Архитектура Храма Светог Саве говори много, првенствено о самој идеји изградње Храма и српском националном идентитету. О овом питању вођене су у оновременој јавности жучне расправе, а различити аргументи осликавају различите визије културног, па и политичког усмерења којим треба да пође Српски народ у двадесетом веку.

Сигурно је да је коначно решење, са којим можете да се детаљније упознате, у симболичком смислу одредило и запечатило не само историју изградње Храма, него и неке историјске неодуомице у опредељењу српског народа.

Расписивање конкурса – Храм какав је Свети Сава заслужио

Први конкурсни услови из 1904. године прописали су да Светосавски храм мора бити саграђен у српско-византијском стилу, на површини од 2.000 до 2.500 м².

Како је конкурс проглашен неуспелим, расписивање новог конкурса се заснивало на одлуци Техничког одбора из 1926. године, којом је дефинисан захтев да „конкуренти обраде скице у слободно модернизованом српско-византијском стилу Лазареве епохе (поглавито)”.

Патријарх Варнава је био експлицитан у свом очекивању „да тај основни тип буде разрађен у прави Храм и катедралу српског православља и такав Храм какав ми мислимо да је Немањић Сава заслужио. Хоћемо да у њему буде у мермеру, рељефима, украсу, мозаику и фрескама изложена сва наша историја, живот и догађаји”.

Распис конкурса 1926. године прецизира да његов капацитет треба да буде „6.000 душа у наосу (простор за верне), рачунајући по троје на 1 м², а треба да буде израђен у духу старе српске архитектуре. Обратити пажњу на обраду хора, нарочито с погледом на акустику и о њој водити рачуна при изради пројекта.

Модели за изградњу Храма – инспирације и узори

Изван српске архитектурне традиције, избор је веома скроман: Исакијевски сабор у Петрограду, Храм Христа Спаса у Москви, Храм светог Александра Невског у Софији. Разлог због кога се чини да руски модели нису озбиљније разматрани може се претпоставити.

У случају Исакијевског сабора то је могла бити последица архитектонског стила који је класицистички и који, без обзира на чињеницу да је по површини ова црква равна Храму светог Саве, она у сваком другом погледу репрезентује естетско начело и дух који је стран српској традицији сакралне архитектуре.

Делимично би се то могло рећи и за Храм Христа Спаса, чији је еклектицизам 1930. године морао деловати пренаглашено, а чија је судбина у сусрету са мрачном фигуром бившег тифлиског богослова свакако деловала застрашујуће и чудовишно.

Изградња по узору на Свету Софију и Грачаницу

Чини се да о софијском Храму није озбиљно размишљано, осим у категорији надметања, где се он са својом површином од 3.200 м² нудио као очигледан и незаобилазан пример који ваља досегнути или надмашити. Остала је, дакле, цариградска Велика црква као неспорни модел о којем се много расправљало.

Опредељење за тетраконхални облик и обједињени унутрашњи простор чини Храм светог Саве на Врачару различитим од уобичајених, не само код нас. Такав концепт почива на непостојању визуелних баријера, на „течењу” површина и осетљив је на једну особиту замку – монотонију репетиције која може очас да преобрази естетику монументалности у простаклук претенциозности.

Други модел, заснован на Грачаници, заиста је почивао на потпуно различитом схватању унутрашњег простора, и у том погледу сукобљавање стручних ставова било је разумљиво и конструктивно. Окончањем те дилеме концепција Храма је постављена као дефинитивна, а оно што је преостало било је да се осмисли начин како да се избегне поменута замка. Тиме су се, на овај или онај начин, бавили сви који су стварали архитектуру Храма.

Данас је храм у основи облика грчког крста са куполом над наосом.

• Дужина храма исток-запад је 91 метар, а север-југ 81 метар.
• Висина храма од пода до куполе је 65 метара, а висина са крстом на куполи је 79 метара.
• Унутрашњи простор храма је јединствена целина, са запремином од 170000 м3, три хорске галерије површине 1444 м2 могу да приме 700 чланова.
• Храм има и галерију видиковца површине 180 м2.У приземљу и на галерији може да стане 10000 верника.

Почетак градње Храма Светог Саве – Основ за реализацију

Итерпретација концепције Храма, утврђене још тридесетих година XX века, у највећој мери је зависила од схватања и личности пројектаната задужених за његову реализацију.

Предратну ауторску групу, коју су чинили Богдан Несторовић, Александар Дероко и Војислав Зађина, наследили су, после вишедеценијског принудног мировања, проф. арх. Бранко Пешић, као протомајстор и аутор наставка грдње, са инж. Војиславом Марисављевићем као одговорним пројектантом. Та ауторска екипа реализовала је измену оригиналног пројекта и утврдила нови технолошки концепт градње.

После релативно краткотрајног ангажовања стручног тима под вођством академика Злоковића, реализацију је преузео тим протонеимара проф. др Војислава Миловановића, са одговорним пројектантом арх. Дубравком Пуача-Матовић, а од децембра 2002. и са главним архитектом за унутрашње уређење Храма инжењером Драгомиром Ацовићем.

Ауторски тандем Несторовић-Дероко као основ реализације

Без обзира на измене стручних тимова који су се ангажовали на пројектовању и градњи Храма, без обзира на лични допринос и печат који је сваки од њих утиснуо у ово здање, основ за реализацију пројекта био је и остао пројекат ауторског тандема Несторовић-Дероко.

Чињеница да ти пројекти нису сачувани у целости, као и нужна прилагођавања која су последица радикалних промена у технолошком концепту градње, разлог је због кога се велики део пројекта Несторовића и Дерока морао реинтерпретирати или надоместити.

Међутим, као основ реализације и као коректив свих потоњих пројектантских интервенција, тај пројекат остао је до данас сасвим неспоран и пресудан, било да је посреди спољашњи или унутрашњи изглед и функција Храма св. Саве на Врачару.

Уметничко опремање Храма Светог Саве

Објекат сложене структуре, као што је Храм св. Саве, поставља необично компликоване и одговорне захтеве у погледу уметничког опремања и украшавања. Наша традиција црквеног градитељства и уметности, колико год да обилује високим дометима и важним узорима, нема одговарајућег примера када је у питању монументалност амбијента ове врсте.

Чини се да је у опредељивању за мозаик или осликавање унутар црквене јерархије доста рано мозаик однео превагу. То је, у извесном смислу, било неизбежно избором Јустинијанове св. Софије као жељеног и траженог узора, а припремљено градњом задужбинске цркве св. Георгија на Опленцу која је на нашем тлу блиставо демонстрирала врлине и потенцијал мозаичког интерпретирања православне иконографије.

Богата и упечатљива орнаметика Храма

Богдан Несторовић и Александар Дероко су стратификовали обраду унутрашњег простора тако што су предвидели да се до висине од око 7 метара од пода наоса зидови обложе зеленим и црвеним каменом. без много ситнијих и упадљивих декоративних акцената, а затим увели визуелну цезуру коју представља богат и изванредно упечатљив појас декоративних плитких рељефа у белом мрамору са позађем рељефа акцентираним рапављењем, позлатом или испуном златним мозаиком.

Ти плитки рељефи, исцртани непоновљивом Дероковом руком, који на ширем плану понављају и наглашавају мотиве са капитела камених стубова и њихових абакуса, формирани су богатом орнаментиком изведеном из преплета лозице, хералдичких цветова крина и медаљонских мотива пореклом из камене пластике српских средњовековних манастира.

Њихов централни мотив је варирани овални медаљон са хризмоном, али овде са именом св. Саве као вотивном поруком. Очување убикације ове рељефне цезуре захтевало је да се читав програм живописања Храма смести у високу зону, изнад просечне висине од око 12 метара. Иконографски концепт полази од канонских и литургичких потреба и узима у обзир традицију украшавања православних цркава трулног типа.

Хронологија градње Храма

Године 1904. прослвљена је стогодишњица Првог српског устанка, па је Главни одбор Друштва за подизање Храма св. Саве закључио да би било пригодно да се ова јубиларна година обележи и расписивањем конкурса за израду идејних скица и планова за Храм св. Саве.

Пошто је у питању велика и репрезентативна грађевина, за чије подизање је потребна и велика стручност и генијална уметничка концепција, Главни одбор се обратио за савет и стручну помоћ Империјалној уметничкој академији у Петрограду.

Уз помоћ стручних лица састављени су услови конкурса и послати у Петроград с молбом да их прегледају, допуне и по обављеном конкурсу приспеле радове прегледају и на њима изврши потребне корекције и допуне. Сматрало се да ће се тако најједноставније доћи до дефинитивних планова за Храм.

Савет Империјалне академије, схватајући ствар с пуно озбиљности, оформио је специјалну комисију да прегледа услове конкурса. Чланови комисије су проучили услове конкурса, допунили их и примили на себе обавезу да приспеле радове прегледају, оцене и препоруче за награду или откуп, али не и да их исправљају и допуњују.

Расписивање конкурса уз несебичну помоћ Империјалне академије

У преписци са Академијом прошла је 1904. година, а 13. маја 1905. године „Српске новине” објавиле су конкурс од 14 тачака, са роком до 1. јануара 1906. године. Објава конкурса није прошла незапажено, па је васељенски патријарх Јоаким III, у знак пажње и поштовања према св. Сави и његовом будућем Храму, послао преко посланика Краљевине Србије у Цариграду икону св. Саве, рад светогорских уметника.

Свети Сава је представљен у пуном архијерејском орнату, у величини нешто већој од природне. На тражење свештенства Цркве св. Саве Главни одбор је одлучио да икона стоји у привременој Цркви св. Саве, с тим да се чува од сваке повреде. Ова се икона и данас налази на јужном зиду солеје у садашњој Цркви св. Саве.

На објављени конкурс, по коме је наглашено да црква треба да је достојни споменик захвалности српства и да потпуно одговара великоме и љубљеноме светитељу и патрону српских школа, да је монументална и да је у српско– византијском стилу, стигло је пет радова. Сви пристигли радови су прослеђени у Петроград, где их је Комисија је прегледала и о свакоме је дала свој суд.

Неповољан закључак комисије на први расписан конкурс

На крају је Комисија понудила следећи закључак: „Због значајних архитектонских недостатака, који су означени и показани у засебним оценама свих представљених пројеката, Комисија при завршном суду о њима сматра за дужност да изјави да с погледом на важност Храма, каква му се у стечајном програму даје, не може препоручити ниједан од поднесених пројеката за остварење.

Са своје стране Комисија налази да поменути пројекти по својој вредности и по оном што су одговорили објављеном стечају могу бити распоређени овим редом под знацима: 1. Просветитељ, 2. Алфа, 3. Аја Софија, 4. Три круга, 5. Омега.

Држећи се закључка Комисије, Друштво је откупило прва три рада за 800, 700 и 500 динара, и одустало од извођења по било ком од предложених решења. Тим је отворена дуготрајна историја полемика, сукоба и стручних, естетских и догматских размимоилажења о природи, карактеристикама и циљевима градње репрезентативних култних објеката.

Током скоро две деценије, исперекидане ратовима и страдањем, није се више покушавало доћи до идејног решења Храма.

Поновно покретање потраге за идејним решењем Храма

Тек на годишњој скупштини приложника Друштва, одржаној 12. фебруара 1925. године, у току дискусије, општински одборник и члан Одбора Тома Цинцар-Јанковић предложио је да се распише конкурс за израду плана за Храм и друге црквене објекте који би требало да буду око Светосавске цркве. Тиме је ово питање враћено на дневни ред Главног одбора.

Седницу Главног одбора Друштва одржану 28. марта 1926. године отворио је патријарх Димитрије, и том приликом изјавио:

„Налазим да данас поред свега што је до сада учињено нужно је једном за свагда истаћи и утврдити: шта хоћемо, како и колико. То не само да морамо ми знати, но то треба да зна и сав наш српски народ. Јер од тога зависи не само наша акција и успех, но готовост српскога народа да нам у помоћ притекне. То значи да оно што треба утврдити и осигурати јесте ИЗРАДА ПЛАНА ЗА ПОДИЗАЊЕ СВЕТОСАВСКОГ ХРАМА. Стари нацрти плана постоје, но они су данас без икакве важности, те стога ми морамо добити и имати нов план и нацрте, који ће одговарати савремености и стању нашег народа и његове данашње државе.“

Услови и захтеви конкурса за изградњу Храма

Потом се развила дискусија и током које су се сви сложили да треба расписати конкурс, али да се при том морају прописати извесни услови.
Патријарх је био мишљења да би требало да изађу стручњаци да виде и процене ситуацију. Храм да не буде огромних димензија, као црква св. Петра у Риму, али ни тако мали да личи на обичну парохијску цркву. Сем тога, стручњаци треба да одреде од ког и каквог материјала да буде озидан Храм. Он не би смео мањих димензија и од горег материјала но што су наше раније народне задужбине.

