Историја Србије

Родио се Стефан Немања - Св. Симеон Мироточиви

Најмлађи син Завидин, рођен у Рибници (данашња Подгорица), где се његов отац склонио на неко време из Србијe. Тамо је Немања крштен по католичком обреду јер у то доба тамо није било православних свештеника. Чим су се прилике побољшале, породица се вратила у Рас, а Немања је крштен по православном обреду у цркви Св. Петра и Павла. Био је родоначелник династије Немањића, велики жупан Рашке и творац моћне српске средњовековне државе.

Стефан Немања постаје велики жупан

Немања је владао до 1196.године, када се одрекао престола и као монах Симеон отишао у Студеницу, а затим Свету Гору

Сукоб Стефана Немање са братом Тихомиром

Немања побеђује свог старијег брата Тихомира у бици код Пантина близу Звечана

Сукоб Стефана Немање и Византије

Тадашњи византијски цар био је Манојло I Комнин. Немања је морао да му се покори и дао обећање да ће за његова живота остати лојалан Византији

Сусрет Стефана Немање са Фридрихом I Барбаросом

Стефан Немања се у Нишу сусрео са Фридрихом I Барбаросом, немачким царем, тада најмоћнијим владарем у Европи, на његовом походу током Трећег крсташког рата

Битка на Јужној Морави

Битка се одиграла између српске војске Стефана Немање и византијске цара Исака II Анђела. Византија је победила, али је миром закљученим исте године признала Србији све припојене области и жупе, а самим тим и нове државне границе. Српска држава је тада и стварно и формално извојевала политичку самосталност, а велики жупан Немања постао суверен владар

Родио се Растко Немањић

Растко, односно Свети Сава, трећи је син Стефана Немање (Светог Симеона Мироточивог ) и његове жене Ане (Свете Анастасије), и млађи брат Вукана и Стефана Првовенчаног. Православна црква га прославља 14/27.јануара

Подигнути Ђурђеви Ступови у Расу

Овај манастир је Стефан Немања подигао испунивши завет који је дао Светом Ђорђу да "ће му послужити" ако се избави из заточеништва у које су га ставила браћа. Живопис је урађен око 1175. године

Смрт византијског цара Манојла I Комнина

Цару Манојлу је Стефан Немања дао реч да ће, док је цар жив, остати веран и лојалан Византији. После његове смрти дошло је до великих унутрашњих немира у Византији

Стефан Немања продире до Софије (Средца)

Пошто је успешно започео војевање против Византије, Немања се заветује самом Христу да ће саградити "храм пречисте и пренепорочне матере Твоје добротворке и ту ћу испунити завете своје". Тако је на речици Студеници сазидан храм посвећен Богородици(Богородичина црква), познат као Студеница.

Стефан Немања заузима Дукљу и Котор

Без већих тешкоћа је освојио градове у Дукљи. Дубровник је обновио мир који потписује и кнез Мирослав, Немањин брат и владар у Хуму

Мирослављево јеванђеље

Ова најстарија српска илумирана књига је настала по налогу хумског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање. Исписана је на 181 листу финог, белог пергамента. Садржи 296 минијатура, заставица и иницијала цртаних пером, а потом бојених црвеном, зеленом, жутом и белом бојом и украшених златом. Језик је српски, а писмо ћирилица. Налази се на Унесковој листи као један од најважнијих покретних споменика светске културне баштине

Стефан Немањић се жени Евдокијом

Стефан Немањић, средњи син Стефана Немање, будући краљ Стефан Првовенчани, жени се Јевдокијом, синовицом византијског цара Исака II Анђела

Растко Немањић одлази на Свету Гору

Иако је од оца Стефана Немање добио на управу Захумље, млади принц је више волео манастирски мир, те бежи на Свету гору. Тамо се замонашио у манастиру Светог Пантелејмона и добио име Сава. То је почетак монашког живота будућег првог архиепископа аутокефалне Српске православне цркве

Повеља бана Кулина

Ово је трговачки уговор између Босне и Дубровника и један је од најстаријих писаних споменика на народном језику. Сачувана су три савремена примерка повеље од три различита приповедача. Босански бан Кулин је био савезник Србије и Угарске против Византије

Црква Светог апостола Петра у Бијелом Пољу

Ову цркву је подигао хумски кнез Мирослав, брат великог жупана Стефана Немање, оставивши о томе запис уклесан у камену изнад улазних врата. Овој цркви је било намењено чувено Мирослављево јеванђеље. Краљ Урош I и краљ Милутин су наставили ктиторске радове на цркви. Овде је 1254.године премештена епископска столица из Стона.

Алексије III Анђео се учвршћује на византијском престолу

Овај византијски цар је био таст Немањиног сина Стефана(ожењен Евдокијом, ћерком Алексија III), те је то био још један од разлога да се Стефан Немања повуче са престола и, будући дубоко побожан и одан православљу, замонаши. За наследника је одредио средњег сина Стефана.

Државни сабор на коме се Стефан Немања повукао са власти, а убрзо затим и замонашио

Немања је на овом сабору власт и титулу великог жупана предао средњем сину Стефану , будућем Првовенчаном.Најстаријем сину Вукану је оставио на управу Зету, Травунију, Хвосно и Топлицу, с тим да буде подређен Стефану , као великом жупану Рашке. Опис тог догађаја налазимо у Студеничком типику Светог Саве

Монашење Стефана Немање и његове жене Ане

Недуго после државног сабора, Стефан Немања и његова жена Ана су се у манастиру Светог Петра у Расу замонашили. Немања је добио име Симеон и српска црква га прославља као Светог Симеона Мироточивог 13/26. фебруара. Ана је добила име Анастасија и прославља се као Света Анастасија 21. јуна/4.јула

монах Симеон (Стефан Немања) стиже на Свету Гору

На позив свог сина, Светог Саве, Свети Симеон стиже у светогорски манастир Ватопед

Оснивање манастира Хиландар

Српски манастир Хиландар на Светој Гори, Атосу, трећем краку полуострва Халкидики у северној Грчкој, оснивају Свети Сава и његов отац, Свети Симеон Мироточиви. Манастир су помагали и други српски владари и патријарси. То је једно од најзначајнијих средишта српске духовности и културе. Налази се на листи Светске баштине Унеска.

Смрт Стефана Немање, Светог Симеона Мироточивог

13/26 фебруара се у Хиландару упокојио у Господу Свети Симеон Мироточиви, родоначелник благородне лозе Немањића и отац Светог Саве

Вуканово јеванђеље

Ово јеванђеље је исписано у пећини крај Раса, најстаријој престоници српских владара, за великог жупана Вукана, најстаријег сина Стефана Немање. Запис је оставио један од преписивача Јеванђеља, старац Симеон. Данас се чува у Публичкој библиотеци у Санкт Петербургу. Тамо га је са Свете Горе, заједно са једним листом из Мирослављевог јеванђеља, однео руски архимандрит, касније владика, Порфирије Успенски

Карејски типик

Овај оснивачки тј.ктиторски документ је Свети Сава написао у својој испосници у Кареји, средишту Свете Горе. Писан је на старословенском, на пергаменту у облику свитка и садржи упутства и правила за монашки и испоснички живот. Један је од најзначајнијих и најстаријих српских докумената. Чува се у ризници манастира Хиландара.

Хиландарски типик

Спис који садржи прописе за духовни живот и организацију разних служби у манастиру Хиландар (уређење и организација манастирске управе, молитава, исхране, правила поста). Написао је Свети Сава, нешто после Карејског типика. Писан је на старословенском језику. У оквиру њега је и кратко житије Светог Симеона.

Хиландарска повеља Стефана Немањића Првовенчаног

Повеља је писана на пергаменту, црним мастилом. На крају се налзи потпис Стефана Првовенчаног, а испод њега датум "месеца септембра 29.дан". Оригинал се чува у Хиландару.

Мошти Светог Симеона Мироточивог се преносе из Хиландара у Студеницу

На захтев своје старије браће Вукана и Стефана, Свети Сава доноси мошти њиховог оца у Студеницу.

