Манастир Светог Ђорђа у Старом Нагоричану је српски православни средњовековни манастир из 14. века који се налази у селу Старо Нагоричане, 13 километара источно од Куманова, Македонија. Манастир је посвећен Светом великомученику Георгију и задужбина је српског краља Милутина.

Манастир је посвећен Светом великомученику Георгију и задужбина је српског краља Милутина (једна од 40 које је краљ подигао и обновио, највише од свих Немањића и осталих српских владара).

Према натпису урезаном у камену греду изнад отвора западног портала, цркву Светог Ђорђа је саградио српски краљ Милутин 1312/1313. године на темељима старије цркве. Краљ је дао да се надзида горњи део, на порушеним зидовима храма. Фреске у цркви су завршене 1317/18, у време игумана Венијамина, о чему говоре натписи у цркви изнад западног портала. Фрескопис су 1318. године довршили сликари Еутихиос и Михаел.

У овом храму се 1330. године, уочи битке код Велбужда, причестио и молио пред иконом Светог Ђорђа српски краљ Стефан Дечански. Касније је у боју, са својим сином, тада младим краљем Душаном, оставрио највећу победу и историји средњовековне Србије. Србија је након битке постала најмоћнија сила на Балканском полуострву.

У самом боју гине и бугарски цар Михајло III Шишман, цар Михаило је по наређењу краља Стефана сахрањен у Цркви Светог Ђорђа у Старом Нагоричину. Током првог светског рата, Бугари су 1917. године око цркве и унутар ње копали до два метра дубине, тражећи гроб цара Михаила Шишмана.

Храм је 1929. године био у очајном стању. Зидови са спољашње стране су били затрпани наслагама шута и земље до висине од једног метра. Манастирски храм је пропадао од влаге, коју су привлачили гробови ископавани у порти. Зато је затворено гробље и кренуло се учвршћењем темеља.

Када су вршени радови копано око храма 1930. године, откривена је велика неексплодирана топовска граната заривена дубоко у земљи.

У јуну 1930. године, под руководством архитекте Ђурђа Бошковића, отпочела је обнова која је завршена 1932. године.

Године 1927. манастир и село су посетили бројни светски стручњаци византолози, који су боравили у Београду, на Светском конгресу византолога. Француски стручњак Мије је неколико дана продужио боравак у манастиру, да би га на миру проучио а потом и писао радове, о дивним и интересантним фрескама.

​