркава Призрена. Сликани програм Богородице Љевишке из 1308-1314. године, богат је и сложен. Величина храма је допуштала да у њему буду изведени бројни циклуси и појединачне фигуре.

Богородица Љевишка први је очувани споменик дворске сликарске радионице краља Милутина. С обзиром да је црква посвећена Богородици, у сликарском програму је, представама и натписима, Мати Божија наглашена у већој мери него иначе. Прва представа Богородице потиче са једне од три фреске које се датирају у трећу деценију 13. века, у време када је Стефан Првовенчани обновио призренску катедралу.

Богородица Љевишка је један од првих споменика наративног стила. Тежња да сликарство буде илустративно и да на повезан начин, с мноштвом детаља и мотива, прикаже догађаје довело је, истовремено, до већег броја сцена мањих димензија него што је раније био случај. Сликана архитектура и пејзаж постали су значајни чиниоци структуре сцене, омогућавајући да се нагласе важне личности или дешавања, које се некада оптички истурају у први план или испред њега. Детаљи су преплавили слику. Сваки од њих има самосталну вредност. Од орнамената мотива срца, љиљана, вреже, геометријског облика ни један се не понавља и сви су из руке сликани.

Турци су 1756. године претворили цркву у џамију и дебелим слојем малтера прекрили фреске које су поново откривене приликом истраживања и конзерваторских радова 1950-1952.

Марта 2004. црква је запаљена изнутра, олтарски простор је оскрнављен, а часна трпеза разбијена. Фреске су претрпеле велика оштећења.

После доласка KФОР-а црква је закључана и опасана бодљикавом жицом. Чува је посебан одред KФОР-а. Терен око цркве још увек није разминиран.