Легенде о Светом Сави
Легенде о Светом Сави важан су део српске народне традиције и фолклора. Свети Сава се у овим очуваним легендама и причама јавља као мудрац и учитељ који своја знања и мудрости преноси на наредна покољења. Легенде о Светом Сави пуне су важних порука које уче понашању у складу са врлином. Прочитајте неке од ових поучних легенди.
Свети Сава и ђаци
Свети Сава био је и учитељ. Једном његовом ђаку, један пут, нестане заструг меда. Да би пронашао крадљивца Свети Сава узвикне гласно својим ђацима: “Ко је украо мед пашће му данас пчела на капу”.
Кад су ђаци после изашли на ручак, онај што је украо; био мед непрестано је пазио да му пчела не падне на капу, и тако је у крађи ухваћен.
Улази ли грех на уста?
Почео неки човек да зида кућу, па кад чу да је у село дошао Свети Сава, замоли га да дође и Свети Сава очита молитву, да би посао што боље завршио.
Оде Свети Сава код њега, кад има шта да види: Домаћин спрема месо за ручак, као да није пост.
– А знаш ли ти, домаћине, да је сад пост?
– А, грех не улази на уста, него излази из уста! – само одмахну руком овај.
– Ко те то научи?
– Неки човек. Још је рекао да то у Светом Писму пише и да је сам Христос то рекао!
– Добро! – рече Свети Сава – Нека ти је са срећом нова кућа! Темељ си ставио. Сад баци, како било, једну циглу на њега па се усели и у здрављу да живиш у кући довека!
– Шта то причаш, човече Божји, за кућу су потребне све цигле, а не само једна! А и оне морају да буду стављене равно, у четири зида, строго по пропису, а не бачене било како, иначе ништа нема од куће!
– Е, синко мој, тако је и са побожним животом! Ако неко хоће да се спасе није довољно да зна само једну реченицу из Светога Писма, па и њу искривљено и наопако, него све! На много места у Светом Писму сам Христос говори да је пост неопходан и да се без поста не можемо спасти!
Ко пости – душу гости!
Свети Сава и сиромах сељак
Путовао Свети Сава за велики манастир Хиландар, па га на путу задеси зло време, те сврати на конак једном сељаку који је био убоги сиромах.
Сељак га лепо прими, па му да вечеру и постељу за починак. Кад је било око пола ноћи, а оно прсне жишка са ватре, те се запали и у пламен букне сељакова кућа, која је била кривињара.Сељак брзо пробуди иза сна Светог Саву, те се овај једва спасе од пожара. Сутрадан, при поласку, рекне Свети Сава сељаку сиромаху: ,,Хвала ти, брате, што си ме примио и што си ми ноћас живот спасао. Тражи од мене што год хоћеш, даћу ти, и не заборави ме кад год се нађеш у невољи.“
,,За сада ти ништа друго не тражимо, већ да ми даш скромну кућицу, те да ми деца не помру од студени“, – одговори сељак.
Свети Сава прекрсти руком, и сељак доби бољу кућу но што је имао.
После неког времена сељак се сети да су му потребни волови и рало за орање, па се попе на брдо које му је Свети Сава показао још при првом виђењу, и викну:
,,О, светитељу, светитељу!“
А Свети Сава му се јави из облака: ,,Шта си рад, брате?“
,,Дај ми рало и волове, немам чим да орем и децу хлебом храним!“Свети Сава прекрсти руком и рече:,,Нека ти и то буде!“
Кад се сељак вратио дома, а оно тамо лепи волови и јако рало. Сад је имао и рало и волове, али није имао довољно земље за рад. Зато поново оде на брдо и викну:
,,О, светитељу, светитељу!“
Свети Сава му се из облака одазва: ,,Шта си рад, брате?“,,Дај ми доста земље, јер немам скоро нимало!“ Свети Сава прекрсти руком, – сад је сељак имао доста земље за рад, али није имао довољно радника, па убрзо опет оде на оно брдо и повика:
,,О, светитељу, светитељу!“
,,Шта си рад, брате?“- одазва се Свети Сава из облака.,,Дај ми доста слуга и слушкиња, јер имам пуно земље, али нема ко да ми је обрађује, па муку мучим.“,,Иди, па и то нека ти буде!“ – рече Свети Сава и прекрсти руком, па кад се сељак вратио дома, а оно пуно имање радника: једни жању, други косе, трећи врху, четврти пласте, пети дену…
Виде сељак да је већ газда, па се застиде оне прве мале и тескобне кућице. Поново изађе на дрво и позва светитеља:
,,Дај ми бољу и већу кућу, јер ми је она мала и тескобна, не могу сву чељад да склоним.“,,Нек ти и то буде!“ – прекрсти Свети Сава руком.
Кад се сељак вратио дома, а оно тамо уместо кућице, – велика и пространа палата, у њој пуно дворкиња, које му жени држе скуте када се туда шета или се гдегод на златним кочијама извезе.