Женидба Стефана Немањића и Ане

Стефан Немањић, будући Првовенчани, се жени Аном, унуком млетачког дужда Енрика Дандола. Тиме су учвршћени пријатељски односи са Млетачком републиком (Венецијом), у то доба најутицајнијом силом на Балкану.

Фреска Распеће Христово

Ова чувена фреска је настала између 1.септембра 1208. и 31.августа 1209. године. Налази се на западном зиду Богородичине цркве. Византијски сликари, највероватније из Цариграда, су радили по налогу Светог Саве, док су ктитори били његова браћа Вукан и Стефан.

Освајања Стефана Немањића

Стефан Немањић осваја Ниш, Врање и Призрен

Саграђен манастир Жича

Манастир је задужбина, тада великог жупана, Стефана Немањића Првовенчаног. Када је 1219.године српска црква постала независна, Жича је постала њено прво седиште и то била до друге деценије 13.века, када је седиште преузела пећка црква Светих Апостола. Првобитне фреске су мало очуване. Највећи део потиче из времена обнове у доба краља Милутина, а то је друга деценија 14.века.

Рођен Доментијан Хиландарац

Овај монах из Хиландара је био најзначајнији српски књижевник свог доба. Написао је "Житије Светог Саве", "Житије Светог Симеона". САНУ га је уврстила међу 100 најзначајнијих Срба свих времена.

Стефан Немањић ратује са Бугарима, Угарима и Епирцима

Стефан Немањић написао "Житије Светог Симеона"

Овај животопис, написан између 1208. и 1216.године даје значајне податке о Стефану Немањи, односно Светом Симеону Мироточивом

Крунисање Стефана Немањића за првог српског краља

Папа Хонорије III упућује преко својих посланика краљевску круну српском великом жупану Стефану Немањићу. Био је то изузетно велики политички успех српске државе и српског владара. Тиме Стефан постаје краљ, не само Дукље и уз њу Далмације, Травуније и Захумља, него и "свих српских земаља". Због тога су га савременици прозвали Првовенчани краљ. У краљевској титулатури је добио и одредницу "самодржац", што је дословни превод византијског царског епитета "автократор". Свети Сава га је по православном обреду крунисао 1221.године у Жичи.

Српска православна црква постаје аутокефална архиепископија

Свети Сава одлази у Никеју где се обраћа цару Теодору I Ласкарису и васељенском патријарху Манојлу с молбом да за српску цркву оснују посебну архиепископију која ће бити аутокефална. Цар и патријарх су изашли у сусрет тој молби. За првог архиепископа је рукоположен Свети Сава.

Женидба Радослава Немањића Аном, ћерком епирског владара Теодора Анђела

Краљ Стефан Првовенчани је свог најстаријег сина и наследника Радослава оженио ћерком Теодора I Анђела. Тиме су ојачане пријатељске везе са Византијом

Номоканон или Крмчија или Законоправило

Ово је најстарији и најважнији зборник црквених и државних закона и правила у српској држави које је саставио, превео и приредио Свети Сава. После њега су дошли сви остали на њега ослоњени, па и Душанов законик. Писан је на народном језику. Постоји више преписа овог зборника.

Фреска са ликом Светог Саве из Милешеве

Чувена фреска са ликом Светог Саве налази се у манастиру Милешева код Пријепоља, задужбини краља Владислава из око 1218/19. Важна је јер се ради о можда највернијој представи, будући да је рађена за живота овог светитеља, као и да је дело надареног уметника.

Смрт Стефана Првовенчаног

Први српски краљ Стефан , пред смрт је од свог брата, Светог Саве примио монашки чин и добио име Симон, а српска црква га слави као Светог Симона Монаха. Сахрањен је у Студеници, преко пута свог оца, Светог Симеона. Свети Сава је нетрулежно тело свог брата после неког времена пренео у Жичу, али је оно касније враћено у Студеницу, где се и данас налази.

Долазак краља Радослава на престо

Радослав је најстарији син краља Стефана Првовенчаног. Владао је до пред крај 1233.године. Неговао је веома јаке везе са византијским владарским породицама, те је свом имену додао византијско царско презиме Дука.

Свргавање с власти краља Радослава

Незадовољна неумереном и, по српску државу и цркву штетном приближавању Византији(а и као последица битке код Клокотнице), српска властела је свргнула краља Радослава и довела на престо његовог млађег брата Владислава.. Он се са женом Аном склонио у Дубровник, потом у Драч. Ана га је изгледа напустила, те се он сам вратио у Србију, замонашио и као монах Јован умро и био сахрањен у Студеници.

Битка код Клокотнице

Битка се одиграла између бугарског цара Јована II Асена и епирског Теодора Дуке, Завршила се победом Јована II Асена.

Краљ Стефан Владислав долази на престо

Млађи син Стефана Првовенчаног је владао до 1234.године. Због оправдане тежње да се успоставе добри односи са , после битке код Клокотнице, моћним бугарским царством, Владислав се жени Белославом, ћерком бугарског цара Јована II Асена

Црквени сабор у Жичи

Сабор је сазвао Свети Сава и на њему за наследнкика одредио свог ученика и дугогодишњег сарадника Арсенија. Он ће српском црквом да управља три деценије (1234-1263). Након Сабора, Свети Сава креће у Свету земљу

Почетак ковања новца у Србији

У ово време, тј време владавине краља Радослава, почиње да се кује новац у Србији. Чанкастог је облика, на њему је приказан краљ у владарском орнату док му Христос симболично ставља круну на главу. На реверсу се налази попрсје арханђела Михаила

Уговор између краља Владислава и Дубровника

Уговор је закључен после спора две стране јер је Дубровник пружио уточиште збаченом краљу Радославу. Иако је спор доста брзо изглађен, односи нису постали истински добри због старог конфликта између Дубровачке и Барске надбискупије.

У Господу је уснуо Свети Сава

Свети Сава се, после Сабора у Жичи, где је именовао свог наследника, упутио у Свету земљу, обишавши јерусалимског патријарха, египатске пустињаке, Синај, Антиохију и антиохијског патријарха, набављајући свете реликвије и црквене предмете потребне спрским манастирима. Враћајући се преко Цариграда, задржао се у Трнову, где је посетио цара Јована II Асена и патријарха Јоакима. Ту се тешко разболео и своју душу предао Господу 14/27. јануара . Тог дана га сваке године српска црква молитвено прославља

Пренос моштију Светог Саве

Мошти су, у време краља Владислава, пренете из Трнова у манастир Милешеву. Присуство мошти Светог Саве у Србији је имало огроман и црквено-религиозни и политички значај. Над њима је 1377. године крунисан босански бан Твртко за краља Срба и Босне.

Почетак доласка Саса у Србију

У периоду од 1241-1254.године у Србију почињу да долазе немачки рудари, Саси. Познавали су и примењивали савршеније рударске технике, те тако омогућили већу експлоатацију и развој рударства у средњовековној Србији.