Све имати на уму, али једно је најпрече – што пре приступити изради, с обзиром на предвиђену регулацију и потребу предвиђања објеката генералним планом за град Београд.

Архитекта Пера Поповић, у своје име и у име других присутних архитеката, изјавио је да ће они прегледати и проценити ситуацију за две недеље и да ће преко Њ.Св. патријарха и секретара Друштва обавестити кад би се могла сазвати наредна седница. Дилеме које је требало разрешити нису биле мале и наивне.

Свеобухватни захтеви уочи расписивања конкурса

Можда је најкомплетније виђење изложио београдски јереј Стеван Л. Самарџић, у сарадњи са члановима Друштва за подизање Храма св. Саве (вишим инжењером г. Симићем и архитектама П. Поповићеми, Д. Живановићем и Коруновићем) уочи расписивања конкурса за пројектовање

„Пре него што се распише стечај за израду пројекта овог Спомен-храма на Врачару, морају надлежни да буду начисто с тим шта желе и шта хоће… У унутрашњости тога историјскога споменика мора стати најмање десет хиљада људи…

… То је скромна величина за тако далеку будућност. У катедрале Св. Петра у Риму стаје 45.000 људи, у Миланску 37.000, у Св. Павла у Риму 32.000, У Келнску 30.000, у Св. Павла у Лондону 25.000, у Петронијусу у Болоњи 25.000, у Св. Софију у Цариграду 23.000, у Св. Јовану у Лотрацу (вероватно „Латерану“!) 22.000, у Нотр Даму у Паризу 21.000, у Њу-Јорку 17.000, у Пизи 12.000, у Св. Стевану у Бечу 12.000, у Св. Марку у Венецији 7.000. Ово узгред наведосмо само ради сравњења. Будемо ли рачунали на сваки квадратни метар по четири човека, онда простор овога нашег Храма мора без олтара да износи 2.500м, са олтарима ипак и до 3.000 м.

По претходно учињеном премеру земљишта, мора се на основу ове површине стручно и зналачки израдити ваљана скица за целокупни Храм, предвиђајући прецизно висину, ширину и дужину као и саму дебљину зидова. Овај дивни Спомен-храм биће темељмо сазидан од првокласног бетона, скроз протканог гвозденим шипкама, с поља свуда обложеног подједнаким плочама од белога и црвенога мермера.

Захтеви за решење осветљење Храма

У част 12 апостола имаће дванаест кубета средње величине, а у средини цркве биће једно највеће кубе у славу Спаситеља. Врхове кубета красиће златни крстови, утврђени у златне јабуке.

Електричне су сијалице звезде земаљске. Тим разнобојним сијалицама биће унакрсно испреплетена сва кубета. Када се у свечане дане ноћу пусти електрика, сва ће црква трептати у мору светлости, која ће се видети из велике даљине.
Цео кров биће чврсто покривен јаким слојем чистога бакра. Храм ће прописано имати троја, велика, двострука врата (портале) – западна, јужна и северна.

Такође, имаће свуда унаоколо око зида и на олтарима потребан број великих, полукружних, двоструких прозора. На кубетима пак биће потребан број већих и мањих двоструких прозора, оловом залемљених.

Естетски захтеви и тражена орнаментика за унутрашњост Храма

Вишеструки, разнобојни, мермерни оквири и лепезасто сједињени полустубови око врата и прозора, с поља и изнутра морају бити украшени уметничком резбаријом и најкитњастијом орнаментиком, као што је и данас у манастиру Студеница и другим манастирина наше црквене архитектуре.

У новом Храму савремена црквена скулптура и орнаментика мора бити лепша и савршенија, но што је имају данашњи наши првокласни манастири, па чак и цариградска Аја-Софија. Она мора савршеношћу својом надмашити и онај најлепши, главни, олтарски прозор студенички, са свим његовим скулптурама.

Сваки први велики зидни прозор биће састављен из разнобојног стакла у боји; смарагда, рубина и топаза, као и Студеница, да би се кроз њега сунчани зраци разнобојно преламали. А на сваком другом великом прозору биће у разнобојном стаклу уметнички и живописно израђени ликови српских светитеља у природној величини. На уласку у Храм, пред самим западним вратима поставиће се при врху, мраморна надстрешница, са четири укусно извајана, бела, мраморна стуба, с украшеним базама и капителима…

… а изнад овога стајаће на зиду уметнички израђена слика у мозаику, на којој ће бити живо и природно представљено језовито спаљење моштију св. Саве од крволочнога потурице Синан – паше.

Тражени стил и материјали за изградњу Храма

Споља, свуда око Храма, изнад сокли служиће као украс уметнички и стилски извајани, црвени мермер, а такође и испод симса на зиду биће извајани омањи полукрузи од разнобојног мермера. Свака, пак, унутрашњост Храма мора блистати у блеску и сјају, истичући јасно у свему најсавршенију уметност и орнаменстику и у скулптури и у живопису.

Библијске слике и слике српских светитеља биће израђене у мозаику. Терет кубета и целокупног свода одржаваће, без и најмање зебње, велики, масивни стубови од гранита обложени китњастом позлаћеном бронзом. Где пак мањи терет буде, поставиће се масивни стубови, целокупни од самога чистога, белог и црвеног мрамора. Ликорезачка резбарија на њима, њиховим чврстим базама и капителима, свих врста, биће ремек-дело савремене скулптуре.

Храм ће имати с обе стране, с истока, два мања олтара и један велики у средини. У сваком ће бити велики престо од црвеног мрамора, проскомидија и ђаконикон (кадилооставна) од бела мрамора, унаоколо оперважена извајаним, разнобојним мрамором.
С истока, при дну, у зиду, у сваком олтару биће израђено повеће удубљење – горње место – с ликом Спаситеља и двокружним амвоном, на коме ће бити од позлате и свиле израђена столица на федере за патријарха, (односно епископа) ради седења, приликом читања апостола на архијерејској служби. С обе стране горњег места биће још по 12 федер-столица од разнобојна плиша за свештенство, приликом архијерејског богослужења…

… око олтара у самом зиду црквеном израдиће се довољно широк и висок ходник (ризница), у који ће се улазити из олтара кроз једва приметна врата. У њему ће бити потребан број великих, масивних ормана за смештај црквених одежди, богослужбених књига, и свих осталих црквених ствари…….

Распоред и стил иконостаса унутар Храма

… украс ове цркве биће уметничком резбаријом извајан иконостас од разнобојног мрамора, с првокласном позлатом. На томе иконостасу поставиће се иконе по пропису, израђене кичицом најбољих живописаца у строгом стилу источно-православном, а у духу доба св. Саве.
С леве и десне стране поставиће се две дуборезне певнице од храстовине из манастира Милешева и разнобојног, домаћег дрвета, оперважене махагоном. На њима ће бити по једна већа сијалица покривена зеленим шеширом.

С десне стране Храма стајаће уметнички израђен сто, с првокласном позлатом за поглавара црквеног. При врху стола биће позлаћен грб Српске патријаршије. С леве стране противоположно биће такав исти сто за владара, владарку и престолонаследника. При врху, на средини тих столова ствиће се позлаћен грб државни, а над сваким столом златна владарска круна.

Такав распоред поменутих столова има данас црква карловачка и јагодинска. На средини солеје биће повећи трокружан амвон од црвеног мермера, оперваженог разнобојним, увијеним мермером, с цветовима. На своду црквеном блистаће својом јасноћом, природношћу и лепотом велике слике, створене живе, уметничком кичицом најчувенијих, савремених уметника.

Богати декор и раскошна орнаментика, по народним мотивима, око икона српско-православног стила, доводиће до усхићења побожне посетиоце…

Решавање акустике и места за црквени хор

…. вешто озидана кубета даваће цркви јаку, неопходно потребну акустику, бољу но што је има данас са тога чувена православна црква у Трсту. Сигурно, ако овако буде, јачина акустике се неће морати вештачки појачавати. По угледу на велике, руске храмове и црква ова мора имати велики, модерни хор, у којем ће олако моћи стати и неколико стотина оперских певача.

Од хора пружаће се, у вези с њиме, с обе стране зида црквеног до близу олтара дивне галерије као у Аја Софији. Оне и хор с преда биће израђене вештачки од разнобојна мрамора, испреплетеног виновом лозом, с лишћем и гроздовима, и већим и мањима шупљикама. Лепоту унутрашњости Храма увеличаће и многи велики, позлаћени полијелеји, од разнобојног стакла, у коме ће стајати електричне свеће.

Сва унутрашњост Храма (при врху свода) као и олтари биће испреплетени разнобојним сијалицама, ради што веће и лепше светлости, када се у свечане дане буде богослужило.

Електричне свеће морају се увести и да се не би димом од обичних свећа кварило људско здравље и скупоцени живопис. Пред распећем, у великом кубету, пред уласком у Храм, на великој капији и на уласку у дом сијаће ноћу највеће електричне светиљке. У угловима цркве, с леве и десне стране, до западних врата, биће уметнички израђени дуборезни столови туторски од црне храстовине и позлате, са којих ће тутори додиром електричних дугмета, палити електричне свеће на полилејима и чирацима.

Захтеви за решавање вентилације и грејања

Сва црква имаће добру вентилацију без промаје. Ваздух ће струјати неосетно и обнављати се непрестано кроз начињене, мале отворе с решеткама у дну зидова. Сав под биће поплочан плочама од белога и црвенога мрамора. Зими ради веће топлоте, чистоће и тишине биће прекривен првокласним црвеним линолеумом.

У зимско доба црква ће се редовно загревати топлим ваздухом, а не паром, због очувања живописа, а лети ће се хладити помоћу већих, нечујних, електричних вентилатора. Сем красно израђених, већих столова, прислоњених свуда около уз црквене зидове, биће по свом Храму у редове постављене, вештачки израђене-клупе за четири особе, са ширим пролазом између њих, да би стари и изнемогли посетиоци могли сести и одморити се за време богослужења.

У цркву ће се улазити с обе стране, преко повише широких степеница од белога мермера и повећаног платоа мермерног. Степенице с лица биће постављене у виду полукружног удубљења. На сред тога удубљења саградиће се масивно израђена, дуборезна врата од црне храстовине, оперважена извајаним, разнобојним мрамором.

Пантеон

Испод целога Храма сазидаће се, такође, као и Храм, од првокласног бетона протканог скроз гвозденим шипкама и у виду лука изукрштеног јаким, гвозденим трегерима. По унутрашњој лепоти Пантеон ће бити јединствен. Зидови ће му све до свода бити обложени разнобојним седефастим лабрадором, који ће трајно треперети на сунчаној и електричној светлости.

Од дна па преко свода до доле биће испреплетани у луковима појасеви од камена. Свод ће се израдити од гипса и искитити разним шарама, плаве боје. На њему ће, као на своду небесном, трептати златне звезде, са вешто уметнутим у њих малим сијалицама електричним. Дневна светлост долазиће му кроз мале прозоре, направљене од дебелог стакла, при дну спољног зида свуда око Храма.

Имаће многе испреплетене разнобојне сијалице ради јачег осветлења. Куполе главном тежином одржаваће се на масивним, огромним стубовима од гранита, обложених позлаћеном бронзом. Споредна тежина биће подупрта стубовима од белог, црвеног и шареног мрамора са јаким базама и разноврсним капителима. Сви стубови најкитњастијом резбаријом биће окићени. Под ће се поплочати разнобојним, мермерним плочама.

