Прва црква Светог Саве на Врачару

Грађење првобитне цркве започето је освећењем њених темеља 9. априла 1895. године. Два дана касније, у понедељак, извршена је нивелација терена и допремљен потребан материјал.

Истиче се да су предузимачки радови уговорени са „сигурним и поузданим“ мајстором Петком Старосрбијанцем.

Током наредних дана радови су се одвијали убрзаним темпом, те је 2. априла изнад обимних зидова изведена кровна конструкција са гредом у врху. Већ 27. априла, на дан када су три века раније спаљене мошти Светог Саве „привремену“ цркву осветио је митрополит Михаило, уз учешће епископа Милентија Вијића (1891-1913) и више свештеника и ђакона. Освећењу су присуствовли краљ Александар Обреновић (1876-1903) и многе друге званице.Забележо је да су свечаност улепшали хорови, да је одзив био велики, да су све куће у околним улицама биле окићене заставама.Уз опаску да се не зна ко је црквицу замислио, каже се да је црква са правоугаоним „испустима“ на подужим зидовима, подигнута по угледу на цркву средњевековног манастира Милешеве, где су мошти Светог Саве почивале више од три и по века (1237-1594).

У каснијем опису ове цркве, скромних размера 5,3 х 12,0 м речено је да има основу у облику правоугаоника, тространу олтарску апсиду, равну таваницу, фасаду од „глачане опеке“ са фугованим спојницама и представу спаљивања моштију Светог Саве изнад главног портала на северној страни. Године 1908. уз цркву је призидана пространа припрата са два портала и корисном површином 120 метара квадратних .Том приликом је преградни зид уклоњен, те је укупна површина износила 200 метара квадратних.У овом облику су црква и претприпрата биле током две деценије до 1928.г. када су са обе стране дограђени бочни бродови.Њих је пројектовао руски архитекта Валериј Сташевски (1882-1945), који је између два светска рата подигао у Београду већи број објеката, укључујући и Руску цркву из 1924.године.

Звоница од дрвене грађе у југозападном делу углу порте потиче из 1895 године, из времена настанка прве цркве и била је квадратног облика у основи висине 6 м у којима су на молитву призивала три звона. У току Првог светског рата ова звона су скинута и преливена у „ратне сврхе“. Највеће звоно је било тешпко 300 кг а средњ200 кг и била су произведена у „Крагујевачкој фабрици“, ,а мало звоно је било тешко 85 кг.

Друга црква Светог Саве на Врачару

У првој половини 1935. године, када је зидање монументалног храма Светог Саве започето, донета је одлука да привобитна мања, ниска и више пута дограђивана црква, буде замењена новом, већом и репрезентативнијом грађевином.

На тај начин се омогућио прилаз великом Храму са северне стране, из улица Крушедолске, Светосавске и Катанићеве. У више наврата бележи се да је грађење друге цркве трајало кратко време, односно, да је црква подигнута за непуна три месеца у другој половини 1935.год. (септембар, октобар и новембар) или приближно за 70 радних дана. Надзорни ињжењер је био Војислав Зађина. Зидне слике и садашњи иконостас настали су у наредним годинама. Из тог времена је и привремена олтарска преграда са четири престоне иконе, за коју се каже да ће бити довршена 23. новембра 1935. године. Наредног дана 24. новембра довршену и делимично опремљену цркву осветио је патријарх српски Варнава.

У октобру 1944.г. у време борбе за ослобођење Београда, друга црква Светог Саве је страдала.Оштећени су тада зидови и фасада, кубе је пробијено, а улаз на западној страни зарушен. Године 1964. изведени су велики радови, те је уз цркву дозидана припрата. Садашњи иконостас у цркви настао је 1936. године. Све иконе израдио је руски сликар „српског порекла“ Владимир Предојевич, изузев две престоне иконе замењене 1966.године. Године 1938. завршено је зидно сликарство, које су извели руски сликари Николај Мајендорф, Борис Обрасцев и Александар Дикиј. Укупни број појединачних ликова , мањих и већих композиција прилагођених малој цркви, износио је око 140. У току велике обнове цркве из 1996.г. настало је ново сликарство на површинама зидова и сводова.