Стефан Урош I долази на престо

Урош I, млађи брат Радослава и Владислава, постаје краљ српски и приморски. Владао је до 1276. године. То је време економског и културног напретка Србије. Себе у владарској титулатури назива "краљем српских и поморских земаља". Тиме је желео да угуши сваки сепаратизам и самосталност појединих области. Више не помиње посебно Далмацију, Дукљу, Травунију и Захумље, већ их све заједно обухвата називом Поморска земља

Женидба краља Уроша I Јеленом Анжујском

Јелена Анжујска је била "ћерка славних родитеља" јер је, како каже њен биограф, архиепископ Данило II, пореклом из породице француског краља Луја VII. Прва је српска краљица која је постала светитељка, а српска црква је молитвено прославља 30.октобра/12.новембра. Помагала је сирочад, сиромашне, болесне. Основала је прву српску школу за домаћице. Подизала је и обнављала православне манастире и цркве, а њена главна задужбина је манастир Градац. Мајка је српских краљева Драгутина и Милутина

Сукоб краља Уроша I са Дубровником

Краљ је у то доба био непријатељски расположен према Дубровнику. Његова војска је јула 1252. године опустошила околину града, али се Дубровник већ у августу откупио великим данком. Наредне, 1253. године, Бугари су напали Србију и склопили уговор са Србијом

Брсково се помиње по први пут

Брсково је најстарији трг средњовековне Србије који оснивају немачки рудари, Саси. Настањују се овде и отварају руднике. У Брскову је минимум до 1277.године радила ковница новца. Ковао се сребрни брсковски динар -грош (grossi de brescova). Трговци из других земаља овде оснивају колоније од којих је посебно значајна Дубровачка

Гради се манастир Сопоћани

Краљ Урош I, трећи син Стефана Првовенчаног, подиже манастир Сопоћане, 17 км западно од Новог Пазара, код извора реке Рашке. Живопис је урађен око 1165.године, а фреске су право ремек-дело уметности. Налази се на Унесковој листи светске културне баштине

Настала чувена фреска у манастиру Сопоћани - Погреб Ане Дандоло

Фреска приказује погреб Ане Дандоло, жене Стефана Првовенчаног и мајке тадашњег краља, Уроша I. Око одра су представљени њен син краљ Урош I, снаја краљица Јелена Анжујска, унуци - будући краљеви Драгутин и Милутин, архиепископ Сава II,родбина и племство. Над свима је Христос, а ту је и анђео који над Анином главом прима њену душу приказану као одојче.

Архиепископ Сава II

Ово је четврти син краља Стефана Првовенчаног. Дошао је на место тада већ болесног и старог, архиепископа Арсенија. Интересантно је да је тада краљ био његов рођени брат Урош I, те се поновило да су се на челу државе и цркве нашла два брата, баш као у време Стефана Првовенчаног и Светог Саве

Женидба Драгутина, сина краља Уроша I

Драгутин се оженио Каталином, ћерком угарског краља Стефана V. Њихове ликове у пуном владарском орнату можемо видети у манастиру Ариље

Подигнут манастир Градац

Градац је задужбина Јелене Анжујске, супруге краља Уроша I, и мајке будућих владара Драгутина и Милутина. Њен биограф, архиепископ Данило II, каже да је за градњу ове предивне цркве изабрала најбоље уметнике, те да је радницима плаћала "небројено злата" како би све било како треба. Када је црква завршена, ова христољубива краљица је говорила "Слава Богу који ме је удостојио да свршим овакво дело". Српска црква је слави 30.октобра/12.новембра

Архиепископ Јоаникије

Архиепископ постаје игуман Хиландара, а потом и Студенице, Јоаникије. Био је дубоко одан краљу Урошу I, те када се краљ, збачен с престола, повукао у Хумску земљу, Јоаникије добровољно одлази са њим.

Краљ Стефан Урош II Драгутин Немањић

1276.године Драгутин свргава с престола свог оца, краља Уроша I. Уз помоћ угарске војске победио је оца у "земљи званој Гацко". Током своје владавине се ослањао на Угарску. 1282. године је на сабору у Дежеву предао власт млађем брату Милутину, а сам на северу као "сремски краљ" тј обласни управник остао до 1316.године. Иако се 1282.повукао са престола, није престао да помаже цркви. Сам је живео веома строго, готово испоснички. Пред смрт се замонашио и добио име Теоктист. Када су дворани хтели мртвог да га омију, видели су да је испод краљевских, финих одора, носио грубу ланену хаљину и појас од сламе. Српска црква га прославља 30.октобра/12.новембра као преподобног Теоктиста

Краљ Урош I се упокојио у Господу

Када га је син Драгутин свргао с престола, краљ се повукао у Хумску земљу, замонашио и вероватно следеће, 1277.године упокојио.

Манастир Давидовица у Бродареву

Манастир се налази поред реке Лим. Подигао га је Дмитар (у монаштву Давид) Немањић , најмлађи син Вукана, што значи унук Стефана Немање и синовац Светог Саве и краља Стефана Провенчаног (у монаштву Симон). Његов гроб се налази у манастиру, а црква га прославља као преподобног Давида 24.септембра/7. октобра заједно са Преподобним Симоном тј Стефаном Првовенчаним. Посвећен је празнику Богојављење. Према народном предању, овде су сахрањени Југ Богдан и његових девет Југовића, али то није научно потврђено. Сазидан је за годину дана за 150 солида дубровачки златни новац), што је у оно време било равно вредности 15 добрих коња. Манастир је порушен крајем 17. века. У рушевинама је био 300 година. Обнова је почела 1998.године, а обновљен је на исти начин како је саграђен, од камена-сиге из Сопотнице.

Сабор у Дежеву

Краљ Драгутин се, обилазећи град Јелеч, тешко повредио. Пао је с коња и поломио ногу, што је довело до тога да дуже време буде непокретан. Тим поводом је исте године одржан сабор у Дежеву на коме се, под недовољно јасним околностима, Драгутин одрекао престола у корист млађег брата Милутина. Драгутин је брату предао све симболе власти, али је по истом споразуму, наследник Милутинов требало да буде Драгутинов син. На северу је Драгутин као "сремски краљ", тј обласни управник остао до 1316.године

Краљ Стефан Урош II Милутин Немањић

Краљ Милутин долази на власт пошто се његов старији брат, краљ Драгутин на сабору у Дежеву одриче престола у његову корист. Током своје скоро четрдесетогодишње владавине значајно је унапредио државу и проширио границе, постао свакако један од најзначајнијих српских владара. За свог савременика архиепископа Данила II, који ће написати његово житије, он је "ненасити зидатељ божанствених цркава" и "добри пастир оваца целе своје области". Његово задужбинарство је задивљујуће - подигао је и обновио: Грачаницу, манастир Светог Стефана у Бањској, католикон Хиландара, цркву Светог Спаса у Жичи, цркву Богородице Љевишке у Призрену, цркву Светог Прохора Пчињског, цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричину, цркву Светих Јоакима и Ане у Студеници . Био је ктитор и у Цариграду, Солуну, Јерусалиму. Српска црква га прославља 30.октобра/12.новембра. Упокојио се на свом двору у Неродимљу, на Косову, 29.октобра 1321.године. Део моштију Светог краља Милутина се чува у Бугарској, у Софији, у Краљевој цркви.

Поход краља Милутина ка Византији

Краљ Милутин уз помоћ свог брата Драгутина продире дубоко у унутрашњост Византије. Осваја струмичку и серску област и стиже све до Свете Горе. Божић 1283. године прослављају усред Византијског царства

Освајања краља Милутина

Краљ Милутин осваја Дебар и Кичево са околином, као и Пореч. Под његовом влашћу се тада нашла цела територија данашње северне и средње Македоније. У исто време његов брат Драгутин добија од угарског владара мачванско-босанску бановину са Београдом, који се тада први пут нашао под влашћу једног српског краља.

Београд први пут под влашћу једног српског краља

Краљ Драгутин (1276-1282 краљ, а потом до 1316."сремски краљ", тј обласни господар) је био ожењен принцезом Кателином, ћерком угарског краља Стефана V. Након што се на сабору у Дежеву 1282. године одрекао престола у корист брата Милутина, од угарске круне добија на управљање Мачву са Београдом.

Црква Светог Ахилија у Ариљу

Ово је задужбина краља Драгутина из времена када је он већ предао престо свом брату, Милутину. Живопис је завршен 1296. године и на њему се истичу представе самог Драгутина, његове жене Каталине, синова, као и брата, краља Милутина

Призренско четворојеванђеље

Заувек је нестало када су Немци бомбардовали Београд 6.априла 1941.године. Уништено је непроцењиво благо - 300.000 књига, 1.500 средњовековних рукописних књига, повеље, документа, мапе, гравире, музичка дела...