У Пантеону ће вечни сан боравити српски патријарси у раскошно израђеним саркофазима од шведскога гранита, по угледу на саркофаге у цркви Св. Петра у Риму, у којима су папе сахрањене. На саркофазима одозго биће извајан лик сваког патријарха, око саркофага биће фотографије патријараха, израђене на порцулану у главним им именима живота од детињства до смрти, са кратким биографијама.
Црква с Пантеоном имаће модерне олуке од бакра за спровођење кишнице директ у канале. На врховима кубета ставиће се потребан број громобрана.

Црквени дом – распоред и пројекат црквеног дома

На 100 м од мале цркве са западне стране, баш према цркви сазидаће се црквени дом од првокласне цигле као неопходно потребан. Имаће четири спрата, приземље (висок партер) и подрум. Квадратура целокупне зграде изнеће до 1.520 м². По средини биће широк и висок ходник дуж целе зграде. Свуда с поља на згради саградиће се што чешћи, велики полукружни, дупли прозори, ради што веће светлости.

Сва кућа биће с поља омалтерисана беличастим цементом ради што ређе оправке. Изнутра ће се обично омалтерисати и измоловати. На средини имаће у виду серпентина широке степенице од белог мермера, велику и јаку електричну дизалицу. На крају пак куће имаће још једне или двоје уже степенице од цемента за послугу.

Испод целе зграде сазидаће се видан, велики, дубок, бетониран и испреграђиван подрум, ради смештаја угља дрва, зимнице и осталих кућевних потреба. У крајњем делу подрума биће једно опште одељење за заједничко прање рубља и опште купатило за млађе. У приземљу, с поља, направиће се лепа, омања сала за патријарха и епископе. Она ће им служити као чекаоница пре и после богослужења у Храму св. Саве. С друге стране, с преда, биће укусна одаја за старешину цркве.

Административне и остале просторије у склопу дома

За тим редом: велика канцеларија црквена (на средини с чекаоницом за публику, у њој ће бити стаклени ормани уа смештај матица црквених, на побочној страни једна до друге, биће 12 мањих собица, за администрацију сваког свештеника понаособ), потом: крстионица, исповедаоница, велика соба за народ, благајна, библиотека, музеј Савин, где ће смештене бити све Савине знаменитости, соба за послугу и на крају више модерних клозета за оба пола.

У првом и другом спрату саградиће се 12 већих одељења. ….. На трећем спрату биће гостинских 12 мањих одељења…..

На четвртом спрату направиће се огромна, украшена сала сва од вештачког разнобојног мрамора, са сводом од гипса, израђеним у разним бојама и шарама. Сала ће свуда унаоколо имати стубове и галерије и велики балкон од бела мрамора, све китњасто израђено. С преда биће велико удубљење у зиду с иконом св. Саве, како благосиља Српство из разних крајева.

Насредини сале висиће многи раскошни лустери. Имаће још велику, модерну позорницу, за говорнике и црквене певаче. Сала ће с ходником захватити целу зграду. Широк ходник биће свуд око ње. Ова сала ће служити за честе скупове народне, нарочито за скуп о црквеној слави. Ту ће се држати многа предавања за народ из области вере, морала и родољубља, као и многи духовни концерти.

На западној страни ходника биће гардероба и мали бифе, са освежавајућим безалкохолним пићем. А иза њих већи број модерних клозета, посебно за сваки пол. Сала ће имати савремену вентилацију и изврсну акустику, а лети, ради расхладе, и електричне вентилаторе.

Техничка решења и потенцијалне недоумице

На згради сазидаће се за сваки случај потребан број цилиндер – оџак. Имаће модеран олук за одвођење кишнице и неколико громобрана, као и више пространих, чврстих балкона с лица. Биће скоро сва утврђена јаким гредама и појасевима од армираног бетона. Све собе биће патосане рендисаним, дебелим чамовим даскама, велика сала, паркетом и све остале просторије као и ходник ксилолитом.

Кроз ову зграду спровешће се водовод, телефон и електрична звонца за млађе. Сем тога, инсталираће се у великој сали бежични телеграф, радио- телефон, радио апарат, као и биоскоп за пројекцију слика. Цела зграда зими ће се загревати топлом водом, а јасно осветљавати електричним осветљењем.

Поједини архитекти зебу, да ће овај Дом, због своје величине, заклањати изглед Храма, а кад то неће учинити вишеспратна Патријаршија, Богословија с факултетом, оба суда духовна и Министарство вера, које су зграде предвиђене све на том плацу по генералном плану града Београда, онда заиста неће учинити то ни Дом црквени…….

…. И овде ће бити широк пут до дома поплочан коцкама од базалта, као и стаза од цркве до звоника и од цркве до дома. Такође ће се коцкастим базалтом поплочати и сав простор око цркве у ширини 10 метара.

Уређење порте и парка

У порти ће се подићи модеран парк, са сеновитим дрвећем, украсним жбуњем и разнобојним цвећем. Биће испресецан многим, песком посутим, стазама, с великим гвозденим клупама, а на средини имаће огроман базен с разнобојним рибама и јаким водоскоком, који ће се у паду расипати у милионе капљица и стварати чаробне дугине боје од преламаља сунчаних зракова. Парк ће бити народу приступачан.“

На седници Главног одбора одржаној под председништвом патријарха 11. априла 1926. године прочитан је и примљен следећи „Извештај техничког одбора о зидању Храма св. Саве у Београду“.

„Прибављен је нацрт положаја и најближе околине где се има подићи ова црква св.Саве, из одобреног регулационог плана града Београда. Простор одређен овим планом за порту са јужне стране је полукружан, а са источне, северне и западне праволинијски и захвата у пространству око 19.000 м². У том простору предвиђено је место за цркву.

Мишљење техничког одбора

• Технички одбор мисли:
  да треба подићи цркву
• да треба подићи и звоник поред цркве, али да је он одвојен на извесном одстојању од цркве, али може бити и у вези с њом аркадама
• за цркву израдити и поставити једну уздигнуту зараван, довољно широку, да се може њом обилазити око цркве при обношењу литије, плаштанице и томе слично, а то учинити због угледа саме цркве, а друго и да се јаче обележи светиња баш тога земљишта где је спаљен свети Савa
• на том месту могла би се подићи црква са 3.000 м² колико је од прилике и предвиђено регулационим планом, што би по схватању овог Одбора и било довољно за споменик. Јер ако се од наведене површине одбије 1/5, а зидове и стубове, а 1/3, за олтар, проскомидију, ђаконикон, ризницу, солеју место за певнице, столове, пролазе и др. Остало би за верне 1.600 м²
• овоме би се пак могло додати место за хор са северним и јужним галеријама око 400 м² што чини 2.000 м² за стајање верних, те би рачунајући по три особе на квадратном метру у ту цркву могло стати 6.000 душа
• звоник треба издвојити и подићи даље од цркве, али тако да хармонира са црквом и да не шкоди њеном утиску. У доњем делу звоника или уз његов доњи део предвидети просторе за крстионицу, продају свећа, оставу за чување црквених књига, старих ствари и сл.Технички одбор још мисли:
• да се за израду скица распише конкурс у земљи, Краљевини СХС
• да конкуренти обраде скице у слободно модернизованом српско – византијском стилу Лазареве епохе (поглавито)
• да се у замисли не штеди, а извођење ће бити према новчаним средствима и у дужим периодима
• да се за израду скица поред, али после конкурса, ангажују и архитекти од гласа, а који раде на Византији
• да конкурс буде с наградама и по правилима за конкурс. Скице да буду својина Друштва
• уз скице према замисли дати и приближно коштање.“

Коначно поновно расписивање конкурса за изградњу Храма

Главни одбор је примио к знању наведени извештај и на неколико наредних седница расправљао о свим тачкама извештаја, одлучивши коначно да распише конкурс држећи се при постављању услова углавном цитираног мишљења Техничког одбора.

На вест да ће бити расписан конкурс за израду планова за Храм реаговао је спремно Клуб архитеката Југословенског Удружења архитеката и инжењера, упутивши Друштву акт којим скреће пажњу на неке моменте у вези са расписивањем конкурса.

Секретар Друштва је одговорио Клубу да Технички одбор има три лица која дају своје стручне савете у вези са расписивањем конкурса, обећавши да ће се поступати професионално, како се поступило и на првом конкурсу 1905. године.

Сам Одбор је после многих дискусија, у којима су учествовали и стручњаци, решио на својој седници од 21. октобра 1926. године да се распише конкурс за израду идејних скица за Храм св. Саве.

Ставови конкурса објављеног преко дневне штампе и преко званичног органа цркве „Патријаршијски Гласник“

„Друштво за подизање Храма св. Сави расписује стечај за израду скица за овај Храм, који треба у исто време да буде и народни споменик достојан имена и делања овог Првог и највећег српског Просветитеља. Храм ће се подићи у Београду, а на већ регулационим планом одређеном месту, где је садашња црква св. Саве.

Поред Храма треба подићи и звоник, но одвојен од њега, али тако да не квари утисак Храма као главне грађевине. Уз доњи део звоника предвидети просторије за крстионицу, оставу и чување црквених књига, продају свећа и томе слично.

Храм треба пројектовати за 6.000 душа у наосу (простор за верне) рачунајући 3 на 1 м², а треба да буде израђен у духу старе српске архитектуре. Обратити пажњу на обраду хора нарочито с погледом на акустику и о њој водити рачуна при изради пројекта.

Храм подићи на једну архитектонску зараван по нахођењу. У замисли не бити штедљив да би се добило монументално, али не и сувише раскошно дело. Градиво за спољашност да буде камен, а остало да је најпостојаније градиво, а његова обрада у унутрашњости оставља се утакмичару на вољу. Право учешћа на овом конкурсу имају архитекти држављани наше Краљевине и архитекти Руси, који живе и раде у нашим границама.

Оцењивачки суд сачињавају:

• Њ.Св. патријарх Димитрије
• Јован Цвијић, председник Академије наука
• Андра Стевановић, академик проф. Техничког факултета Универзитета у Београду
• Богдан Поповић, академик, проф. Универзитета
• Душан Живановић, начелник Министарства грађевина у пензији
• Момир Коруновић, архитекта – инспектор Мин. грађевина“.

Даље се наводе какви нацрти да се израде: „основе, пресека разних декоровани у боји. Све да буде у сразмери 1:100. Поред нацрта дати и приближно коштање по кубном метру запремине са кратким описом радова и материјала. Награде су: 80.000, 60.000 и 40.000 динара и до десет откупа не награђених скица. Награђени и откупљени радови су својина Друштва за подизање Храма св. Сави. Рок предаје је 30. април 1927. године. По оцени сви ће радови бити јавно изложени заједно са извештајем оцењивачког суда. Подаци се могу добити код Друштва уз цену од 100 динара“.

Награђивани радови конкурса

Мада је Главна управа Југословенског Удружења архитеката и инжењера позвала чланове да не учествују, на конкурс су до одређеног рока приспела 22 рада. Главни одбор је био задовољан бројем учесника јер у то време ни на другим конкурсима које су расписивали држава, банке, општине и институције није учествовало више такмичара.

Одређена комисија за преглед и оцену приспелих радова прегледала је све радове и дала свој суд. Комисија је стекла убеђење, да ниједан од приспелих радова није задовољио у потпуности и дао право архитектонско решење, како ентеријера тако и спољашње монументалности.

Ипак, оцењено је да су многи од радова дали интересантна решења ентеријера и спољашњег ефекта монументалности, која могу бити интересантна база за студије при даљем испитивању и решавању проблема израде дефинитивног плана за Спомен-храм св. Саве.

Стога је оцењивачки суд одлучио да се прва и трећа награда ником не доделе, а да другу награду од 60.000 динара да раду архитекте Богдана Несторовића, и да се откупе следећи радови:

• рад Братислава Маринковића и Пиперског, за 30.000 дин.
• рад Владимира Девића из Сарајева, за 25.000 дин.
• рад Андросова, за 20.000 дин.
• рад Александра Дерока, за 15.000 дин.
• рад браће Петра и Бранка Крстића, за 15.000 дин. за по 6.000 динара откупљени су радови Александра Васића из Београда, Живковића и Татића из Београда, Злоковића и Папкова из Београда, др Милутина Борисављевића из Београда, Душана Дабића из Сарајева и Тршића из Београда.Сви пројекти су приказани јавности на изложби организованој под покровитељством Њ. В. Краља.

