Манастир Светог Ђорђа, познатији као манастир Ђурђеви Ступови код Новог Пазара је јединствен споменик српске културе, духовности и уметности, који је подигао Стефан Немања. Манастир је саграђен 1170/71. године као симбол Немањине победе над Византијом али и у спомен његовог брата Тихомира. Манастир се налази у близини Новог Пазара.

У току династичких борби за врховну власт у Србији, Стефан Немања је био заточен од стране своје браће у једној пећини у Расу. Према казивању његовог биографа и сина, потоњег српског краља Стефана Првовенчаног, Немања се тада заветовао да ће изградити храм и посветити га Светом Ђорђу, коме се током живота молитвеним речима више пута усрдно обраћао за помоћ. Пошто је преузео власт (1166.), Немања је отпочео градњу манастира.

Манастир Ђурђеви Ступови изграђен је на крунским поседима династије Немањића и располагао је знатним властелинством. Место подизања цркве и манастира пажљиво је бирано. Ђурђеви Ступови сазидани су одмах изнад Петрове цркве на врху брда, на надморској висини од 742 метра, са кога се пружа изванредан поглед на масиве Голије и Рогозне, а у даљини према Ибру на масив Копаоника. Са једне стране је долина Рашке, а са друге Дежева – вероватно место рођења Растка Немањића. Црква је била видљива са свих страна и из далека, као светионик Рашке жупе. Гледано из саме жупе, стицао се импресиван и нестваран утисак – као да је храм на небу. Данас је заклоњен боровима које је засадила људска рука.

Манастир се налази око 4 км северозападно од Новог Пазара. Силуета једне импозантне куполе посађене на моћно постоље стубаца, лукова и зидова изгледа величанствено – види се са десетине километара даљине. Манастир је подигнут на самом врху истакнутог узвишења, а особена архитектура цркве Светог Ђорђа са две куле звоника одредила је каснији назив и цркви и манастиру, Ђурђеви Ступови.

Црква Светог Ђорђа

У српској средњевековној архитектури, црква Светог Ђорђа је прва грађевина чувене рашке школе или рашке стилске групе, која се огледа у решењима сједињавања византијског концепта унутрашњег простора са спољним облицима романичке архитектуре.

Црква је саграђена као монументална једнобродна грађевина. Нарочито је занимљиво решење кубета, које је споља осмострано, а изнутра елиптично са венцем слепих аркада на консолама. Са две бочне стране отворене припрате према наосу, дозидане су две куле висине 20 метара, које су имале функцију звоника.

Спољашност цркве

Са своје две симетричне куле, четвороугаоне и моћне, западна фасада цркве Светог Ђорђа деловала је као Нотр Дам или Ремска катедрала.

Сама је црква била савршено проста – то је само могло повећати непосредност њене унутрашњости. Једна огромна коцка наткриљена куполом. Уопште, цела грађевина изгледа да споља није имала никакав орнамент, већ је деловала само својим масама. Унутрашњи ефекат обухваћеног простора оставља чисту масу осветљеног волумена. То су просто огромни кубови, сводови светлости која је добила густину и димензије, и подлеже свим законима непробојности …

Унутрашњост цркве

Лепота цркве је у самој унутрашњости. Зидови су покривени богатим живописом. Ефектом тамних, огромних ћилима којима фреске покривају платна зидова од темена кубета до мермерних подова. Затим, естетском вредношћу тих истих фрески: не само то да ли су анатомије савршеније, набори хаљина мање крути, покрети слободнији или боје живље, па одређивати из ког века неки живопис може бити, него емоцијом у коју нас уводи таква једна композиција, емоцијом коју нам даје један такав цео простор величанственог и мистичног декора …” – Александар Дероко, 1922. године.

Од богатог живописа цркве Светог Ђорђа остали су само фрагменти. Из периода када је живописана (1170-1175) потиче сликарство из наоса, док је живопис у припрати настао у време краља Драгутина. У припрати су очувани делови композиција везаних за живот Светог Георгија, патрона храма. Натписи у наосу исписани су грчким словима, а у припрати српским писменима.

Историја цркве и манастира

После средњег века, у историји цркве и манастира могу се издвојити три главна периода:

1. Време турске власти и очувања континуитета живота у манастиру до краја XVII века
2. Време напуштања манастира крајем XVII века и његовог рушења закључно са XX веком
3. Време истраживања, заштите и обнове манастира

После свих разарања и рушења од манастирског комплекса Ђурђевих Ступова преостали су само поједини делови цркве, у великом степену у рушевинама, са незнатним делом куполе и остацима фресака на сачуваним зидовима; капела краља Драгутина је једина грађевина над којом је постојао и кров, док од осталих манастирских зграда – трпезарија, цистерни и конака – није било видних остатака. Њихове рушевине биле су прекривене земљом и цео простор је био пошумљен непосредно после ослобођења.

Обимни истраживачки радови, а затим и радови на систематској заштити започети су 1960. године. Резултати истраживања били су веома значајни, будући да је под наносом земље и рушевина откривена целокупна основа манастира са остацима грађевина из различитих епоха, као и бројни фрагменти архитектуре, међу којима су најзначајнији делови три поратала на цркви, а посебно ктиторског натписа са годином грађења цркве. После првих конзерваторских радова на цркви, један део фресака је скинут ради заштите и пренет у Народни музеј у Београду. Основна концепција заштите манастира, остварена према конзерваторским начелима важећим за споменике културе највећег значаја, састојала се у конзервацији и презентацији манастирског комплекса, са делимичном обновом цркве и других грађевина у обиму и границама очувања њихове аутентичности и документарности. О томе како је могла изгледати првобитна архитектура цркве данас се може добити представа у омањем липидаријуму – музејској згради, саграђеној на прилазу манастиру. Ту се налази макета цркве израђена у камену, као и најзначајнији делови архитектуре пронађени за време истраживања.

Такав концепт заштите овог комплекса као целине, представљао је завршну фазу заштите Ђурђевих Ступова као споменика културе од изузетног значаја који је уписан у листу Светске културне баштине 1979. године, у оквиру просторне целине под називом Стари Рас са Сопоћанима.

Последње године 20. века обележене су активностима везаним за обнављање манастира које је иницирала Рашко-призренска епархија. Те активности су се односиле првенствено на истраживање најповољнијих могућности изградње новог манастирског конака, као и просторија друге намене, неопходних за основну функцију манастира. Изградња конака чије је зидање започето 2000. године обележава практично и почетак новог раздобља у историји Ђурђевих Ступова обнављањем манастирског живота после нешто више од три стотине година.