Драгутин уз помоћ брата, краља Милутина осваја Браничево

Драгутин се борио против пљачкашких одреда осамостаљених бугарских великаша. Краљ Милутин је пошао у помоћ свом брату и удруженим снагама су освојили Ждрело и цело Браничево са Кучевом

Црква Ваведења Пресвете Богородице у Хиландару

Католикон, главну хиландарску цркву посвећену Ваведењу Пресвете Богородице, подигао је краљ Милутин и до краја своје владавине богато је даривао. Црква је зидана црвеном опеком и каменим квадерима сиве и окер боје, наизменично поређаним, што даје веома леп изглед. Посебан украс је под у наосу од разнобојних углачаних плоча и мозаичких коцкица. Ту су радили значајни књижевници Доментијан и Теодосије

Борбе и преговори краља Милутина са Византијом

1296. године краљ Милутин је успео да привремено освоји Драч. 1297. Византија напада српску државу, али без успеха. Тадашњи византијски цар је био Андроник II и са њим је краљ Милутин водио дуге преговоре, од 1297. до 1299. године , када је склопљен мир

Склопљен мир између краља Милутина и цара Андроника II

Мир је склопљен после дугих преговора. Један од услова краља Милутина за мир је био његов брак са неком од византијских принцеза. Пошто је сестра византијског цара, Евдокија, то одбила, цар је морао да да руку своје шестогодишње ћерке Симониде

Женидба краља Милутина византијском принцезом Симонидом

Симонида је била ћерка византијског цара Андроника II Палеолога. Брак са неком од византијских принцеза је био услов мира склопљеног између српског краља и византијског цара

Сукоб краља Милутина са братом Драгутином

Два брата започињу тешке и вишегодишње сукобе који ће са прекидима трајати све до 1311. или 1312. године

Старац Исаија

Старац Исаија је био монах и дипломата. Помогао је да се скине анатема са Српске цркве и издејствовао признање Српске патријаршије (од 1375. године у Светој Гори)

Први помен рудника Трепча

Средњовековно рударско насеље и рудник Трепча се у историјским изворима први пут помињу 1303. године, у време краља Милутина. Тада је тамо живела заједница немачких рудара Саса.

У Србију долазе Саси, немачки рудари

Долазак немачких рудара Саса даје снажан подстрек рударској привреди, будући да доносе бољу технологију и организацију производње. Најстарије насеље Саса је било у Брскову код Мојковца. Најважнији су били рудници сребра, олова, гвожђа и бакра. Најбогатија налазишта сребра са примесама злата су се налазила око Новог Брада на Косову. У доба највећег искоришћавања новобрдских рудника, српски владари су на име царина добијали годишње сто до двеста хиљада дуката

Изградња средњовековног града-тврђаве Маглич

Овај град се и данас уздиже изнад Ибра. У њему је било седиште српског архиепископа Данила II. У његовом Житију се каже да је "Данило подигао прекрасна здања у овом граду са осам кула", а да је храму Светог Георгија који се налази у граду, поклонио богослужбене књиге и друге ствари

Рашка крмчија

Крмчија или Номоканон или Законоправило (гр.номос-грађански закон, канон-црквено правило) је зборник грађанских и црквених прописа византијске државе, које је одабрао и превео Свети Сава. Рашки препис је настао 1305. године у Петровој цркви у Расу. Писан је на пергаменту и има 427 листова. Чува се у Историјском музеју у Москви

Црква Богородица Љевишка

Ова задужбина краља Милутина се налази у Призрену, и посвећена је Успењу Пресвете Богородице. Живопис је завршен до 1313. године. Најстарији прикази су Свадба у Кани Галилејској, Исцељење слепог и Богородица Елеуса са Христом Хранитељем. Прве две се чувају у Галерији фресака у Београду. Средином 14. века је уздигнута на степен митрополитског средишта.

Краљ Милутин даје Зету на управу сину Стефану, будућем краљу Стефану Дечанском

Архиепископ Сава III

Богословско образовање је добио у манастиру Хиландар. Као игуман тог манастира постао је Епископ призренски. Надгледао је грађење цркве Богородице Љевишке. Нарочито је значајан за развој средњовековне архитектуре у Србији. Био је поуздан сарадник краља Милутина

Теодосије Хиландарац пише Житије Светог Петра Коришког, Службу Светом Симеону и Службу Светом Сави

Теодосије је био монах манастира Хиландара и један од најзначајнијих српских писаца у средњем веку. САНУ га је уврстила међу 100 најзначајнијих Срба свих времена. Био је духовник краља Стефана Дечанског. Његово "Житије Светог Петра Коришког" је уметнички међу најуспешнијим делима старе српске књижевности

Краљ Милутин шаље помоћ Византији

Краљ Милутин је послао Византији у помоћ 2000 ратника, како би му помогао у борби против Турака. Предводио их је војвода Новак Гребострек

Црква Светих Јоакима и Ане у Студеници

Краљ Милутин је ову малу, али тако лепу цркву да се сматра ремек-делом средњовековне архитектуре, подигао између 1.септембра 1313. и 31. августа 1314. године. Удаљена је само десетак метара од Немањине Богородичине цркве. Посвећена је Светим Јоакиму и Ани, родитељима Пресвете Богородице, али је, због ктитора, позната као Краљева црква. Око 1315. године је урађен чувени ктиторски портрет краља Милутина како у рукама држи своју задужбину

Краљеви двори у Неродимљу

Неродимље је био комплекс двора српских владара у првој половини 14. века. Налази се на Косову, недалеко од Урошевца. У њему је 29. октобра преминуо краљ Милутин, а његовог сина Стефана Дечанског је у њему изненада напао син, будући краљ и цар, Душан

Стефан, будући Дечански, устаје против свог оца краља Милутина

Стефан Дечански на наговор властеле, устаје против свог оца, Милутина. Стефан је заробљен са женом и два малолетна сина, од којих је један Душан, будући први српски цар. Стефан је делимично ослепљен и послан у Цариград

Умире краљица Јелена Анжујска

Краљица Јелена је била жена краља Уроша I и мајка будућих краљева Драгутина и Милутина. Сахрањена је у својој задужбини, манастиру Градац. Житије је написао архиепископ Данило II. Српска црква је канонизовала три године након смрти.

Црква Богородице Одигитрије у Мушутишту код Призрена

Ова црква, подигнута у српско-византијском стилу, је задужбина властелина Јована Драгослава и представља једну од првих задужбина српске властеле у средњем веку. Цркву су, јуна 1999, дигли у ваздух и сравнили са земљом албански терористи.

Манастир Грачаница

Манастир је задужбина краља Милутина, посвећен је Успењу Пресвете Богородице. Налази се у селу Грачаница, 10 км удаљеном од Приштине. Током 14. и 15. века ту је живело стотине монаха који су развили интензивну духовну и уметничку делатност. Живописан је 1320/21. године. Чувене су фреске које приказују родослов династије Немањић, копија из манастира Дечани, затим лик краљице Симониде, жене краља Милутина

Умире краљ Драгутин

Тешко оболео, краљ Драгутин, који је 1282. године на сабору у Дежеву престо предао брату Милутину, постаје монах Теоктист. Пре тога је на сабору за наследника одредио свог сина Владислава који ће га наследити само као обласни господар у Срему. Као господар Драгутинове области, Владислав је био стална опасност за краља Милутина

Живописана обновљена црква Светог Ђорђа у Старом Нагоричану код Куманова

Ово је задужбина краља Милутина, саграђена 1312/13 на темељима старије цркве, о чему сведоче натписи у цркви. Остало је забележено да се 1330. године у овој цркви пред иконом Светог Ђорђа молио краљ Стефан Дечански, уочи битке са бугарским царем Михаилом Шишманом

Рат узмеђу Србије и Дубровника

Краљ Милутин је двапут ратовао са Дубровником, 1301. и 13017/18. године

Свети Никодим, архиепископ српски, игуман Хиландара

Ово је девети наследник Светог Саве на челу српске цркве. Био је искусан у црквеној управи, а познавао је и световне ствари-језике, право, дипломатију (мисија у Цариграду). Измирио је браћу, краљеве Милутина и Драгутина.1317. године је превео на српски језик Типик Светог Саве Освећеног Јерусалимског из 6. века. Рукопис је страдао приликом немачког бомбардовања Народне библиотеке у Београду 6. априла 1941. године. Срећом, предговор је фотографисан и сачуван. Мошти Светог Никодима се чувају у Пећкој Патријаршији, а српска црква га слави 11/24. маја