Извођење радова и прикупљање средстава

Изради дефинитивног плана није се после конкурса приступило, и ако је то предлагала грађев. секција, него је на седници од 27.02.1928. одлучено да ће одлука о изради плана бити донета кад буде донета и одлука о непосредном приступању извођењу Храма. Ово је решење донето с обзиром на мала средства, уз напомену да ће можда требати још 25 година скупљања прилога па да се сме помишљати на непосредан рад.

Члановима оцењивачког суда је одређена награда по 6.000 дин. Ипак, прича од четврт века чекања да се накупе потребна средства оставила је тежак утисак, па је на седници Главног одбора крајем исте године поново претресано питање пројектовања, са истим закључком: прво средства, онда пројектовати! Вредност пројектне документације процењена је на око 1.500.000 динара, а трајање пројектовања одмерено је на 2 године.

Разматране су разни предлози и опције: израда пројектне документације од стране једне стручне комисије, расписивање новог конкурса само краћег и по процедури и по времену, а предлагано је и расписивање потпуно новог међународног конкурса. Ствар се додатно закомпликовала када је Збор приложника одржан 12. фебруара 1929. г. решио да чланови Грађевинске секције приступе изради дефинитивног пројекта.

Најзад, озбиљно је схваћено упозорење да се не може и не сме бескрајно расипати новац који народ даје за Храм. Одбор се, преко воље, сагласио са разлозима, и питање израде плана је поново одложено. Тиме се окончала ова фаза припреме пројеката. Избором патријарха Варнаве на Трон светога Саве дошло је до наглог преокрета. Нови патријарх се живо интересовао за рад Друштва и енергично инсистирао на реализацији пројекта градње Храма.

Интервенција Патријарха за процес реализације пројекта

На седницама Главног одбора поново је отворена расправа о начину формирања пројектне документације. Већ на првој седници којој је председавао нови патријарх одлучено је да се што пре припреме скице којима би се дефинисали облик, величина и тип Храма, а Грађевинској секцији је наложено да припреми и поднесе извештај.

Патријарх је наново интервенисао непуних месец дана касније, жалећи се да не може да одговори на уобичајено питање надлежних органа којима се обраћао за помоћ у финансирању, а то је да ли је урађен пројекат, и колико ће читав подухват да кошта.

Патријарх се није сложио са мишљењем да би пројекат могао да се уради у оквиру једног бироа под руководством Грађевинске секције Друштва, наводећи да би пре био за расписивање новог конкурса него за такво решење и поткрепљујући такав став речима:

Потражити и наћи тело које ће што пре окончати израду очекиваног плана, значи не пропуштати садашње прилике, које ко зна када ће се овако погодне појавити и да ли ће која друга влада имати такво расположење за наш посао као садашња. Пројекат архитекте Александра Дерока Главни одбор је наново консултовао стручњаке, овај пут и изван састава Главног одбора.

Ангажман професионалног и стручног тима

Резултат је био предлог да се ангажују професионалци са признатом репутацијом у области архитектуре са задатком да проуче и предложе пројектни концепт који би се потом разрадио. Тако се на 7. страни Извештаја о раду Друштва у 1930. години чита:

„Под 1. (у смислу чл. 12 правила) – да се образује шири одбор, састављен од стручних техничких лица, коме се одређује задатак; да се у споразуму са Гл. одбором претходно утврди тип будућег Храма, држећи се искључиво и чисто српско-византијског стила православних цркава.
Под 2. – у тај одбор да уђе и аутор, највећом наградом награђене скице на конкурсу Друштва за скице о изради Храма светог Саве.
Под 3. – дају се упутства, а на закључку се каже: шири грађевински одбор ће се руководити грађевинском будућношћу Храма у границама до 150.000.000 динара.

Под 4. – сама израда дефинитивног плана, као и начин како да се до истог дође биће предмет засебних одлука Гл. одбора тек после извршеног задатка овог посебног грађ. одбора, коме се поверавају послови означени претходним ставкама“.
Нови дух и предузимљивост патријарха Варнаве довели су коначно до резултата. У Извештају о раду Одбора за 1931. годину, на стр. 8 и 9 изложено је да је именовани Грађевински одбор за четири месеца припремио основне скице Храма, и да су по жељи надлежних по тим скицама израђене још две посебне варијанте на онсову којих су потом начињене две макете.

Коначно прихватање решење пројекта двојца Несторовић-Дерока

По разматрању израђених макета, Главни и Надзорни одбор су у планарној седници решили да се усвоји скица и модел проф. Богдана Несторовића, коју треба допунити потребним и наглашеним детаљима из пројекта проф. Александра Дерока. Тако се коначно, после 35 година дилема и расправа, дошло до усаглашеног идејног решења на основу кога се могло приступити изради главног и извођачког пројекта Храма светог Саве.

Одређено је да ће Техничко-правна секција размотрити, оценити и утврдити становиште Главног одбора према пројектантима којима се поверава рад на пројектовању Храма. Према Извештају Главног одбора за 1932. годину наводи се да је решено да се закључи писмени уговор са пројектантима (иако ће поменути уговор бити потврђен у Среском суду за град Београд тек 4. јула 1937. год).

Ова одлука је поново активирала колегијалну суревњивост, и распламсала јавну полемику чији су учесници, на махове, прелазили све границе и атаковали и на краља, и на патријарха, и на Српску православну цркву, а нарочито на Главни одбор. Оба аутора, и Несторовић и Дероко, нису се јавно освртали на нападе него су мирно радили поверени им посао и коначно дефинисали пројекат по којем је почела изградња.

Из Извештаја за 1933. годину види се да је првобитна површина Храма од 5.900 м²повећана на 6.400 м², што би требало да обезбеди места за 12.000 душа, и да је то изазвало израду нове скице, да би већ на наредним страницама истог извештаја површина Храма цитирана са 5.400 м², што је убедљив показатељ да су нека битна питања још увек била отворена. У извештају Главног одбора за 1934. помиње се да се пројекат ради, а из извештаја за 1935. годину да је довршен.

Иако је остало отворено питање крипте и подземне цркве, добијена је сагласност надлежног Министарства, после чега се могло приступити извођењу радова на новом Храму.

Привремени прекид радова услед историјских турбуленција

Други светски рат на територији Краљевине Југославије априла 1941. године довео је до прекида пројектовања. Постојећи елаборати су највећим делом страдали или су изгубљени у ратном метежу. Пуким случајем сачувани су фрагменти цртежа појединих фаза архитектонских планова, статичких прорачуна темеља, стубова и зидова, као и неколико листова са детаљима камене декорације екстеријера и ентеријера Храма.

Добијање сагласности власти да се може наставити градња Храма средином осамдесетих година XX века захтевало је да се реконструишу, односно надоместе, коригују и препројектују првобитни планови, да се испитају стварни геомеханички услови и статус изграђеног дела будућег Храма. Главни посао на реализацији овог компликованог и стручно изузетно захтевног задатка поверен је проф. арх. Бранку Пешићу, у својству протомајстора наставка градње Храма светог Саве.

Пројекат Несторовић/Дероко – Зађина предвидео је конструкцију комбиновану од опеке и армираног бетона. Из разумљивих разлога изграђени део објекта пре рата задржан је у обиму докле је био изграђен. Та чињеница је утицала на даља решења пројекта конструкције и одлуке везане за прелазне делове конструкције. На изградњи нове конструкције примењене су технолошке методе које су развијене у савременој грађевинској пракси код нас и у свету.

Почетак градње Храма у периоду од 1936 до 1941

Уобичајено је да се почетком градње сматра дан полагања камена темељца. У случају Храма светог Саве полагање камена темељца имало је дугу и компликовану историју. Први покушај учињен је још 1904. године, у време прославе стогодишњица Карађорђевог устанка.

Одлука је донета на седници Главног одбора 3. јуна 1904. Одлучено је да се постави камен темељац и на њему усправи крст са дедикацијом о датуму полагања камена. Потом је у октобру решавано о врсти камена темељца и његовој изради. Коначно, одабран је радаљски гранит, посао поверен Н. Лукачеку, а да би се камен могао положити на потребном месту наложено је да се утврде осовине грађевине.

Из извештаја о раду за 1904. годину наводи се да је камен темељац требало да буде постављен на празник Св. Стефана (27. децембра), али да се у последњем тренутку појавила нека сметња те није дошао краљ, иако је у очекивању доласка то место са црквене стране освећено, камен темељац спремљен и положен; требало је само да се повеља, по обичају, затвори и освети. Ово ће се, како је рекао митрополит, извршити 27. априла 1905. уз учешће читавог београдског грађанства, корпорација и пријатеља из осталих делова српства.

Коначно поставање камена темељца

Припреме су заиста настављене, па Збор приложника у јануару 1905. одлучује и умољава председника Друштва да се камен темељац и повеља поставе како је предвиђено. На седници од 23. марта одређен је и седмочлани одбор за свечаност полагања камена темељца. Нажалост, у априлу свечаност није одржана, из непознатог разлога, а онда се председник Друштва (митрополит Михаило) упокојио.

Последица је била да је 19. децембра 1905. Главни одбор решио да се камен темељац пренесе код цркве и пристојно чува за намењени циљ у сали цркве. Од тада, овај први камен темељац више се не спомиње. Полагање камена темељца обављено је тек 1939. године, четири године по започињању првих радова на градилишту. Свечаност је изведена по програму. Записано је да Београд није запамтио такву грандиозну верско-народну свечаност.

Она је почела Архијерејском службом у Саборној цркви, коју је служио српски патријарх Гаврило са великим бројем архијереја. По завршетку службе, Литија је кренула из Саборне цркве и ишла главним улицама Београда до отпочетог Храма на Врачару где је пристигла у 12 часова. Овде је велику литију дочекала друга литија из привремене Цркве св. Саве, са целокупним Главним и Надзорним одбором Друштва за подизање Храма св. Саве.

Дневни листови описали су опширно и подробно величанственост и лепоту ове Литије и непрегледне масе народа које су пуниле тротоаре и споредне улице и побожно у свечаности учествовале.

Грандиозна верска свечаност постављања камена темељца и званице

У простору зидовима већ обележеног великог Храма, за освећење темеља – поред архијереја, свештенства, генералитета, представника разних корпорација, певачких друштава који су испунили Храм – присуствовали су на нарочитим трибинама подигнутим поред олтарске апсиде краљевски намесници др Раденко Станковић и др Иво Перовић, председник краљевске Владе Драгиша Цветковић са министрима, председништво Сената и Скупштине, са многим сенаторима и посланицима, и председник Београдске општине са Градским већем.

Чланство многих корпорација и друштва, које није могло добити места у Храму, било је распоређено око Храма и у споредним улицама. Чин освећења темеља извршио је Његова светост патријарх српски господин Гаврило. При самом чинодејству саслуживали су и руски митрополит Анастасије и бугарски митрополит Павле Старозагорски. У камен темељац положена је повеља на пергаменту исписана словима Мирослављевог јеванђеља:

„У ИМЕ СВЕТЕ ТРОИЦЕ, ОТЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА

За владе благоверенога господара Петра II Карађорђевића, краља Југославије и Његовог краљевског намесништва, благословом и чинодејством Његове светости патријарха српског Гаврила и свега Светог архијерејског сабора Српске цркве уз учешће свештенства оба реда, представника државних и општинских власти, изасланика из свих крајева oтаџбине и многобројног народа, освети се дана 27. месеца априла (10 маја) љета Господњег 1939. овај темељ започетог велелепног саборног Храма у славу и спомен првог српског архиепископа, просветитеља и апостола светог Саве.

Самопожртвовањем државе, цркве, свештенства и народа, а настојањем „Друштва за подизање Храма св. Саве на Врачару“ под високом заштитом благоверених српских владалаца и под председништвом поглавара Свете Српске цркве, подиже се на месту, где су од непријатеља спаљене мошти светитељеве, овај величанствени и монументални Храм као видни и вечити споменик дубоке захвалности свега српског народа своме највећем препородитељу и угоднику Божијем светитељу Сави Српском.