,,Жено, – рећи ће после неког времена сељак својој жени – идем светитељу, нек ми да да будем краљ, а ти краљица, досадило ми што сам газда и ништа више!“
,,Море, немој човече, – одговори жена – доста нам је светитељ дао, причувајмо ово што имамо. Не треба нам више. Веће богатство, већа главобоља!“Не хтеде сељак да послуша жену, већ опет изађе на брдо и викну:
,,О, светитељу, о, светитељу!“
А Свети Сава му се из облака одазва: ,,Шта си рад, брате?“
,,Дошао сам још за једно да те молим. Не допада ми се земаљска власт: суди се криво и узима се мито, а то је кривица до главе, зато те молим да ми даш да будем ја краљ, па макар за кратко време, видећеш како ће под мојом управом све боље бити!“На ово се Свети Сава мало замисли и поћута, па на крају ипак прекрсти руком:
,,Нек ти, најпосле, и то буде!“ – рече.
Кад се сељак вратио дома, а оно му се кућа претворила у сјајну и раскошну палату: ту слуге, ту слушкиње, ту војска, велике старешине, те свога краља радосно дочекаше и на рукама у двор унеше. Виде краљ да му се жена на то снуждила, да је погрубела и није се лепо обукла, па је омрзну и зажеле лепшу краљицу. Брзо се врати на брдо и викну:
,,О, светитељу, светитељу, жена ми је ослабила, не може да ме слуша, поклони ми млађу и лепшу краљицу!“
Помисли се Свети Сава, помисли се дуго, и поћута, па ће најпосле рећи:
,,Е, нека ти и то буде!“
Кад се краљ вратио с брда, а оно му по дворишту шета лепа и млада краљица, баш онаква какву је желео. Тако је сад живео баш краљевски, али најпосле његовој лепој краљици паде на памет да види тог светитеља, па посла краља да га позове да ступи код њих у најам. Краљ послуша жену, попе се на брдо и викну:
,,О, светитељу, о, светитељу!“
А Свети Сава му се из облака одазва: ,,Шта си рад, брате?“,,Пратила ме моја краљица да те позовем да код нас ступиш у најам, јер је рада да те види и да те позна.“
Свети Сава прекрсти руком, па рече само: ,,Као први дан!“
И кад се краљ вратио дома, а оно тамо, уместо сјајне краљевске палате, стоји она првобитна раздрта и чађава кровињара, у којој се крај ватре греје његова прва жена у крпљеном руху, с босоногом децом. Чим га је опазила, жена му рече:
,,Не рекох ли ти ја, ненасити човече, да се једном зауставиш с тим твојим пустим жељама! Ти ме не послуша, па ево ти данас…!
Свети Сава и кириџија
Ишао Свети Сава по земљи са момком, па сретне једнога човека, где гони кола и волове. Замоли га, да пренесе преко воде њега и момка но он не хтедне. У том сретне сиромашна човека, где гони на коњу товар брашна.
Рече му Свети Саво да пренесе њега и момка преко воде. Сиромашак отовари брашно и пренесе их обојицу. Пошто пођу даље запита момак Светог Саву: „Шта ће Бог дати ономе човеку, што гоњаше кола и волове, па нас не шће пренети преко воде?“
Свети Саво рече: „Под кућом има крушку, па ће запети кола и волови за њу и извадиће пун ћуп дуката испод ње; но залуду – не море му душа отићи у рај колико море ли конопац у иглу! “ Пита га момак опет: „Шта ће Бог дати ономе сиромашку, што отовари брашно, па нас пренесе?“
Свети Саво му рече: „Код куће има једно мушко дете па умрло; оно ће му брашно приспети мученицима, ама ће душа онога детета у рај! „
Свети Сава и родитељи с малим дететом
Донели отац и мати новорођенче у цркву Светом Сави и замолили да дете благослови и да му срећу.
„Ја ћу га багословити, али му срећу можете дати само ви његови родитељи, ако зарано научите: да ради, да штеди, да не лаже, да не краде, да слуша, да је побожно, да поштује старије, да је у свачему умерено; а нарочито ако га будете упутили да добро чува своје здравље“.
Родитељи послушаше свеца па од њиховог детета постаде добар, радан, поштен и побожан човек. То се после чуло на далеко па су са свих страна долазили многи људи и доводили малу децу Светом Сави да их благослови и да им срећу. А Свети Сава је свима говорио као и онима првима.
Свети Сава и ђаво
Пошао свети Сава преко једне планине, па срете ђавола. Кад га ђаво угледа, уплаши се и шћедне да побегне, али не могне, па се тада сретну на путу.
Свети Сава рекне ђаволу: „Помози Бог!” а овај одговори: „Није ти за тим стало.” — „Како си?” рече Свети Сава; а ђаво му одговори: „Шта је теби брига, како сам.” — „Куда хоћеш?” Упита га свети Сава; а овај одговори: „Ни за тим ти није стало.” — „Шта би радио?” рече свети Сава; а овај му одговори: „Радио бих башчу, кад бих имао мршаве земље и таквог ортака.” Онда свети Сава каже ђаволу: „Ако баш хоћеш да радиш башту, ево сам ти ја ортак, но да се договоримо, како ћемо и шта најпре сијати, и ко ће сјеме набављати.” А ђаво му одговори: „Ако ме и мрзи с тобом радиги, и опет ти се покорити нећу, али хоћу да начинимо уговор, па да отпочнемо радити.”