Фреска са ликом краља Милутина

У манастиру Грачаница је урађен портрет краља Милутина (1282-1321). Настао непосредно пред његову смрт, приказује стаменог владара који у рукама држи модел своје задужбине. Представљен је у пуном сјају владарског орната

Фреска са ликом краљице Симониде

У манастиру Грачаница је урађен портрет ове византијске принцезе, ћерке византијског цара Андроника II Палеолога. Као шестогодишња девојчица је из политичких разлога, удата за краља Милутина. Са њим је остала све до његовог упокојења 1321. године, када се вратила у Цариград и, након неколико година,замонашила у манастиру Светог Андреја

Смрт краља Милутина

Краљ Милутин је владао од 1282. до 1321. године. Дошао је на престо после сабора у Дежеву, на коме се повукао и престо му препустио његов брат, краљ Драгутин. Наследником се сматрао његов млађи син, Константин, али су претенденти на престо били и Владислав, син краља Драгутина, као и Стефан, старији син краља Милутина. После окончаних борби око престола (појединости нису познате), наследник краља Милутина постаје Стефан Урош III Дечански, који је 6. јануара 1322. године крунисан за краља свих српских и поморских земаља.

Стефан Дечански се враћа из прогонства

Стефан, син краља Милутина, се на наговор властеле, побунио против свог оца. Због тога је био (делимично) ослепљен и прогнан у Цариград. После седам година боравка тамо, краљ Милутин му је дозволио да се врати у Србију.

Стефан Урош III Дечански

Био је син краља Милутина и отац будућег првог српског цара, Душана. Крунисан је 6. јануара 1322. године за краља свих српских и поморских земаља. Прва жена му је била Теодора, ћерка бугарског цара Смилца, а после њене смрти, оженио се, византијском принцезом Маријом Палеолог. Подигао је манастир Високи Дечани због чега је назван Дечански. Српска црква га је канонизовала као Светог краља и прославља га 11/24. новембра

Тврђава Островица на Руднику

Ова тврђава, чији се остаци налазе на истоименом врху планине Рудник код Горњег Милановца, се у изворима први пут јавља после смрти краља Милутина, када се ту склањају дубровачки трговци.

Канонизација краља Милутина

Свети Благочестиви краљ Милутин је проглашен светитељем. Био је веома одан својој православној цркви и вери. У његово време је број епископија порастао на шеснаест. Изградио је и обновио велики број цркава. Милостињу, како каже његов биограф, Данило II, "чињаше тајно да нико и не знађаше". Две и по године после смрти на његовом гробу су почела да се дешавају чуда. Када му је после свеноћног бдења, извађено тело из гроба, нашли су да је сасвим нетљено јер "ни једна влас главе његове не беше отпала". Његове свете мошти се чувају у Софији, у цркви која је због тога позната као "Црква Светог Краља". Српска црква га прославља 30. октобра/12.новембра

Свети Данило II, архиепископ српски

Свети Данило је у овом периоду заузимао столицу поглавара српске цркве. Био је дворанин краља Милутина и један је од најумнијих људи средњовековне Србије. Био је игуман Хиландара, Епископ бањски и хумски и, на крају, архиепископ. Не само што је био веома храбар ратник јер је бранио Хиландар од напада Каталана, већ је био и веома вешт дипломата и надарен књижевник. Прославио се делом Животи краљева и архиепископа српских (житија краља Уроша, краља Драгутина, краљице Јелене, краља Милутина, архиепископа Арсенија I, Јоаникија I и Јевстатија I)Упокојио се у Господу у време цара Душана, 19. децембра 1337. године. Мошти се налазе у Богородичиној цркви Пећке Патријаршије. Српска црква га прославља као светитеља 19,децембра/2.јануара

Припрата са пиргом Пећке Патријаршије

Архиепископ Данило II гради у Пећкој Патријаршији припрату са пиргом. Пирг данас не постоји, а сви отвори на припрати су зазидани око 1560. године. Како је некада изгледала ова, у то време чувена по лепоти, припрата, може да се наслути на ктиторском портрету архиепископа Данила II у пећкој Богородичиној цркви из 1332. године

Босански бан Стјепан II Котроманић

Босански бан Стјепан II (1322-1353) је запосео долину Неретве и Крајину од Неретве до Цетине. До 1329. године је дошло до велике битке између бана и српских одреда које је предводио млади краљ Душан, син краља Стефана Дечанског. Бан Стјепан је једва спасао живу главу, а сматра се да су после те битке престали значајнији босански напади на државу Немањића

Једногодишњи рат између Србије и Дубровника

Дубровчани су настојали да ставе под своју контролу Стон и Пељешац, али краљ Стефан Дечански није то прихватио, чак ни када су Дубровчани покушали да то реализују богатим поклонима. Српска војска је прегазила дубровачко залеђе и запосела Стон и Пељешац.

Подижу се Високи Дечани

Манастир Дечани на Косову је задужбина Светог Стефана Дечанског. Протомајстор је римокатолички монах, фра Вита из Котора. Посвећен је Вазнесењу Господњем - Спасовдану. То је највећи српски средњовековни споменик дужине преко 36 метара, а висине скоро 30 метара, те се због тога и назива Високи Дечани. Одише племенитом једноставношћу и складним пропорцијама. Нажалост, краљ Стефан Дечански није дочекао да види своју задужбину. Упокојио се у Господу 1331. године

Грађански рат у Византији

У Византији избија грађански рат између остарелог цара Андроника II и младог Андроника III. Краљ Стефан Дечански је пружио помоћ старом цару, али је ипак послушао став војсковођа и властеле и српска војска није ушла у рат

Краљ Стефан Дечански издаје манастиру Дечани две хрисовуље

Манастир Дечани је од краља Стефана Дечанског добио две хрисовуље, једну оснивачку и другу са пописом свих потчињених села и људи. У њима се помиње и краљев "вољени син млади краљ", што значи да је Душан био званични престолонаследник

Битка код Велбужда

Битка се одиграла "с изласком сунца", у суботу, 28.јула, између српског краља Стефана Дечанског и бугарског цара Михаила Шишманића, који је био ожењен ћерком српског краља. Стефан Дечански је Бугарима и њиховим савезницима нанео тежак пораз, чак је и бугарски цар смртно рањен. На вест о српској победи, византијска војска цара Андроника III , која је кренула Бугарима у помоћ, одустаје од похода на Србију. Ова победа је оставила веома јак утисак на савременике, јер се показало да је у том моменту Србија јача и од Бугарске и од Византије. О томе је писао и архиепископ Данило II наводећи и то да се "млади краљ (Душан) веома прослави у овом рату" заповедајући једним делом војске

Јеванђеље Дивоша Тихорадића

Дивош Тихорадић је био српски племић са подручја Усоре. Познато је да је имао своју личну библиотеку. Наручио је израду Јеванђеља које је по њему названо Дивошево, и представља значајни споменик из 14. века.

Романов типик

Ово је хиландарски типик монаха Романа. Писан је на пергаменту. Данас се чува у Берлину

Сукоб између краља Стефана Дечанског и младог краља Душана

Раздор између оца и сина је веома неповољно утицао на спољнополитички положај Србије јер су суседи поново почели да угрожавају границе. Средином априла месеца краљ Стефан се мири са сином, али на кратко

Млади краљ Душан свргава с престола свог оца краља Стефана Дечанског

На наговор властеле, млади краљ Душан устаје на свог оца. Са малобројном војском је кренуо на краља Стефана који је тада боравио у дворцу у Неродимљу. Краљ се склонио у оближњу тврђаву Петрич, али је Душан опколио град и приморао га да се преда. Пар дана касније у двору Сврчин је крунисан за новог краља.

