Храм у простору и бројевима

Спомен-храм светог Саве налази се на Светосавском платоу. Простор Храма омеђен је са северне стране Катанићевом улицом, са истока Улицом Боре Станковића, са јужне стране Браничевском и Светосавским платоом са западне стране, који се ослања на улице Јована Скерлића и Небојшину, те Карађорђев парк.

Главни приступ у Храм је са запада, широком алејом која пресеца Светосавски плато. Храм има још два улаза: са севера – из правца Улице светог Саве, који се надовезује на Трг Славија и правац Теразије-Калемегдан, и са југа – из Скерлићеве улице.

Храмом светог Саве, као објектом, завршава се најмаркантнија линија централне зоне Београда, чувени београдски гребен, на потезу који чине: Калемегдан – Позоришни трг – Теразије – Лондон – Палата Београђанка – Славија – Светосавски плато

Пројекат Храма који је рађен после 1985. године поштовао је сва решења пројекта Несторовић-Дероко, а дао је свој допринос у осавремењивању Храма у конструкцији и у фасадним обликовањима: пројектована плитка купола редефинисана је као полулопта са међупростором који омогућава проходност куполе и бољу акустичност и изолацију од спољних утицаја влаге и буке. Фасада је препројектована као вентилисана, са облогом од мермерних плоча дебљине 3 цм. Венци су обложени црвеним гранитом. Сокла је израђена плочама од јабланичког гранита са одговарајућим профилисаним венцем.

Венци су обложени црвеним гранитом. Сокла је израђена плочама од јабланичког гранита
са одговарајућим профилисаним венцем.

• Храм је подигнут на апсолутној коти од 134,5 метра, 64 метра изнад реке Саве;
• Пројектован је у српско-византијском стилу, у складу са основним принципима грађења сакралних објеката;
• У основи је облика грчког крста са куполом над наосом;
• Осовинска дужина исток-запад је 91 метар, а север-југ 81 метар;
• Унутрашња висина Храма од пода приземља до темена куполе је 65 м, а видљива (спољна) висина Храма са крстом је 79 м;
• Површина пода на нивоу наоса је 3.650 м²;
• Унутрашњи простор Храма је јединствена целина, са запремином од 170.000 м³;
• Три (хорске) галерије површине 1.444 м² могу да приме 700 хориста;
• Храм има и спољну галерију видиковца површине 180 м²;
• У приземљу и на галеријама Храма може да стане до10.000 верника;
• Чиста висина унутрашњег простора између спољне и унутрашње љуске куполе износи 2 м и омогућава приступ постољу крста;
• Тежина куполе је 4.000 тонe; спољашњи пречник је 39,5 м (са кружном галеријом), а унутрашњи 30,5 м;
• Висина куполе је 27 м;
• Храм има укупно 13 купола, 5 полукупола, и 5 малих купола на апсиди олтара;
• На великој куполи и малим куполама постављено је укупно 18 позлаћених крстова;

Панорама на плато и град Београд са куполе (видиковца) Храма

• Главни крст је висок 10,5 метара и тежак 4 тоне;
• Куполе су покривене бакарним лимом;
• У западним звоницима уграђено је 49 звона, од којих 4 велика (клатећа) и 45 „свирајућих“ (карилон);
• Највеће звоно тешко је 6.128 кг, а најлакше 11 килограма; карилон тежи око 19.000 кг; укупна тежина свих 49 звона достиже 23.755 кг;
• Највеће звоно је пречника 204 цм, а најмање 20 цм;
• За потребе побољшања акустике уграђено је 400 резонатора;
• Главна врата су двокрилна и израђена од дрвене храстове конструкције; грађевинске димензије су 3,90 х 6,10 м, а тежина 3,5 тона;
• По двоја мања врата налазе се са бочних страна (на свим порталима);
• У подземној етажи Храма изграђена је крипта патријараха, вишенаменски простор, ризница и гробна црква св. кнеза и мученика Лазара, укупне површине око 1.800 м², и висине око 7 метара;
• Фасада Храма је обложена белим мермером (са топлим окер-сивим нијансама) и сивим и тамноцрвеним гранитом;
• Површина мермерних плоча на фасади је око 10.500 м² (тежина је око 3.000 тоне) са око 1.500 м³ масивних елемената;
• Живописање Храма и крипте планирано је у техници мозаика;
• Инсталације у Храму обухватају електро-инсталације (слаба и јака струја, аудио-видео системи), водовод и канализацију, вентилацију и климатизацију;
• Грејање ће бити подно;
• Унутар Храма предвиђено је функционално и декоративно осветљење;
• Храм има своју порту која је део Светосавског трга;
• Храм светог Саве има доминантни положај у силуети Београда и сагледава се из свих прилаза Београду;
• Изграђени Храм биће, по запремини главног молитвеног простора, највећа активна православна црква на свету.