Манастир Тврдош је посвећен Успењу Пресвете Богородице и подигнут је на стенама места Тврдоша, крај десне обале реке Требишњице, на 4 километра западно од Требиња. Говорећи о Тврдошу у иначе сасвим кратким освртима, наши историчари сматрали су за довољно да кажу да је то манастир „из средњег века“ и да је познат као Требињски манастир. Међутим, по народном предању које је, истина, релативно касно записано, Тврдошки манастир је основао Св. цар Константин и мајка му Јелена, а затим је, пошто беше срушен и запустио, постао задужбина краља српског Милутина, крајем 13. или почетком 14. века. Темељну обнову 1509. године извршио је митрополит Требињски Висарион I.

Историјат манастира

Средином 15. века, Требиње је преузео херцег Стјепан Вукчић Косача (1435-1466), који је почео одлучније да делује на обнављању Православне Цркве. Он је своју титулу посветио Светом Сави. Тесно је сарађивао са својим духовником, милешевским митрополитом Давидом. Он је на стари храм Тврдоша призидао спољну припрату, украсио је вредним живописом, обновио и утврдио цео Манастир. Због велике градитељске делатности на подизању и обнови цркви и манастира, херцог Стјепан је остао добро упамћен у народу као православни српски владар, па се по њему и прозвала Херцеговина.

Од тада тробродне цркве са кубетом сачувани су до данас темељи, шест камених стубова, престо на горњем месту и делови зидова са остацима фресака. Манастир је два века, ако не и више, био седиште Хумско-Херцеговачке, тада зване Требињске митрополије. У турско-млетачком рату Венецијанци су 1694. године дигли цркву и цео манастир лагумом барута у ваздух, што је описао Херцеговац Владимир Ћоровић, заслужан, поред осталог, и за опис историје скоро свих херцеговачких манастира.

Обнова манастира

Цркву је тек 1928. године обновио нови задужбинар Никола Руњевац, богати Требињац из Америке. Тада је оправљен мањи, стари конак и подигнут нови и већи конак. Велики препород и интензивну обнову манастир доживљава од 1955. године и та обнова траје до данас.

Остаци других манастирских грађевина: конака, келија, трпезарије, подрума и околног града и куле, стоје и данас као сведоци славне и крстоносне, али вечно живе историје ове Тврђе Православља у Старосрпској земљи Травунији и Захумљу = Хумској Земљи Херцеговини и Приморју, где су апостоловали Свети Апостоли, Света Равноапостолна браћа Кирило и Методије, и за њима Светитељи Божји: Сава Први и Други, Иларије, Свети Данило II, Висарион I и II, Свети Василије Тврдошки и Острошки, и у првој четвртини 20. века Свети Петар (Зимоњић), нови српски Свештеномученик Јадовински и Јасеновачки.

По разрушењу манастира Тврдоша крајем 17. века, многе духовне и културне високовредне светиње и драгоцености из Тврдоша пренесене су у Манастир Савину. Свој живот овај манастир је наставио не само у Савини, него још више у недалеком метоху – манастиру Дужима. У Тврдош је донета из манастира Дужи октобра 1992. Света рука непознатог Светитеља, највероватније Св. Краљице Јелене, Милутинове и Драгутинове мајке (као што је иста била у манастиру, према запису на Шестодневнику манастира Требиња који је сада у Савини).

Данас се у манастиру Тврдош, са игуманом јеромонахом Савом (Мирићем) и монашким братством, старају да уз помоћ Божију и добрих људи, Светињу Тврдошке Богородице још више обнове.