Крунисање Душана за краља

Недуго пошто је с престола свргао свог оца, краља Стефана Дечанског, Душана је у двору Сврчин, архиепископ Данило II крунисао за краља свих српских и поморских земаља. Крунисање је обављено у дворској цркви Светог Јована Претече на празник рођења Пресвете Богородице, 8/21. септембра 1331. године. Тада је имао не више од двадесет две године, а по неким мишљењима и мање.

Смрт краља Стефана Дечанског

Нешто више од месец дана пошто га је син Душан свргао с престола и затворио у тврди град Звечан на северу Косовског поља, Свети краљ Стефан Дечански је " предао дух свој Господу, а тело његово положише у рукотвореном његовом манастиру...Дечани". Не зна се са сигурношћу да ли умро ненасилном смрћу или је убијен. Према неким изворима као што је Нићифор Григора, Душан није могао да спречи моћну властелу да удави смењеног краља , или да чак лично да такву наредбу. Слично каже и Мавро Орбин. Ипак, то је непоуздан податак.

Стефан Урош IV Душан Немањић, краљ од 1331-1346, цар од 1346-1355

Током владавине Душана, у народу познатог као Душан Силни, средњовековна Србија доживљава највећу моћ и територијално проширење. Био је енергичан, снажног карактера. Како је изгледао, најверније можемо да видимо на представи у цркви манастира Леснова код Кратова, коју је подигао деспот Јован Оливер, чувени српски велможа. Лик је осликан око 1347/8. године. Рођен је или 1308. или 1312. године. Отац му је краљ Стефан Дечански, а мајка Теодора Смилец, ћерка бугарског цара Смилеца. Око 1326. године отац му је дао на управу Зету. Још као сасвим млад је показао изузетне војничке способности. Истакао се 1328/9. у бици против босанског бана Котроманића, као и у бици код Велбужда 28. јула 1330. године, када је српска војска тешко поразила бугарску.

Женидба краља Душана

Краљ Душан се оженио Јеленом, сестром бугарског цара Ивана Александра. Венчање је обављено у лето, вероватно 30.јула. Имали су једног сина, Уроша.

Краљ Душан напада византијске области

Краљ Душан је започео нападе на византијске области, те упада у крајеве од Струмице до Егејског мора

Краљ Душан издаје Дубровчанима повељу

Повеља је издата у Пологу и њоме краљ Душан Дубровчанима уступа Пељешац, Стон и Приморје од Стона до дубровачке границе. Имали су обавезу да му одмах исплате 8.000 перпера (око 4.000 дуката), а да на име "стонског дохотка" годишње плаћају данак од 500 перпера. Овим се види да се радило о феуду који је условно уступљен Дубровнику, а не безусловно отуђен од Србије

Друга повеља краља Душана Дубровчанима

Убрзо након прве повеље, којом је краљ Душан Дубровнику уступио неке области, краљ им је издао и другу, којом је хтео да нагласи да у епископији коју је основао још Свети Сава, мора да остане "српски поп да поје,...како је заповедило краљевство ми".

Краљ Душан креће у поход на византијске крајеве

На двор краља Душана долази византијски пребег Сиргијан који је одлично познавао прилике дуж српско-византијске границе. Користећи његове савете, Душан је брзо освојио Прилеп, Охрид и Костур, а крајњи циљ му је био Солун

Мировни преговори између краља Душана и Андроника III на реци Галик код Солуна

Краљ Душан је кренуо у нападе на византијске крајеве и, захваљујући византијском пребегу Сиргијану, брзо освојио Прилеп, Охрид и Костур и стигао до Солуна. Када је византијски цар Андроник III видео колико је ситуација озбиљна, лично је дошао у Солун и организовао атентат на Сиргијана. Тиме је на неки начин заустављен и краљ Душан, али је преговорима са царем Андроником на реци Галик код Солуна установљено да у српским рукама трајно остају Прилеп, Охрид и Струмица. Мир је био потребан и Душану јер је морао да заустави нападе Угара са севера.

Угарски краљ Карло Роберт напада Србију

Угарски краљ Карло Роберт напада северне крајеве државе краља Душана. Срби му наносе пораз и заузимају Мачву

Синтагма Матије Властара

Ово је зборник црквеног, државног и грађанског права, сачињен у Солуну. Добио је име по свом састављачу, светогорском монаху Матији Властару. Неколико година касније, овај зборник је преведен на српски језик

Краљ Душан се састаје са царем Андроником III у Радовишту

Краљ Душан се састао са византијским царем Андроником III у Радовишту. У пријатељским преговорима су провели седам дана. Шта су договорили, остало је непознато, али се зна да је Душан све до Андроникове смрти 1341. године, није нападао византијске земље

Деспот Јован Оливер Грчинић

Био је један од најмоћнијих велможа у доба цара Душана. Држао је Овче Поље, Лесново, Радовиште, Тиквеш и Мариово. Носио је титуле великог војводе, севастократора, а од проглашења царства 1346. године, деспота. Његов ктиторски портрет може да се види у манастиру Лесново

Изградња тврђаве Борач

Средњовековни град Борач се налази недалеко од Кнића. У средњем веку је био средиште истоимене жупе

Будући први српски патријарх Свети Јоаникије II (Јанићије) постаје епископ

Био је веома мудар и енергичан човек. Тадашњи српски владар Стефан Душан га је узео на двор за свог логотета. 3. јануара 1338. године изабран је за архиепископа српског, а на великом црквеном сабору у Скопљу на Цвети 1346. постаје први српски патријарх "свих Српских земаља и Поморских". После овога свјатејши патријарх Јоаникије је на Васкрс 1346. године помазао краља Душана за цара свих Срба, Албанаца и Грка. На Спасовданском сабору у Скопљу 1349. године, заједно су цар Душан и патријарх Јоаникије донели чувени Законик. Уснуо је у Господу 1354. године у Пећкој Патријаршији, а тај догађај је представљен на фресци изнад његовог гроба

Настављач Светог Данила II Пећког пише житија Светог Стефана Дечанског, краља Душана и архиепископа Данила II

Свети Данило II, српски архиепископ (1324-1337 ) је написао седам житија, сакупљенијх у делу Животи краљева и архиепископа српских. Наведена житија су написали његови настављачи

Саграђена црква у Карану - Бела црква Каранска

У селу Карану, недалеко од Ужица, жупан Петар (Брајан) је подигао своју задужбину цркву посвећену Благовештењу Пресвете Богородице

Подигнут манастир Лесново

Манастир је посвећен Светом Архангелу Михаилу. Налази се у истоименом селу у Северној Македонији. Ктитор је деспот Јован Оливер, један од најмоћнијих велможа из доба Стефана Душана. Црква је живописана између 1342 и 1346. године, а међу фрескама је и представа ктитора са моделом цркве у рукама

Краљ Душан дочекује Јована Кантакузина

Краљ Душан и његова жена, краљица Јелена, иначе сестра бугарског цара Јована Александра, дочекују у свом двору у Паунама, недалеко од Приштине, Јована Кантакузина, који се 1341. године прогласио за византијског цара - савладара малолетног Јована V (деветогодишњег сина Андроника III). То је значило почетак вишегодишњег грађанског рата у Византији. Договарају се о заједничким акцијама и освајањима византијских земаља и градова под влашћу византијске принцезе Ане Савојске и регенства малолетног цара Јована.

Српски одреди краља Душана опседају византијске територије

Српска војска опседа Сер, али неуспешно. Избила је епидемија која је нанела тешке губитке српској војсци. Разболео се и војвода Вратко, потомак најстаријег Немањиног сина Вукана, као и деспот Јован Оливер

Освајања краља Душана

Краљ Душан осваја Албанију, јужну Македонију са Воденом, Лерином и Костуром у данашњој северној Грчкој. У Душанову краљевску титулатуру се због тако великих успеха уноси и краљ "грчке земље"

Раскид савезништва краља Душана и Јована Кантакузина

Повод за раскид овог савезништва је било освајање града Верије, али је прави узрок био то што су им се интереси разишли.