Нека неизмерна милост и благодат Божија уздигне и чува у сва будућа времена овај молитвени дом, као светлу лучу и снажни духовни ослонац наше свете православне вере и хришћанског морала и нека он буде неисцрпни источник јеванђелских истина, братске љубави и међусобне слоге целом српском народу на славу Божију и за опште добро људи на земљи – АМИН!“

Ову повељу потписали су Његова светост патријарх српски господин Гаврило, Краљевски намесник др Раденко Станковић, председник Краљевске владе г. Драгиша Цветковић, председник Београдске општине г. Влада Илић, инжењер, професор Универзитета Војислав Зађина и предузимач инжењер Константин Станковић.

На свечаности освећења темеља говорили су Његова светост патријарх српски господин Гаврило, председник Краљевске владе Драгиша Цветковић у име првог намесника, Његовог краљевског височанства кнеза Павла, који је државним пословима у то време био у иностранству и тиме спречен да присуствује овој свечаности.

Београдска радио станица је преносила читав ток свечаности. Да би ова јединствена црквено-народна, државна и београдска свечаност остала потомству за спомен, а историчарима као верни податак о високој српској верској и националној свести Савиних потомака, Главни одбор се постарао да се филмски сними цела Литија и чин освећења темеља, а од појединих главних момената израде фотографски снимци који се данас чувају у нарочитом албуму у архиви Друштва.

Завршетак испитивања земљишта и званични почетак градње

Како је претходно наведено, градња је фактички започела године 1935, када је извршено испитивање земљишта. На јавној лицитацији за прву фазу радова ангажовано је Грађевинско предузеће „Расина“ које је води грађевински инжењер Кокан Станковић. Током 1936/37. године, на основу статичког прорачуна инжењера Војислава Зађине, побијени су шипови енглеског типа „Симплекс“ испод масивних стубова (четири звоника) који ће носити главну куполу. Последњи шип уграђен је 27. фебруара 1937. године.

У наредној 1938. години изведени су радови прве фазе, до висине од 7,40 и 12,00 метара. Зидови су зидани класичном опеком, а носећи стубови изливени су од армираног бетона. 30. јануара 1939. године наручена је следећа фаза пројектовања, до висине од 44,34 м, на основу које је обављена нова лицитација за извођење радова заључно са галеријама Храма. Посао и овог пута добија „Расина“.

Године 1940. пројектовани су и наручени зелени мермерни стубови из каменолома у Вал д`Аости, у Италији, који су, чим су стигли на градилиште, подвргнути пробама оптерећења и монтирани. Поред тога, клесарска задруга „Интрамесион“ израдила је капителе за 24 стуба и 6 конзола у карарском мрамору. За соклу Храма одабран је и набављен јабланички гранит. У „Индустрији камена и мермера А.Д.“ вајарски је обрађено девет капитела и шест конзола. Главни вајар и организатор био је Јосиф Граси.

Наставак градње 1985 – 1996

• Почиње израда главног пројекта Храма, који реализује архитектонски биро „Студио”, а потом следи:
• добијање грађевинске дозволе
• израда урбанистичко-техничких услова за наставак изградње
• израда извођачких пројеката и палирских планова
• геомеханички елаборат о особинама земљишта
• извештај о квалитету опека и везивног материјала у зидовима изведеним пре рата
• извештај о носивости четири главна армирано-бетонска стуба куполе, носивости шипова и носивости мермерних стубова постављених пре рата
• пројекат за електричну енергију која је доведена на градилиште за потребе градилишта, за потребе електро-осветљења и за потребе Храма
• пројекат довода воде и канализације за потребе градилишта
• израда цртежа облога фасаде Храма у граниту и мермеру, као и детаљних цртежа за прозоре и врата
• урађени су и цртежи за све лимарске радове, као и пројекат акустике Храма
• изведени су санациони радови на темељима централних стубова звоника; да би се превазишли недостаци темељне плоче израђено је 13 великих бушених шипова (бунара) пречника 1,4 метра на местима испод централних стубова
• реализацију пројекта и извођења радова пратили су и пројекти за организацију градилишта и за реализацију свих фаза радова.

Пројекат Несторовић-Зађина предвидео је конструкцију комбиновану од опеке и армираног бетона. Из разумљивих разлога изграђени део објекта пре рата задржан је у обиму докле је био изграђен. Та чињеница је утицала на даља решења пројекта конструкције и одлуке везане за прелазне делове конструкције.

На изградњи нове конструкције примењене су технолошке методе које су развијене у савременој грађевинској пракси код нас и у свету. Наставак грађења је изведен у систему префабрикованих тешких монтажних армирано-бетонских елемената. Према начину извођења даљих радова могу се навести три основна технолошка система, и то:

• метода клизајуће оплате примењена је на централним кулама, звоницима који су имали бројне и различите призматичне вертикалне шупљине, као и промене дебљине зидова по висини. На тај начин су створени монолитни армирано-бетонски „кутијасти” стубови. Истом методом изграђена су четири звоника са степеништима и лифтовским простором, као и велики носећи стубови за главну куполу
• метода постепене монтаже примењена је на ободним зидовима, галеријама, малим кулама, полукуполама, кулама звоника итд, а реализована је помоћу ауто-дизалица различитих носивости.
• Тежина елемената је била између 5 и 23 тоне. Изведена су четири велика лука распона 20 метара, тежине 400 тона, који су реализовани на земљи и подизани на висину од 40 метара извлачењем, односно системом „ланаца”. Сваки велики лук је састављен из два лука (пар), јер је по средини лука дилатација високог и ниског дела Храма; спољни је у вези са полукуполом, а унутарњи је у вези са главном куполом. После подизања великих лукова оформљене су, такође из монтажних елемената, три конхе (полукуполе).
• У унутрашњу ‘љуску’ конхи, а такође и у унутрашњу „љуску” велике куполе, уграђено је 400 специјално пројектованих акустичких резонатора
• метода крупне монтаже примљена је на конструктивним склоповима, главним и дилатационим луковима, затим на централном склопу са куполом и на конструктивном склопу пандантифа.

Напредак радова у периоду од 1996. до 1999. године

Посао на пројектовању је 1990. године преузела фирма „Византија“. Због познатих дешавања на тлу наше земље у овом периоду се из године у годину све мање радило на Храму.

Изведено је и уграђено осам великих тромпи и тако завршено обликовање спољних и унутрашњих габарита Храма у основној конструкцији. Изведени су и лимарски радови за одвод воде са звоника, као и вертикални олуци, а на фасади Храма су израђени сви прозори и розете у техници високо елоксираног алуминијума.

Oбнова градње у периду од 2000. до 2016.

Доласком протонеимара Војислава Миловановића и представника архитектонског бироа „Студио“ на градилиште Храма светог Саве, 4. априла је настављен посао који је прекинут деведесетих година.

Више од пола века пошто су српском народу били ускраћени вера, традиција, историја, језик и писмо, започет је по трећи пут духовни подухват – наставак градње Храма светог Саве. Од 2000. године градња се значајно интезивира, а то је и покренуло 2001. реоснивање Друштва за подизање Храма Светог Саве.

Након тога су уследили следећи пројекти и радови:

• извођачки пројекти за армирано-бетонске венце и покривања рубних делова купола
• извођачки пројекти венаца од гранита на великим луцима
• пројекат прикључења олучних вертикала на постојећу кишну канализацију
• идејно решење крипте
• израђени пиластри, капители и армирано-бетонски венци на главној куполи, конхама и олтарској апсиди (око 106 м³ бетона)
• постављени гранитни профили венаца на дилатационим луковима у укупној дужини од 251 метра
• санирани зидови и сводови олтарске галерије изведене пре Другог св. рата, изведен армирано-бетонски изравнавајући слој у поду ходника (99 м²) и инјектиране прслине (39 м²)
• заштићена челична конструкција у реактивним местима на куполи (4 пара носача) и пандантифима (12)
• постављена привремена унутрашња расвета Храма са око 170 сијаличних места
• израђена спољна атмосферска канализација у дужини око 700 м., повезана са постојећом и комплетиране све олучне вертикале.
• На кишну канализацију прикључено је 16 спољашњих и 8 унутрашњих олука, а за потребе Храма изведена су и три прикључка на спољни водовод.
• у зеленој површини око Храма изведене је водоводна мрежа укупне дужине око 400 метара
• поправљени постојећи делови и комплетирана громобранска инсталација, итд.)

Период од 2001. до 2002. – Подземна етажа

Унутар изграђеног објекта формирана је подземна етажа Храма са криптом, укупне површине 1.810 м² и дубине 7 метара. Подземна етажа је урађена као хипостилни простор, који укључује вишенаменску салу, цркву посвећена светом кнезу Лазару, изложбени простор ризнице Српске Православне Цркве и простор крипте у којем ће се убудуће сахрањивати земни остаци српских патријараха.

Конструкција подземне етаже завршена је о року, пре Божићне литургије 2002. године коју је служио Његова Светост, сада блаженопочивши, Патријарх српски г. Павле.

У укупном сагледавању карактеристика подземне етаже, одабран је концепт светлих и топлих тонова, па је – осим ниских сокли – у ентеријеру коришћен природни кречњак и травертин, док су мозаичке површине замишљене у нешто слободнијој уметничкој концепцији. Осим крипте патријараха, читав простор подземне етаже чини јединствену визуелну целину, са функционалним лаким и транспарентним преградама.

Радови на подземној етажи:

• ископ и транспорт са градње око 15.000 м³ земље
• побијање „Ларсен” талпи у циљу обезбеђења ископа
• побијање 16 „мега” шипова
• уградњу око 3.000 м³ бетона
• израду хоризонталне и вертикалне хидроизолације на 3.100 м² површине
  уградњу 460 тона арматуре)

Звона Храма

Спомен-храм светог Саве има 49 звона:

• 4 највећа, клатећа звона, постављена су у југозападном звонику, и клате се у правцу исток-запад, ка савској долини
• осталих 45 звона чини карилон и смештена су у северозападном звонику.

Првих девет звона из ливнице стигло је на Светосавски плато 31. октобра 2001. године, а 40 преосталих три недеље касније. Пошто су сва звона освештана, започело се са њиховим постављањем 1. децембра 2001. године. Највеће звоно тешко је 6.128 кг, следеће 3.650 кг, а најлакше има 11 килограма.

Карилон је познат у традицији православних и других хришћанских народа, посебно су бројни у Русији и нешто мање у Грчкој. У Русији је музика за звона наменски компонована, а у руским манастирима постоје школе за свирање на звонима. Посебно је познат карилон у цркви манастира св. Пантелејмона на Светој Гори.

Период од 2003. до 2004. године – Израда фасаде

На спољашности Храма коришћена су два типа камена, у укупно три структуре, а финално је обрађен на два различита начина: мермер је полиран, а гранити су полирани или паљени. Поред доминирајућег белог камена, црвенкасти камен којим су одрађени масиви горњих венаца Храма је гранит типа Балморал, док је сиви камен сокле и улазних степеништа гранит типа Јабланица.

Главне површине фасаде су од мермерних плоча дебљине 3 цм, димензија 80 х 40 цм, које су фиксиране помоћу анкера од нерђајућег челика, и то као вентилисана фасада, са фугама од 6 мм. Масиви су по вертикали ослоњени један на други, а хоризонтално су фиксирани анкерима од нерђајућег челика. Углови фасаде су дилатирани по висини, тако да се сегменти одређене висине ослањају на специјално конструисане „папуче” од нерђајућег челика које су анкерисане у бетонски зид.

Први камен на фасади Храма постављен је 03. септембра 2002. године када је, у присуству Његове Светости Патријарха српског г. г. Павла и ЊКВ Александра II, дат je благослов за почетак радова.

Уграђено:

• око 10.500 м² плоча од мермера дебљине 3 цм (што чини 315 м³)
• око 1.500 м³ белог мермера у масиве (углови фасада), облоге око прозора, розете, врата, стопе, стубове, капителе и др.
• око 120 м³ венаца од црвеног гранита различитих профилација и дебљине
• око 80 м³ јабланичког гранита у соклу Храма
• око 60 м³ јабланичког гранита у степеништа и подесте.

Врата Храма

У Храм се улази са западне, јужне и северне стране. Главни улаз је са западне стране. Постоје и четири улаза у четири куле (звоника) који су у непосредној вези са степеништем и будућим лифтовима.

Крила свих врата (осим малих врата на кулама и звоницима) израђена су у бронзи са уметничком обрадом у рељефу, према иконографском програму који је одобрила синодска Комисија. На вратима се налазе текстови молитава на разним језицима.

