Манастир Ћелије налази се на седам километара јужно од Ваљева, на подручју села Лелић. Не може се поуздано рећи када је манастир настао, а по неким истраживачима настанак Ћелија треба тражити у време Светог Краља Драгутина. Угледни монаси манастира имали су удела у дизању буна против Турака, због чега је паша Бушатлија почетком 1791. године запалио манастир Ћелије заједно са 13 цркава ваљевског краја.

Историја манастира Ћелије

Историја манастира нас води на сам крај тринаестог века, мада се и данас са сигурношћу не може говорити о томе ко је сигурно оснивач манастира. Постоје два предања од којих је према првом оснивач био краљ Драгутин, а према другом је то био деспот Стефан Лазаревић. У скривеној долини највероватније током четранестог века подигнут је мањи манастирски комплекс састављен од једнобродне цркве и неколико објеката. Прошлост манастира Светог Георгија у селу Ћелије код Лајковца веома је тајновита

Дубок траг у историји манастира оставили су храбри монаси који су учествовали у бунама против турског зулума. Баш због тога, паша Бушатлија наређује да се манастир запали. Манастир поново добија нови живот који не траје дуго, јер по избијању Првог српског устанка, манастир постаје привремена болница за устанике, па је турска војска убрзо поново запалила манастир Ћелије. Кнез Милош Обреновић је дао велики новац за обнову манастира и оснивање основне школе при манастиру, која је као таква била једна од првих школа у читавој Србији. Манастир Ћелије без већих страдања је преживео период Другог светског рата али у малом броју монаха и великој материјалној оскудици.

Свети Јустин Ћелијски

Отац Јустин прихвативши позив сестара долази у манстир, отворивши тиме нову страницу у историји манастира Ћелије а свакако и у савременој историји Српске цркве. Поред свакодневне молитве, богослужења, рада у манастиру свакако да је непроцењиво дело, оставштина за све хришћанске, православне нараштаје превођење, писање, састављање Житија Светих у дванаест томова. Поред тога треба поменути и да је отац написао многа друга дела везана за историју и догматику наше православне цркве.

Живот Оца Јустина у манастиру Ћелијама показује један изузетно плодоносан живот испуњен Духом Светим. По његовој жељи сахрањен је у манастиру. По упокојењу Оца Јустина, четири године касније 1983 дозидан је спрат на манастирском конаку. Деценију касније, комплекс манастира Ћелије је украшен зидом око целе површине. По аманету оца Јустина, 2007. године, започета је градња цркве са три олтара посвећених Светом Сави, Светом Јустину Философу и Светој Марији Египћанки.

Значај манастира

Манастир је током своје читаве историје био место одакле су покретане многе буне против турског јарма. Због тога је претрпео и многа страдања од турске војске. У порти манастира Ћелије налази се гроб војводе Илије Бирчанина, који је заједно са виђенијим људима тога доба страдао у суровом догађају турске власти, који историја памти као Сеча кнезова.

Посебно место у летописима манастира заузима и боравак владике Николаја Велимировића, који је вероватно своја прва слова научио баш у школи при манастиру Ћелије.