Фреска на своду цркве Светог Димитрија у Пећкој Патријаршији

На своду ове цркве је насликан Сабор краља Милутина и Стефана Немање као монаха Симеона. Свети Симеон Мироточиви симболично устоличава краља Милутина. Овим се види колико се неговао култ оснивача династије Немањића

Краљ Душан осваја тврди град Сер

Када је краљ Душан освојио град Сер, под његовом влашћу се нашла цела југоисточна Македонија, а онда је загосподарио и целим полуострвом Халкидики и Светом Гором (Атосом). Краљу је било веома стало до подршке светогорских монаха, те им потврђује све старе повластице и богато их дарива

Краљ Душан је проглашен царем

На Божић, уз пуну подршку српске властеле и уз прећутну сагласност светогорског Протата (Протат је прихватио да се Душаново име помиње током богослужења, али после имена ромејског цара), Душан је у граду Серу проглашен царем

Српски архиепископ Јоаникије постаје српски патријарх

Постављањем архиепископа Јоаникија за патријарха, српска црква први пут постаје патријаршија. Одлуку су подржали, сем Српске архиепископије, Охридска архиепископија и Трновска патријаршија. Овим се стекао и услов да краљ Душан буде из руке патријарха крунисан за цара

Стефан Урош V Душан Немањић постаје цар

На Васкрс, у Скопљу, краљ Душан је, по свим црквеним обредима и византијском церемонијалу, крунисан царском круном. Примио ју је са благословом из руку српског патријарха Јоаникија и трновског патријарха Симеона. У царској титулатури се сада потписује као "цар Србљем и Грком"(у српским исправама), односно "цар Србије и Романије"(у оним на грчком језику)

Анатема на цара Душана, патријарха и све свештенство

Цариградски патријарх Калист, на подстицај Јована V Кантакузина, баца анатему на цара Душана, патријарха Јоаникија и све српско свештенство, чиме их је искључио из заједнице православних хришћана. Ипак, ово је била политичка одлука, те је дејство анатеме сведено искључиво на односе Цариградске и Српске патријаршије. До измирења и скидања анатеме је дошло 1375. године, посредовањем кнеза Лазара

Цар Душан и царица Јелена посећују Свету Гору

Цар Душан и царица Јелена проводе неколико месеци у Светој Гори. Посетили су више манастира и све их богато даривали. Каже се да је цар делио "пуним рукама златно и сребрно посуђе, скупоцене одежде, села и поседе." Највише, наравно манастиру Хиландар који је добио поседе, нове ћелије, повећан број монаха

Милешевски типик

Освајања цара Душана

До новембра 1348. године цар Душан осваја Тесалију и Епир, а затим и Акарнанију. Сада се Душанова држава простирала од Коринтског залива на југу до Дунава на северу, од обала Јадранског мора на западу до Егејског на истоку

Законик цара Душана

На државном сабору одржаном на Вазнесење Господње у Скопљу, донет је Законик, највиши правни акт тадашње државе. Присуствовао је патријарх Јоаникије, цар Душан, властела, високи представници цркве. Најпре је имао 135 чланова, а онда је на сабору одржаном 31. августа у Серу, допуњен са још 66, тако да је укупно имао 201 члан. Ово је оригинално дело српске правне науке, које је оставило дубок печат у животу нашег народа

Цар Душан издаје Дубровнику Хрисовуљу

Цар Душан је на Новом Брду издао Дубровчанима Хрисовуљу о трговини и о суђењу. Издата је на захтев посланства од три дубровачка и једног млетачког посланика. Дубровачким трговцима се гарантовало слободно кретање и пословање по целој српској држави. Једино што је било забрањено за ношење и трговину је било оружје. Иначе, односи између цара Душана и Дубровника су све време његове владавине били добри

Удаја Јелене, сестре цара Душана

Јелена, сестра цара Душана, удаје се за Младена III Брибирског, господара Омиша, Клиса и Скрадина, али он већ следеће, 1348. године, умире од куге

Манастир Светих Арханђела код Призрена

Манастир је задужбина цара Душана. Налази се у кањону реке Призренске Бистрице, недалеко од Призрена. Цар га је богато даривао, те је манастирско газдинство тада обухватало шездесетак сеоских насеља, осам влашких и девет арбанашких катуна, око двадесет цркава и осталих поседа. Манастирски комплекс је обухватао површину од око 6500 м2. Доласком Османлија 1455. године је опљачкан и оштећен, а 1615. године је порушен до темеља, а његов материјал је искоришћен за градњу Синан-пашине џамије. Коначно је обновљен 1998. године када постаје активан мушки манастир. Више пута је паљен и пљачкан од стране албанских вандала. Овде је, после свог упокојења 20. децембра 1355. године, био сахрањен цар Душан. Данас се саркофаг са његовим земним остацима налази у цркви Светог Марка у Београду

Поход цара Душана у Хумску земљу

Цар Душан са великом војском продире у Хумску земљу, осваја долину Неретве и упућује се на запад. Због промењених околности на југу земље морао је да прекине поход и упути се тамо

Цар Душан посећује Дубровник

Цар Душан, царица Јелена и њихов син, мали краљ Урош, посећују Дубровник. Ту су били дочекани веома свечано и срдачно

Цар Душан издаје повељу граду Котору

Битка код Дидимотике

Недалеко од Дидимотике, данашња Грчка, сусреле су се војске цара Душана, који је упутио 4-7.000 ратника у помоћ Јовану V Палеологу, и с друге стране, Јована VI Кантакузина, који је имао помоћ 10-12.000 турских војника. Победа је припала Кантакузину и Турцима, док су Срби претрпели велике губитке

Део турске војске се трајно насељава на европском тлу

Један одред турске војске који је учествовао у бици код Дидимотике 1352. године, остаје са породицама и насељава се у тврђави Цимпе. После разорног земљотреса они запоседају напуштено Галипоље на истоименом полуострву, и тако трајно остају на европском тлу

Босански бан, потом краљ Стјепан/Стефан Твртко I Котроманић

Био је унук Јелисавете, ћерке краља Драгутина Немањића. Од 1377. до 1391. године краљ Босне. У време његове владавине долази до територијалног ширења и привредног процвата Босне

Цар Душан шаље посланство папи Иноћентију VI

Цар Душан је послао посланство желећи да нађе савезника пред опасношћу од турског навирања. Цар је добро увиђао каква опасност прети од њих и какву снагу они представљају. Српски посланици су папи изложили спремност цара Душана да папу призна као наследника апостола Петра. До тога никада није дошло

Смрт цара Душана

Први српски цар Стефан Душан Немањић, умире под неразјашњеним околностима. Био је у пуној снази, а држава стабилна. Не зна се поуздано где се тада налазио, али је две недеље пре смрти био под Бером. Сахрањен је у својој задужбини, манастиру Светих Арханђела код Призрена. Земне остатке цара који су лежали испод саркофага, открио је 1927. године, велики српски научник, богослов, историчар, археолог и професор Радослав Грујић приликом археолошких ископавања самог манастира. Данас се налазе у цркви Светог Марка у Београду.