Сад се договоре, да посаде најпре мрки лук; ово и учине. Кад лук почне да расте, дошао би ђаво, па гледао како су лијепа и добра пера у лука, а не гледаше шта је у земљи. Кад лук у највећој снази буде, онда свети Сава позове ђавола, те дођоше. „Е,” рече сад свети Сава ђаволу, „пола је моје, а пола твоје, па бирај које волиш.” Видећи ђаво силна пера у лука, превари се и узме оно што је на земљи, а свети Сава узме оно што је у земљи. Кад лук стане зрети, долажаше ђаво почесто да га обиђе, али му не бијаше мило, кад види, де пера труну и суше се. Лук сазри, пера сва увену; а свети Сава повади лук и однесе га.
Ово ђавола врло ожалости, па се ријеши, те још један уговор са светим Савом учини, да посаде купус, па ђаво рече: „Ја ћу оно, што је у земљи, а ти оно што је на земљи.” И тако буде. Купус посаде, и овај све растијаше више и развијаше свој лист, док се и главице укажу. Видећи ово, ђаво мишљаше: кад је оволика чвонта на земљи, та колика мора бити у земљи, па се врло радоваше. Кад у јесен буде, свети Сава дође, те купус посијече, а ђаволу остави корење.
Мало затим ето ти и ђавола, ту су гајде, ту су свирале, хука, бука, пјесма и арата велика. Па чим један корен извади и види, да нема ништа, пренемогне се од муке, па онда умоли светога Саву да још један уговор начине, да посеју кромпир, па онда, што је у земљи, то нека буде светога Саве, а што је на земљи, то да њему остане. Овако и учине. Посију кромпире. Кромпири изникну, укаже се најприје цимина, па онда цвијет, а за овијем бобе. Видећи ово, ђаво се стане смијати и светом Сави пркосити. Но кад буде у јесен, онда цимина опадне и иструхне, а свети Сава повади кромпире, па у трап.
Надимаше се ђаво, да пукне од зла. Видећи овако себе преварена, кајаше се што је са попом имао посла, па опет умоли светога Саву, те посеју пшеницу и уговоре: што је на земљи, нека буде светога Саве; а што је у земљи, то да буде ђаволу. Кад пшеница порасте и класа, ђаво дође над ограду, па гледаше колико је израсла и говораше: „Из малога зрна нарасте оволика стабљика!” Кад буде јесен, онда свети Сава позове жетеоце, те пшеницу пожњу, а ђаволу стрн.
Сад ђаво стане плакати, па од љутине рече: „Баш хоћу с тобом још да посадим виноград, па шта буде; и ако ме још и овде превариш, онда он нашег ортаклука нема ништа.” И тако посаде виноград. Кад виноград треће године роди и покаже се врло лијепо грожђе, онда се састану да бирају, шта ко воли. Сад свети Сава упита ђавола: „Шта волиш, ортаче, или чорбу или густижу?” А ђаво одговори: .„Ја ћу густижу, а теби начаст чорба.”
Кад виноград сазри, онда свети Сава обере грожђе, метну у кацу, па послије источи вино, а ђаволу остане џибра. Сад се ђаво домисли, те у џибру наспе воде, начини казан и препече ракију; а Свети Сава тек њему, па му рече: ,Шта је то, ортаче?” А овај му одговори: „Печем ракију, побратиме!” Онда свети Сава рекне: „Дајде, ортаче, да видим ваља ли.” А овај му наточи у чашу; сад свети Сава сркне једном, другом, па трећи пут и прекрсти се; а ђаво побјегне и рече: „Вала, то је стару лијек, а младоме бијес!” па тако ишчезне. И више га никако нема тамо где чује да је поп.
Свети Сава и два супарника
Заузео сељак сељаку комад земље, а оштећени дошао Светом Сави на жалбу. Кад је Свети Сава чуо и разумео жалбу, позов отмичара и посаветује га, да на леп начин врати заузету земљу своме суседу и да се помире, па да живе као рођена браћа.
Кад овај никако није хтео на то да пристане, онда га Свети Сава одведе у један плодни крај земље, па му рекне: “Кад хоћеш да имаш што више земље, онда ево ти; иди, и колико год будеш данас опколио земље у овом пустом плодном крају, толико ће твоје бити; само пази добро, да ми у сунчани заход будеш тачно на овоме месту, одакле полазиш, иначе на теби главе неће бити.”
И запе отимач и грабљивац. Запе да трчи око лепог имања, из петњих жила. Те хајде да опколи и ову лепу ливаду, па и овај велики гај, па и овај воћњак, па и онај виноград, па ову њиву, па онај пашњак, па ово па оно… И тако је сиромах, без душе, трчао гладан и жедан, без одмора, вас дуги летњи дан. Сунце је већ почело за брда да запада, а он је, бедник, још опкољивао травокосне макве и густе јелаке. А кад је већ био близу места, одакле је пошао, сунце је већ било зашло. Од великог умора, он је пао и издахнуо, не дошавши до белеге одакле је потрчао.