Врачарски Плато

На простору Врачарског платоа налази се Храм светог Саве, Парохијски дом Храма, Народна библиотека Србије и место за будућу зграду Патријаршије СПЦ. Слободан простор између тих значајних објеката формира Светосавски трг.

Укупна површина комплекса је 59.039 м², од чега је под зеленилом 34.000 м², а површина од преко 24.000 м² је под пешачким стазама и трговима. Засађено је 155 комада лишћарских стабала, 920 комада четинарских садница, 1.000 ком. листопадног и зимзеленог шибља, 200 метара живе ограде, 800 комада ружа, 2.500 струкова сезонског цвећа, 800 ком. шимшира и бербериса, 15.000 м² травнатог бусена. Око порте Храма подигнута је жива ограда која не омета поглед на Храм.

Урађена је комплетна инфраструктура: водовод, канализација, хидрантска мрежа, јавно осветљење и пратеће електро-инсталације, као и оптички каблови за телевизијске преносе свих великих догађања у Храму св. Саве.

У оквиру изградње и уређења овог комплекса изведени су радови:

• на озелењавању
• на поплочавању бетонских стаза
• изградња фонтане и три јавне чесме
• изградња два дечија игралишта
• на изградњи јавног санитарног објекта површине 250 м²
• на постављању три јавне телефонске говорнице
• на уређењу Крушедолске улице
• на одводњавању целог комплекса
• на изградњи хидрантске мреже за наводњавање зелених површина (преко 5.000 м² цеви)
• на постављању преко 300 уређаја за расвету
• на декоративној расвети споменика Св. Сави и вожду Карађорђу
• на уграђивању преко 17.000 м³ бетона и 35.000 кг арматуре
• на изради и постављању урбаног мобилијара (корпе за отпатке, клупе, стубићи …)

Парохијски дом

Простор за изградњу Дома лоциран је између Светосавског трга и Крушедолске улице, у непосредној близини цркве Св. Саве. Величина зграде је 24 х 20 метара. Висина зграде: приземље, два спрата и поткровље. Међу осталим захтевима програма и садржаја Дома, наглашено је да је циљ да Парохијски дом, „буде вредан места на коме је планиран, да обележи време у којем је настао, али и да буде интегрални део амбијента који ту већ постоји”.

Главни улаз, постављен на источној страни, посетиоце уводи директно у велики хол, око кога су смештене канцеларије братства Храма и други садржаји за грађанство. Продавница књига, опреме и осталих предмета непосредно је поред главног улаза. Свечаним степеништем у холу иде се до просторија и сале за хор на првом спрату, и у службене просторије Дома.

Библиотека и технички биро налазе се на другом спрату. У поткровљу, као најмирнијој зони, смештене су просторије за боравак гостију. Колски приступ гаражи, коју користе службена возила, налази се у пролазу између Парохијског дома и будуће нове зграде Патријаршије. На овај начин су покривени сви видови духовних и световних потреба људи који раде у Храму светог Саве, као и људи који у њега долазе.

Споменик Светом Сави

Монументални споменик светом Сави дар је истакнутог руског вајара и академика Вјачеслава Михајловича Кликова (1939–2006) и Фонда светог Андреја Првозваног из Русије. Споменик је изливен у бронзи, са препознатљивим ликом првог српског архиепископа. Без постоља је висок 5,20 м.

Радови на унутрашњости Храма у периоду од 2004. до 2005. године

У унутрашњости Храма, започети су радови на облагању каменом, 2004. године.
Од грађевинских радова обављено је малтерисање звоника, малих кула и олтарског простора, као и обимни радови на корекцијама и припреми подлога за даљу монтажу камених елемената

Облагање каменом у ентеријеру

Камен има врло значајну улогу у обликовању унутрашњости Храма. Према колористичкој шеми коју су утврдили аутори првобитног пројекта, и уз коришћење оне врсте камена коју су они предвидели или одредили, полихромним површинама доминирају боје патријарашке мандије (зелена, црвена и бела).

У ту сврху коришћени су бели камен са Венчаца, из Италије (Карара) и Грчке, зелени мрамор из Италије (Вал д`Аоста), Индије и Јужне Америке, црвени и бели травертин, украсни тамноцрвени и светлоцрвени мрамори из Италије и Индије, бели кречњак, жути и зеленкасти оникс, плави лапис лазули и сл. Богатству унутрашњости Храма највише доприносе рељефи у камену.

Њихова укупна површина је око 1.500 м². Већој сложености радова доприносе и разноликост примењеног камена, сложена геометрија унутрашњости, камени елементи који су затечени из периода почетка градње Храма (на пример стубови су начињени још пре 70 година), као и чињеница да каменорезачки радови у унутрашњости, у већој мери него на спољашњости, морају бити координисани са грађевинским и инсталатерским радовима.

Рељефи су рађени помоћу најмодернијих технологија које су данас на располагању. Мотиви рељефа су генерисани у тродимензионалном компјутерском моделу, а тако дигитализовани мотиви рељефа су постали „читљиви” за компјутерски вођене машине за обраду камена које су вршиле иницијално формирање рељефа до задатог степена готовости. Коначни изглед рељефима, у степену који је зависио од машински достигнутог степена готовости, даје рука вајара – мајстора клесарског заната, у радионици у самом Храму.

На вајарској и клесарској доради и монтажи камена ангажоване су четрдесет две домаће фирме, а добављачи су шест фирми из иностранства.

Радови у периоду од 2005. до 2007. године и уређење крипте

Започета је друга фаза радова на уређењу крипте, 10. септембра 2005. године. Целу површину крипте покрива 56 монтажних површинских носача који су урађени на тлу. Тешки су од 6 до 20 тона, подигнути и постављени на 6.20 м висине (највиши свод). Подизани су по истом принципу по којем је подизана и главна купола Храма. Монтажа сводова у крипти представљала је завршну фазу свих грађевинских радова који су пројектовани за уређење крипте Спомен-храма.

Инсталације

Током пролећа 2005. започето је са разводом инсталација које се касније у Храму не би могле реализовати из технолошких разлога. За потребе климатизације, вентилације и одимљавања изведен је систем термички изолованих канала од поцинкованог и црног челичног лима, монтирана је вертикала од прохромских цеви и цевоводи изнад сводова крипте, постављена је клима комора као и дистрибутивни ормани за инсталацију подног грејања.

Укупна дужина цевовода је око 400 метара. На монтажи ових инсталација рађено је од маја 2005. до априла 2006. Године. Током маја 2006. завршена је тендерска процедура и одабир извођача за хидро-техничке инсталације У унутрашњости Храма (на основи на –3,15 м) изведен је комплетан хоризонтални развод водоводне мреже у техничким каналима, као и развод у просторијама намењеним за одржавање, техничким просторијама у крипти и у приземљу, укупне дужине око 200 метара.

Канализациони одводи (од подземне етаже до висине 26,70 метара) урађени су за 14 просторија у Храму, укупне дужине 100 метара. У звоницима су изведене по две кишне вертикале (дужине 280 м) до прикључка на канализациони одвод у земљи. Комплетна водоводна мрежа је термички изолована и хидраулички испитана.

У оквиру електроинсталација изведени су радови електро развода за аудио-видео систем који ће обухватити:

• постављање аутономног видео система како би Храм самостално обезбеђивао квалитетно ТВ снимање за потребе СПЦ и за јавне ТВ преносе
• видео систем ће чинити роботизоване камере које ће се даљински позиционирати и подешавати, и просторије за централну техничку режију
• могућност коришћења репортажних ТВ кола, и то на начин који неће ометати вернике
• у унутрашњости Храма (заједно са криптом) предвиђено је постављање 16 ТВ камера, а 2 камере биће постављене у порти Храма
• за пренос већих празника предвиђене су и студијске камере, чиме се остварује бољи квалитет снимања, односно преноса из Храма
• предвиђена су 2 пројекциона екрана преносног типа, који ће се користити у вечерњим часовима током већих празника, када се велики број верника налази на платоу испред Храма; димензије екрана 12×6,3 метара
• богослужења и светковине у Храму биће додатно озвучене, тако да се верницима обезбеди добра и уједначена чујност и разумљивост службе
• биће обезбеђен високо квалитетан електро-акустички пренос свих догађаја у Храму за вернике у порти, и на платоу испред Храма
• обезбеђење квалитетног аудио-сигнала за јавне радиодифузне преносе из Храма снимање богослужења за звучни и мултимедијални архив Српске православне цркве, укључујући уметничко снимање црквеног појања за посебна издања СПЦ
• стални радио пренос свих догађања у Храму, укључујући редовна свакодневна богослужења преко Интернета
• систем за симултано превођење
• телефонски и интерфонски систем.

Безбедност

Систем за видео надзор и разни алармни системи служе као битан елемент заштите Храма од провале и тероризма; систем се састоји од 100 камера у унутрашњости Храма, које су повезане преко рачунарске мреже, са контролним центром за снимање и надгледање; 4 додатне камере постављају се споља, на стубове расвете са четири стране Храма.

Радови на електро-енергетским системима су обухватили:

• постављање каблова и регала за електро-каблове у крипти Храма,
• на коти –3,15 м (север, југ, исток) са укупном дужином каблова од 7 км
• постављање регала и пластичних гибљивих цеви за слабу струју у припратама Храма на коти +9,80 м (север, југ, запад)
  привремену расвету за осветљење бифора и галерија у Храму
• привремену спољашњу расвету Храма
• радове на санирању старе (провизорне) електро-инсталације за напајање звона у оба звоника)

Радови током 2008. године

Облагање бетонских зидова у Храму каменим рељефима завршено је у наосу, у олтарском простору Храма, у припратама, затим изнад висине од 13 метара: венци, конзоле, капители, изнад прозора, итд. Већим делом су монтиране и камене облоге на висини од 40 метара и у поткуполним галеријама.

Спољашње осветљење Храма

Спољно декоративно осветљење Храма Светог Саве на Врачару било је изузетно сложен и захтеван задатак. Плато око Храма представља центар духовности и културе, и у сваком погледу превазилази локалне оквире. Уређење овог простора неопходно је како би могао да одговори улози која му је историјом и судбином дата.

Примарна удаљеност и правац сагледавања Храма се не могу раздвајати, јер он једнако атрактивно изгледа и из непосредне близине и са панорамске удаљености, тако да не постоји доминантна страна Храма. Осветљењем Храма се равноправно третира блиско и панорамско сагледавање здања.

За разгледање Храма из непосредне близине осветљени су сви релевантни архитектонски детаљи: портали са украсима и мозаиком, каскадни венци, плитки пиластери, украси на прозорима, бифоре и слично. Елементи здања истакнути на овај начин хармонично се уклапају у општу слику доживљену посматрањем Храма са удаљенијих позиција.

На суседним фасадним површинама Храма наизменично се смењују светлост и сенке, да би се истакла разуђеност целог здања, али и његових примарних делова, и верно приказала разиграност форми делова објекта. Равноправно су осветљени делови конструкције истог значаја, при чему је снага извора светлости прилагођена величини површине која се осветљава. Посебно локално осветљење намењено је детаљима већег значаја. Резултат је осветљење које прати хијерархију вредности различитих делова фасаде.

Позиционирање и управљање рефлекторима

Реализација спољашњег декоративног осветљења Храма остварена је рефлекторима позиционираним на 46 удаљених стубова око Храма и на 19 нивоа на самој фасади, као и на терену око Храма. Један број рефлектора са изворима светлости топле боје монтиран је унутар Храма, да би светлост која кроз прозоре напушта Храм пренела утисак топлине његове унутрашњости.

Већина рефлектора постављена је на самом објекту, са циљем осветљења карактеристичних архитектонских елемената здања и подржавања основног концепта осветљења. Локације светиљки одређене су тако да што мање утичу на сагледавање Храма у дневним условима.

Уграђене су савремене светиљке одговарајућих габарита, светлосних расподела, снаге и степена механичке заштите, са адекватним изворима светлости новије генерације и техничким карактеристикама које одговарју захтевима осветљења оваквог здања. Главни мерни, разводни и командни ормани смештени су у посебној просторији у приземљу Храма. Укупна инсталисана снага за напајање декоративног осветљења Храма је 86 kW.