Стефан Урош V Немањић

Урош V Немањић, познат као Урош Нејаки, наследио је свог оца на престолу после његове изненадне смрти. Имао је 19 година када је сео за царски престо, а будући да је његова владавина вођена супротно од очеве (није био ни властољубив, ни славољубив, ни среброљубив), није успео да сачува државу у границама какве је наследио. Царство је знатно ослабило и због династичких сукоба, и због јачања обласних господара. Био је ктитор манастира Матејча који се налази код Куманова у области Скопске Црне Горе. Преминуо је 2. или 4. децембра 1371. године, недуго после Маричке битке и погребен у манастиру Успења Пресвете Богородице у Неродимљу код Урошевца. Није имао деце, па се његовом смрћу завршава време благородне династије Немањић. Два века насније проглашен је за светитеља, а свете мошти му се чувају у Саборној цркви у Београду

Надирање Турака

1354. године Турци су загосподарили Галипољем, а онда и другим областима. Падају у турске руке: Дидимотики 1360, Једрене 1362, Пловдив 1363. године. Насељавају се долином Марице и долазе до Серске области. Ту долазе у сукоб са деспотом Угљешом

Млади цар Урош издаје Дубровчанима повељу

Цар Урош издаје Дубровчанима исправу којом им гарантује слободу кретања и пословања у Србији. Иначе, разне порезе и царине које је Дубровник плаћао српском цару, он је уступао манастирима - Светих Арханђела у Призрену, Пресветој Богородици на Синају и срском манастиру Светих Арханђела у Јерусалиму

Живот губи кесар Прељуб

Кесар Прељуб је био војсковођа и намесник цара Душана у Тесалији. Био је веома истакнут и искусан царев сарадник. Погинуо је у сукобу са локалним Албанцима. Његов лик се налази на чувеној композицији Паје Јовановића "Проглашење Душановог законика"

Сукоб српске и турске војске

Сукоб Срба, које је послао цар Урош да помогне својој мајци Јелени да одбрани Сер, најважније српско упориште на југоистоку царства, и Турака које је ангажовао Матија Кантакузин, син доскорашњег византијског цара Јована VI. Српска војска је тешко поразила Турке

Државни сабор у Скопљу

На овом државном сабору је цар Урош добио пуну подршку властеле и црквених великодостојника

Цар Урош је потукао војску свог стрица Симеона - Синише

Симеон-Синиша је био полубрат цара Душана и зет деспота Нићифора (ожењен његовом сестром Томаидом). Нешто пре тога је себе прогласио за "цара Ромеја и Срба". Иако му је"царство" било ограничено само на Касторију (Костур), имао је претензије да постане наследник цара Душана

Дубровник признаје врховну власт угарског краља

Дубровник је признао власт угарског краља (Млечани су морали те године да уступе Угарима све своје поседе на источној обали Јадранског мора, укључујући Дубровник) који је је у исто време угрожавао и српске територије. Због тога је војска кнеза Војислава 1361. године напала дубровачко градско подручје, мада није продрла у сам град

Симеон - Синиша постаје господар Епира и Тесалије

Симеон-Синиша Немањић Палеолог је био полубрат цара Душана. Имао је, мада неуспешне, претензије да наследи цара Душана

Србија у сукобу са Дубровником

Србији није одговарало то што је Дубровник признао врховну власт угарског краља који је у то време угрожавао и српске територије. Српска војска под кнезом Војиславом Војиновићем, напада Дубровник 1361. године. Мир је закључен 1362. године

Сукоб српске и угарске војске

Срби наносе пораз угарској војсци у северној Србији

Мир између Србије и Дубровника

Мир између Срба и Дубровчана је закључен у Оногошту (Никшићу). Тим поводом је цар Урош издао Дубровчанима повељу, а мир је нешто касније посебном исправом потврдио и кнез Војислав

Изненадна смрт кнеза Војислава Војиновића

Кнез Војислав је у време цара Уроша владао подручјем старе Рашке и Травуније. Био је велики ослонац цару Урошу. После њега рашка властела није више имала признатог и способног вођу, те се његова територија поделила на јужну, којом је загосподарила кнежева удовица у име малолетних синова, и северну, којом је загосподарио непокорни жупан, Никола Алтомановић, синовац Војислављев

Вукашин Мрњавчевић постаје савладар цара Уроша и добија титулу краља

Августа или септембра 1365. године Вукашин Мрњавчевић, племић из времена цара Душана и жупан у Прилепу, постаје краљ и савладар цару Урошу у чије време је загосподарио Скопљем и , изгледа, Призреном. Његов лик је приказан у манастиру Псача који је живописан између 1365. и 1371. године. Вукашин је називан краљем, а лик има ситно, спечено лице, седу браду и у руци држи крст и свитак. Према неким изворима био је веома лукав, дрзак и насилан, те је млади цар Урош од њега претрпео пуно зла. Не питајући цара Уроша, ускоро је свог сина Марка (Марко Краљевић) прогласио за "младог краља" чиме је припремао збацивање с власти лозе светих Немањића. Сем тога, Вукашин је био у сукобу са српским патријархом Савом IV, који га је прекоревао да не поступа "по правди Бога истинитога"

Угљеша Мрњавчевић постаје господар у Серској области

Угљеша Мрњавчевић, који је као и његов брат Вукашин, политичку каријеру започео у време цара Душана, постаје господар у серској области. Када је Вукашин постао краљ и савладар цара Уроша, он добија титулу деспота. За кратко је време је истиснуо царицу Јелену, мајку цара Уроша, и завладао Сером и његовом богатом околином. Положај је учврстио женидбом Јеленом ( у монаштву, после Угљешине смрти, Јефимијом), ћерком кесара Војихне, кога је цар Душан звао братучедом.

Настаје најлепши портрет цара Уроша

Најлепши портрет другог и последњег српског цара Уроша, налази се у манастиру Псача код Криве Паланке. Уз његов лик је био натпис "В ХРИСТА БОГА БЛАГОВЕРНИ ЦАР УРОШ", али су га Бугари уништили током Првог светског рата

Повеља деспота Угљеше

Деспот Угљеша издаје повељу у којој оштро осуђује крунисање Душана за цара и рукоположење српског патријарха. Овим је желео да у Византији нађе савезника за борбу против Турака. Ипак до измирења српске и цариградске патријаршије, која је на српску 1350. године бацила анатему, тада није дошло

Маричка битка

На реци Марици, код места Черномена, одиграо се сукоб Срба и Турака под недовољно јасним околностима. Српска војска је претрпела тежак пораз. Животе су изгубила оба брата Мрњавчевић, и краљ Вукашин и деспот Угљеша. Ова турска победа је отворила широм врата "најезди Исмаилћана на хришћанске народе", чије страдање описује савременик и очевидац, старац Исаија Светогорац

Цар Урош се упокојио у Господу, крај светородне лозе Немањића

2. или 4. децембра 1371. године упокојио се други и последњи српски цар Урош, син цара Душана и царице Јелене, у монаштву Јелисавете, не напунивши ни 35 година живота. Погребен је у манастиру Успења Пресвете Богородице у Неродимљу код данашњег Урошевца. Његове свете мошти су објављене на чудесан начин 211 година касније. Данас се чувају у Саборној цркви у Београду. Житије и службу Светом цару Урошу Мученику је написао патријарх српски Пајсије Јањевац (српска црква га слави као светитеља 3/16 октобра), коме се у сну јавио сам светитељ. Светог цара Уроша српска црква слави 2/15. децембра

Скинута анатема са српске цркве - помирење Српске и Цариградске патријаршије

Анатему на цара Душана, српску цркву и сав клир је бацио 1350. године цариградски патријарх . Она је ипак била политички чин, и већ су цар Урош и његова мајка, царица Јелена желели да реше тај раскол. Византијски патријарх Калист је пристао на помирење, дошао тим поводом у Сер, али је изненада преминуо. До пуног помирења Српске и Цариградске патријаршије је дошло неколико година касније захваљујући царици Јелени (у монаштву Јелисавети), кнезу Лазару Хребељановићу и светогорским монасима. Том приликом је дато опроштење и помирење за све живе и умрле, за цара Душана и сина његовог Уроша, за патријарха Јоаникија и за све велике и мале

Упокојила се у Господу царица-монахиња Јелена Јелисавета

Царица Јелена, жена цара Душана и мајка цара Уроша , замонашила се после мужевљеве смрти и добила име Јелисавета. Пре упокојења је узела велику монашку схиму са именом Евгенија. Уз помоћ кнеза Лазара и светогорских монаха, издејствовала је помирење Српске и Цариградске патријаршије. О њеном животу опширније се говори у Житију Светом цару Урошу, њеном сину, које је написао српски патријарх Свети Пајсије Јањевац. Заједно са сином је изградила манастир Матејча код Куманова

Крунисање босанског бана Твртка I Котроманића

Босански бан Твртко I се крунисао "двоструким венцем" (краљевском круном) за краља Срба и Босне. По женској линији је био потомак краља Драгутина, а по мушкој старог владарског рода Котроманића