Манастир Сланци се налази у близини Београда, код истоименог насеља. Иако га многи називају манастир Сланци, прави назив ове светиње је Манастир Светог архиђакона Стефана, пошто је ово манастирска слава. Манастир Сланци се води као метох, односно посед манастира Хиландара, а такође је и археолошко налазиште. па је манастирски комплекс заштићени локалитет.

Историја манастира

Није нам познато када је тачно подигнут манастир и ко је био његов ктитор. У најстаријим подацима које поседујемо из 1560. године, манастир се у турским документима помиње као „манастир Ваведеније код села Оршљан“ који је тада имао само једног калуђера. Народно предање манастир везује за династију Немањића. У народној традицији су очуване две верзије догађаја. Према првој, основао га је свети Сава почетком 13. века, а друга нам преноси да је ктитор Сланаца био краљ Драгутин крајем 13. века.

Манастир је током векова поделио бурну историју свог народа. У првој половини петнаестог века, када је српска престоница пренешена у Београд, за време владавине деспота Стефана Лазаревића, манастир је уз нагли развој нове престонице доживео свој процват. У том периоду је и могао да збрине велики број монаха, који су бежећи из јужних крајева у Сланцима пронашли уточиште од Турака. Манастир је цветао и током владавине деспота Ђурађа Бранковића. Тада је из поштовања према обновитељу и у част крсне славе Бранковића, манастир који је до тада био посвећен Ваведењу Пресвете Богородице, променио славу и почео да празнује Светог архиђакона Стефана. Деспот Ђурађ је, по предању, тада је даривао манастиру частицу моштију Светог Стефана, од када се Сланци у народу називају – Велики манастир.

Османска војска у 16. веку осваја манастир и тада је уследио један веома тежак период за манастир. Међутим монаси су се упорно враћали и обнављали га, иако су знали да су турци били немилосрдни према онима које би пронашли у манастиру.

Манастир је свој процват доживео од 1961. године када креће обнова манастира, када се подиже нова црква са конацима и капелом. Нова црква је грађена по опису старог храма који се налазе у изворима.

Метох Хиландара

У темеље манастирског храма и конака су положене повеље исписане на пергаменту у којима је писало: „Обнављајући с Божијом помоћу ову светињу Немањића, додељујемо јој свету мисију да се у њој, као метоху манастира Хиландара у Светој Гори, припремају млади монаси за подвижнички живот у манастиру Хиландару.“ Оснивање оваквих метоха је било уобичајено не само за Хиландар, већ и за остале Светогорске манастире. Хиландару су већ од самог оснивања па до половине 15. века даривани богати заветни поклони цркве и манастири са имањима, селима, атарима, виноградима и шумама. Међутим, оваква врста помоћи је престала са наступањен вишевековног турског ропства. Данас је у власништву Хиландара само део поседа, углавном у Грчкој, а манастир Сланци је једини активни и живи метох Хиландара у Србији.