Манастир Грачаница, налази се крај Липљана на Косову и један је од последњих монументалних задужбина краља Милутина. Изграђен је на рушевинама некадашње Цркве Пресвете Богородице, завршен 1321. године и посвећен је Успењу Пресвете Богородице. Кроз историју постао је веома важно културно уточиште, а од некадашњег манастирског комплекса данас је сачувана само црква.

Исотрија манастира Грачаница

Идеја о изградњи манастира заснива се на народном предању, по којем је краљ Милутин заспао пред битку на реци Грачанки, па му се јавио анђео Господњи рекавши му да ће победити и да из захвалности Господу, за помоћ која му је пружена, треба да подигне цркву чији ће му се облик приказати. Пробудивши се, краљ је на небу угледао бели облак који је имао облик цркве. Пошто победи у том боју, одмах позва најбоље мајсторе – градитеље и нареди им да започну градњу небесне цркве, какву је видeо на небу.

Грачаница је подигнута недалеко од Липљана, античког града Улпијана и старог епископског седишта, на рушевинама Богородичине цркве, која је саграђена на темељима ранохришћанске базилике из VI века. Неколико деценија по завршетку цркве, дозидана је спољашња припрата са кулом и звоником која је срушена већ у првим турским нападима на манастир, између 1379 – 1383. године, а библиотека са рукописним књигама је изгорела у пожару. Црква је од тесаног камена положеног у редове двојних и тројних опека и има пет кубета и три апсиде са основом уписаног крста, те као таква припада групи првокласних архитектонских остварења свога времена. Спољна припрата је саграђена у време кнеза Лазара.

Велика обнова извршена је залагањем патријарха Макарија Соколовића, нове фреске довршене су 1570. године. Захваљујући патријарху Пајсију, црква је добила оловни кров, а 1620. године на иконостасу је постављен велики крст са распећем Господњим. Манастир је био изложен новим штетама крајем XVII века.

Манастир данас

По завршетку Другог светског рата у манастир долазе монахиње, које успевају да га обнове и од тада на чело манастира долази игуманија са монахињама. Данас у манастиру има око двадесет монахиња, које се баве разним делатностима, како пољопривредом и ратарством, тако и иконописањем и везом. Због политичких разлога, седиште Епархије рашко-призренске сели се 1999. године из Призрена у манастир Грачаницу. Од тада манастир поново постаје духовни центар и светионик за све Србе који живе на Косову.

Манастир се налази на UNESCO-вој Светској листи баштине, као место од изузетне културне и историјске вредности.

Занимљивости везане за манастир

Занимљивости везане за манастир Грачаницу су заиста бројне.

Једна од најчешћих је везана за фреску на којој је приказана краљица Симонида, јер је инспирисан овом фреском, Милан Ракић, чувени песник написао најлепше стихове о овој краљици, коју је пратила тешка и сурова судбина.

Прва штампарија у овим крајевима је деловала у манастиру Грачаници, а и један од најстаријих градова Ромејског царства, Јустиниана Секунда, са археолошким налазиштем у околини манастира, спада у оквире римске провинције Горња Мезија, где су пронађени бројни остаци у виду посуђа, накита, оруђа и оружја. Као такав он је био седиште епископије већ у првој половини четвртога века, у заједници која је већ тада била хришћанска.