Даљински надзор и управљање декоративним осветљењем обавља се преко микропроцесорских PLC уређаја, који су распоређени у командном и помоћним орманима декоративног осветљења. Они обезбеђују софтверско формирање жељеног броја комбинација укључења преко 25 група рефлектора који су организовани у три нивоа командовања.

Мозаик

За будући мозаик је израђен Пројекат специјалистичких радова који се односи на припрему за мозаик. За карактеризацију иконографских тема, усвојени су стандарди и дефинисани садржаји у елаборату:

ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК ЗА ЛИКОВНО ОПРЕМАЊЕ МОЗАИЧКИХ КОМПОЗИЦИЈА У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ НА ВРАЧАРУ

На основу договора, разматрања и усаглашавања ставова и предлога иконографских тема, садржаја и диспозиција на 14. седници Поткомисије, која је од стране Одбора Светог архијерејског синода Српске Православне Цркве била задужена за припрему предлога за унутрашње уређење Храма Светог Саве на Врачару, Комисија у саставу:

1. Његово Високопреосвештенство Митрополит Г. Амфилохије, председник Одбора
2. Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Хризостом
3. Његово Преосвештенство Епископ браничевски Г. Игнатије
4. проф. Синиша Жикић, академски сликар
5. живописац Гаврило Марковић, историчар уметности
6. протопрезвитер Стаматис Склирис, живописац из Атинске архиепископије
7. проф. др Бранислав Тодић, шеф Катедре за историју уметности на Филозофском факултету у Београду
8. др Ненад Милошевић, ванредни професор Богословског факултета Српске православне цркве у Београду
9. арх Драгомир Ацовић, главни архитекта унутрашњег уређења Храма
10. проф. др Војислав Миловановић, протонеимар Спомен-храма

је размотрио и усвојио елаборат.

Елаборат је усвојило централно тело Светог Архијерејског Сабора. Елаборат је основ и саставни део међудржавног Протокола са Руском федерацијом.

Елаборат је намењен дефинисању убикације, садржаја и специфичних карактеристика површина одређених за иконографску обраду унутар Храма Светог Саве на Врачару, односно на његовој фасади.

Елаборат садржи:

• Шифре и ознаке зона и посебних простора унутар зона намењених иконографској обради,
• Информацију о иконографском садржају суседних површина,
• Површине зона и посебних простора у квадратним метрима,
• Ближе податке о локацији одређене композиције.
• Опис основних захтева иконографског програма, унутар кога је могуће решавати ликовни контекст.

С обзиром на чињеницу да је унутрашњи простор Храма у великој мери јединствен, и да је процентуална заступљеност простора и композиција које формирају сопствени амбијент, без непосредне зависности од садржаја суседних зона, невелика, прописане су норме и стандарди којих се будући аутори ликовних садржаја морају придржавати.

Стога елаборат садржи пратећа појашњења и упутства чији је циљ да се обезбеди јединствени основ за креативан рад и допринос очекивано многобројних уметника чија ће решења бити темељ за израду дефинитивних цртежа и реализацију in situ. Ово је процењено као неопходна мера како би се обезбедила јединственост у приступу тамо где је она безусловно потребна, односно мера аутономности и уметничке слободе, тамо где је она не само умесна него и посебно добродошла.

Радови у периоду од 2009. до 2010. и унутрашње декоративно осветљење

Завршен је пројекат унутрашњег декоративног осветљења у Храму које је одређено према самим функцијама Спомен-храма: одржавањем литургија, других богослужења, разних садржаја које нису у вези са службама, сервисирањем потреба посетилаца, одржавањем самог Храма.

У том смислу режими рада расвете биће: најсвечанији, свечани, свечани наменски, локални наменски, редовни и ванредни. Динамика осветљења имаће 5 нивоа и зависиће од описаних ситуација. Ово подразумева да је урађено светло-техничко решење и пројекат електроразвода који је спреман за извођење.

Облагање каменом

Током 2009/10. год. реализовани су следећи радови на облагању унутрашњости Храма Светог Саве каменом оплатом:

• Завршени су радови на монтажи профилисаних конзола испод пандантифа источне конхе и профилисаних конзола на пандантифима.
• Извршена је комплетна монтажа хоризонталоног профилисаног венца по читавом обиму Храма Светог Саве на коти + 23.55 м, као и венаца пандантифа, венаца тромпе и уложина на луку тромпе.
• На галеријама је завршена монтажа камене облоге стубца тромпе, сокле , елемента ниша пандантифа, перваза пролаза у бочним галеријама, затим постављени су стубови и пиластри лунете и капители на стубовима и пиластрима.
• На северној и јужној галерији уграђени су венци лунете са предње и задње стране.
• У крипти Храма Светог Саве завршени су радови на монтажи плафона у старом и новом делу крипте, постављени су банци у великим апсидама, сокле , облоге нише , затим постављени су елементи транзене.
• На јужним и северним силазима у подземну етажу извршено је облагање зидова каменим елементима и завршене су све уложине т.ј. профилисани перваз око врата са архитравом, профилисани перваз око лучних улаза у крипту, лучни перваз врата , первази ниша на зидовима, перваз удвојених врата на јужном силазу у крипту.
• Извршена је монтажа прозорских клупица и парапета и јужној и северној припрати Храма.
• Другом половином године постављена је скела и дизалице и започети су радови на облагању подкуполног дела Храма Светог Саве каменом оплатом . Монтирани су профилисани венци испод и изнад дијадеме, облога парапета , конзоле испод плинте стубова на галерији, профилисани венци на огради галерије, облоге стубова, капитела, абакуса, архиволте и венци пиластра на галерији куполе. До маја 2010. године завршено је 95% радова у подкуполној галерији.

Каменорезачки радови у периоду од 2010. до 2011. године

Највећи део каменорезачких радова у ентеријеру изведен је у овом и претходном периоду. Преостали радови односе се на довршавање клесарске обраде капитела стубова изведених до 1941. године, израду розета и тронова, на израду и опрему литургичког и другог ентеријерског мобилијара и на радове на облагању степеника и комуникационих пролаза, односно на формирању ограда степеништа, капела за паљење свећа у припратама и фијала у крстионицама.

Завршени су радови на облагању подкуполног дела Храма Светог Саве каменом оплатом до степена готовости 100% (преостали делови Архиволте и Профилисаног венца пиластра, Банак ограде, Банак прозора, итд.). Настављено са обрадом капитела и олтарских трифора.

Завршени су радови на иконостасу у подземној етажи Храма до степена готовости 100% (камена сокла, камени стуб уз бочне двери, бочни стубац, Постамент средњег портала, Стубац средњег портала, Архитравна греда, Архиволта над царским дверима, Плоча позађа на иконостасу, Парапетна плоча, профилисани первез око парапетне плоче, парапетна плоча са интарзијом, профилисани венац, венац постамента, стопа са плинтом, колонета архиволте, капител колонете, абакус, метопа импоста, камена испуна између бронзаног рама иконе и каменог ступца, Вињета изнад иконе, итд.).

Завршени радови на чишћењу и механичкој заштити камених облога до степена готовости 90% (преосталих 10% се због неприступачности одлаже за тренутак када ће се за потребе израде припреме за мозаик обезбедити приступ скелом или на други начин). Преостали радови у камену су релативно скромног обима у односу на радове који су већ обављени, и у њих су сврстани и каменорезачки радови на припреми саркофага и гробних плоча у крипти патријараха, односно сва потребна клесања синаксара архијереја, девоционих и других текстова, реконструкције оштећених структура и заштитних премаза и политура преко дефинитивно примљених каменарских радова.

Пoдземна етажа

Највећи део каменорезачких радова у ентеријеру подземне етаже изведен је у претходном периоду. Од већих каменорезачких радова реализован је у крипти иконостас цркве Светог кнеза Лазара, као и камене опшивке улазних портала.

Уграђене су камене плоче за исписивање синаксара јерархије СПЦ, као и оригинални темељни камен на за то предвиђено место. Црква Светог кнеза Лазара прилагођена је за привремено богослужбено функционисање, укључиво и привремено облагање свода и зидова олтарског простора раније израђеним таблама како би се ублажио ефекат грубих зидних и плафонских подлога.

Радови на поправкама оштећених делова старе конструкције крипте патријараха, исушивању процедне влаге и елиминације шалитре успешно су окончани.

Радови у периоду од 2012. до 2013. године

У Москви је 16. марта 2012. године потписан Протокол између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о руском учешћу у изради унутрашњег украшавања Храма Светог Саве у Београду. Протокол су потписали господин Вук Јеремић, министар спољних послова Републике Србије и господин Сергеј Лавров, министар иностраних послова Руске Федерације.

Потписани Протокол је у потпуности у складу са договором постигнутим на преговорима одржаним у Москви 7. и 8. септембра 2011. године, у којима је српску делегацију предводио господин Дамјан Крњевић, саветник министра спољних послова Републике Србије, уз учешће, од стране Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве делегираних Високопреосвећеног Митрополита Господина Амфилохија и господина проф. др Војислава Миловановића, протонеимара Храма Светог Саве, а руску господин Хорошилов Павел Владјевич, заменик министра културе Руске Федерације, уз учешће председника Одељења за спољне црквене везе Московске Патријаршије Његовог Високопреосвештенства Митрополита Господина Илариона. Елаборат ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК ЗА ЛИКОВНО ОПРЕМАЊЕ МОЗАИЧКИХ КОМПОЗИЦИЈА У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ НА ВРАЧАРУ је основ и саставни део међудржавног Протокола са Руском федерацијом

Заменик министра културе Руске Федерације господин Хорошилов Павел Владјевич је приликом потписивања изразио спремност да још током марта 2012.године почну консултације о формирању Радне групе за организацију чије је оснивање предвиђено Протоколом и предложио да прва рунда консултација буде одржана у Београду.

Руско-српска група је формирана и очекује се да покрене активности у циљу имплементације Протокола. Српску православну цркву у Групи за организацију одлуком Синода представљају Митрополит црногорско приморски Г. Амфилохије и протонеимар Храма проф. Миловановић.

Каменорезачки и уметнички радови у екстеријеру

Највећи део каменорезачких радова у екстеријеру изведен је у претходном периоду. Током 2012. године монтиране су предходних година произведене рунделе на фасадним бифорама са 16 малих медаљона са крстообразним мотивима, а фасаду источне апсиде са четири медаљона симбола Јеванђелиста и централним хризмоном.

Уговорени радови на три камене розете над западним, северним и јужним улазом се из непознатих разлога не изводе. Преостали радови планирани за период мај 2012 – мај 2013. године односе се на довршавање клесарске обраде капитела постојећих стубова на порталима и фризови архиволти, као и на клесање девоционих натписа на архиволтама врата се из непознатих разлога не изводе.

Радови у металу

Од радова у декоративном металу у екстеријеру Храма, планирано је и договорено са донаторима довршавање бронзане облоге улазних врата, ови радови се такође не изводе и ако су два српска епископа прихватила и решења потврдила руским донаторима, који су исто уложили значајна средства. Вајарски радови су изведени по пројектном задатку Српске православне цркве.

Радови у периоду 2014. и 2015. године

Каменорезачки радови:

• Завршен под у крипти ( укупна површина 955 м2)
• Урађен под у новој крипти патријараха ( укупна површина 180 м2)
• Изведени украсни камени лукови око зидних ниша у крипти ( 26 лукова)
• Изведени парапети испод зидних ниша
• Завршена је израда декоративне камене пластике на облогама
  зидова у новој крипти патријараха ( 9 засебних поља са луковима)

Мозаик:

• Урађен је мозаик у интрадосима камених лукова на сводовима крипте.
• Мозаик је изведен од најквалитетнијег позлаћеног МУРАНО стакла.
• Укупна површина мозаика је 83м2.

Осликавање:

• Урађено је осликавање таванице крипте ( Осликана је таваница површине 810 м2 ).
• Позлата је урађена на 80% површине таванице.

Грађевинско-занатски радови:

• Извршено је малтерисање зидних ниша са глетовањем да би се створили услови за осликавање зидних ниша у крипти.
• Укупна површина зидних ниша је 243 м2.
• Извршена је припрема зидних површина( малтерисање и глетовање ) у новој крипти патријараха са северним и јужним степенишним пролазом. Укупна површина 230 м2.
• Извршена је санација и адаптација зидова и сводова старе крипте патријараха. Укупне површине 280 м2.

Систем грејања и вентилације:

• Извршена је монтажа комплетне опреме и урађен је пројекат изведеног стања машинских инсталација.
• Извршене су техничке пробе система грејања и вентилације са израдом потребних упутстава за коришћење

Расвета:

• Извршена је корекција постојеће расвете у крипти,и извршена је демонтажа видљивих расветних тела ( 450 ком ). На њиховом месту монтирана је расвета са лед тракама које су скривене у венцу капитела стубова. Оваквом расветом постигнут је оптималан ефекат исијавања светлости који је у свему усаглашен са мозаиком у луковима као и са урађеним фрескописом на таваници крипте Храма.

Систем против пожарне заштите:

• Изведена је комплетна против пожарна инсталација у крипти храма,
• Постављен је систем за детекцију пожара и монтиран је контролни ( сигнални )панел за дојаву пожара,
• Против пожарна врата,
• Извршена је израда и монтажа свих противпожарних врата у крипти храма.

Уметнички радови у ливеној бронзи:

• Урађене су облоге на против пожарним вратима у уметничкој ливеној бронзи.

Електроинсталације:

• Извршено је трајно прикључење објекта Храма Светог Саве на електродистрибуктивну мрежу ЕДБ Београд. За сада је предвиђено да се користи ово прикључење само за потребе крипте.
• Монтиран је дизел електрични агрегат снаге 164 кВА. Агрегат се налази на североисточном звонику на коти +36м. Агрегат је прикључен на јавну дистрибутивну мрежу. Овим је омогућено непрестано напајање храма при нестанку напајања из јавне електрична мреже.

Анализа стабилности изведене конструкције Храма

Урађена је анализа стабилности изведене конструкције Храма (контролни статички прорачун). Спроведена анализа је базирана на главним пројектима свих фаза изградње Спомен Храма. При изради анализе коришћена је техничка регулатива која у појединим сегментима има строжије захтеве од захтева из времена израде основног пројекта.

У закључку спроведене анализе и прорачуна је наведено:

• На основу свих досадашњих анализа и прорачуна, доказана је стабилност конструкције Храма Светог Саве на Врачару.
• У прорачун су унета сва оптерећења која су до сада нанета на конструкцију, а оптерећења која ће бити од подова на тамбуру и мозаика су реално процењена и узета у прорачун.
• Анализа је рађена на више прорачунских модела, користећи паралелно програм TOWER 6 и програм STAAD у коме је формиран прорачунски модел 2000. године.
• Спроведене анализе су показале да сви главни носећи конструкцијски елементи имају довољну носивост за екстремна оптерећења која се могу појавити у експлоатацији.
• Ојачања карбонским тракама на кружном прстену, која су узета у обзир при прорачуну, треба довести у стање из времена
• Уградње
• Подове на тамбуру, предвиђене дебљине 30 цм, урадити од лаких материјала.

Радови од маја 2015, до маја 2016. године

• За потребе израде мозаика на централној куполи Храма Светог Саве урађено је пројектно решење челичне конструкције које омогућава извођење ових радова уз несметано коришћење унутрашњег простора Храма. Кота израде мозаика креће од коте +52,50 m па све до централног врха куполе (кота +64,85 m). Неприступачност површине, велика висина и планирани дужи временски период израде мозаика, условили су потребу за формирањем наменске конструкције која ће омогућити ове радове. Изведена је радна платформа на коти +42,9 m, цевне модуларне скеле од коте +42.9 m до +59.08 m и радне платформе на коти +59.08 m.
• Пре израде мозаика неопходно је припремити односно обрадити подлоге на којима се изводи мозаик, што подразумева довођење површина у стање подобно за израду мозаика тј. прилагођавање технолошким захтевима реализације мозаичких композиција, укључиво машинско и ручно чишћење, прање и пескирање, физичко уклањање интрузија и хемијску неутрализацију природних и технолошки агресивних супстанци из основне подлоге. Почели су радови припреме површине куполе за постављање мозаика
• Испод коте 0,00 изведене су ограде од Прилепског мермера ”сивец ”и постављене су око 4 степенишна силаза у крипту Храма, на коти 0.00;
• изведен je под у крипти патријараха. Укупна површина пода износи 105m2;
• постављено је 8 масивних монолитних надгробних плоча од мермера сивеца-високе прве класе;
• у северном и јужном пролазу према крипти патријараха, изведена је облога бочних зидова мермером;
• на споју зидова и свода таванице постављен је масиван профилисан архитравни венац;
• преко венца уграђене су сакривене лед диодне траке које осветљавају осликане сводове у пролазима;
• завршена је израда декоративне камене пластике на зидовима у новој крипти патријараха , са парапетима испод зидних ниша;
• изведено је 9 поља са профилисаним луковима укупне површине 90.0м2 ;
• санирани су зидови и сводови у старој крипти патријараха и припремљени су за осликавање;
• завршено је малтерисање и глетовање зидова и сводова лучног степенишног пролаза које повезује крипту патријараха са олтарским простором на коти 0.00;
• Припремљене су све површина за осликавање у великој крипти;
• Осликавано су „ал-секо” техником све зидне нише у великој крипти, као и сводови и зидови у северном и јужном бочном пролазу према крипти патријараха. Површина осликавања износи 475,0м2;
• У крипти је постављен централни полијелеј са хоросом од ливене бронзе ,два полијелеја средње величине и 16 малих полијелеја.
• У крипти патријараха монтирано је осам малих полијелеја са хоросима;
• постављена је лед расвета на капителима стубова ;
• изведени су уметнички радови у ливеној бронзи;
• монтиран је дизел електрични агрегат снаге 164 кв;
• изведена је комплетна против пожарна инсталација у крипти храма;

Садашњи изглед Храма

Спомен-храм светог Саве налази се на Светосавском платоу. Простор Храма омеђен је са северне стране Катанићевом улицом, са истока Улицом Боре Станковића, са јужне стране Браничевском и Светосавским платоом са западне стране, који се ослања на улице Јована Скерлића и Небојшину, те Карађорђев парк.

Главни приступ у Храм је са запада, широком алејом која пресеца Светосавски плато. Храм има још два улаза: са севера – из правца Улице светог Саве, који се надовезује на Трг Славија и правац Теразије-Калемегдан, и са југа – из Скерлићеве улице.

Храмом светог Саве, као објектом, завршава се најмаркантнија линија централне зоне Београда, чувени београдски гребен, на потезу који чине: Калемегдан – Позоришни трг – Теразије – Лондон – Палата Београђанка – Славија – Светосавски плато. Пројекат Храма који је рађен после 1985. године поштовао је сва решења пројекта Несторовић-Дероко, а дао је свој допринос у осавремењивању

Храма у конструкцији и у фасадним обликовањима: пројектована плитка купола редефинисана је као полулопта са међупростором који омогућава проходност куполе и бољу акустичност и изолацију од спољних утицаја влаге и буке. Фасада је препројектована као вентилисана, са облогом од мермерних плоча дебљине 3 цм. Венци су обложени црвеним гранитом. Сокла је израђена плочама од јабланичког гранита са одговарајућим профилисаним венцем.

Чињенице о Храму

• Храм је подигнут на апсолутној коти од 134,5 метра, 64 метра изнад реке Саве;
• Пројектован је у српско-византијском стилу, у складу са основним принципима грађења сакралних објеката;
• У основи је облика грчког крста са куполом над наосом;
• Осовинска дужина исток-запад је 91 метар, а север-југ 81 метар;
• Унутрашња висина Храма од пода приземља до темена куполе је 65 м, а видљива (спољна) висина Храма са крстом је 79 м;
• Површина пода на нивоу наоса је 3.650 м²;
• Унутрашњи простор Храма је јединствена целина, са запремином од 170.000 м³;
• Три (хорске) галерије површине 1.444 м² могу да приме 700 хориста;
• Храм има и спољну галерију видиковца површине 180 м²;
• У приземљу и на галеријама Храма може да стане до 10.000 верника;
• Чиста висина унутрашњег простора између спољне и унутрашње љуске куполе износи 2 м и омогућава приступ постољу крста;
• Тежина куполе је 4.000 тона; спољашњи пречник је 39,5 м (са кружном галеријом), а унутрашњи 30,5 м;
• Висина куполе је 27 м;
• Храм има укупно 13 купола, 5 полукупола, и 5 малих купола на апсиди олтара;
• На великој куполи и малим куполама постављено је укупно 18 позлаћених крстова;

Панорама на плато и град Београд са куполе (видиковца) Храма

• Главни крст је висок 10,5 метара и тежак 4 тоне;
• Куполе су покривене бакарним лимом;
• У западним звоницима уграђено је 49 звона, од којих 4 велика (клатећа) и 45 „свирајућих“ (карилон);
• Највеће звоно тешко је 6.128 кг, а најлакше 11 килограма; карилон тежи око 19.000 кг; укупна тежина свих 49 звона достиже 23.755 кг;
• Највеће звоно је пречника 204 цм, а најмање 20 цм;
• За потребе побољшања акустике уграђено је 400 резонатора;
• Главна врата су израђена двокрилна ; грађевинских димензија 3,90 х 6,10 м, а тежине 3,5 тона;
• По двоја мања врата налазе се са бочних страна (на свим порталима);
• У подземној етажи Храма изграђена је крипта патријараха, вишенаменски простор, ризница и гробна црква св. кнеза и мученика Лазара, укупне површине око 1.800 м², и висине око 7 метара;
• Фасада Храма је обложена белим мермером (са топлим окер-сивим нијансама) и сивим и тамноцрвеним гранитом;
• Површина мермерних плоча на фасади је око 10.500 м² (тежина је око 3.000 тоне) са око 1.500 м³ масивних елемената;
• Живописање Храма и крипте планирано је у техници мозаика;
• Инсталације у Храму обухватају електро-инсталације (слаба и јака струја, аудио-видео системи), водовод и канализацију, вентилацију и климатизацију;
• Грејање ће бити подно;
• Унутар Храма предвиђено је функционално и декоративно осветљење;
• Храм има своју порту која је део Светосавског трга;
• Храм светог Саве има доминантни положај у силуети Београда и сагледава се из свих прилаза Београду;
• Изграђени Храм биће, по запремини главног молитвеног простора, највећа активна православна црква на свету.

Имена важна за првобитни пројекат

Аутори пројекта:

• Архитекте проф. др Богдан Несторовић и проф. Александар Дероко

Аутор конструкције:

• Проф. Војислав Зађина – надзорни инжењер градње Храма од 1935.

Пројекат наставка градње

Аутор пројекта наставка градње:

• Проф. архитекта Бранко Пешић

Руководиоци наставка изградње:

• Протомајстор проф. архитекта Бранко Пешић, од 1985. до 1996. године
• Протонеимар проф. др Војислав Миловановић, од 2000. године (пре тога је, од 1985. године, саветник градње)

Аутори конструкције пројекта наставка градње:

• Дипл. инж. Војислав Марисављевић – одговорни пројектант од 1986. Године
• Дипл. инж. Душан Арбајтер и дипл. инж. Милутин Марјановић – главни пројектанти технологије градње

Аутор пројекта унутрашњег уређења Храма:

• Дипл. инж. арх. Драгомир Ацовић – главни архитекта од 2002. године

Пројектовање:

• Архитектонско-грађевински пројекат: „Студио“, Београд

Одговорни пројектанти:

• арх. Љиљана Танасијевић и арх. Дубравка Пуача-Матовић

Пројекат конструкције:

• пројектна организација „Драгиша Брашован“

Пројектанти инсталација:

јака струја:

• одговорни пројектант дипл. инж. Марија Мрђанов – пројектна организација „Машинопројект“, Београд

слаба струја:

• одговорни пројектант дипл. инж. Зоран С. Кецојевић – пројектна организација „МЕ.COM“ Београд

термо-техничке инсталације (климатизација, вентилација и грејање):

• мр Душан Мирковић – пројектна организација: „Рок“, Београдводовод и

канализација:

• дипл. инж. Снежана Којовић – пројектна организација „Хидрокоп“, Београд

спољно декоративно осветљење Храма:

• дипл. инж. Ана Дрндаревић, предузеће „Минел-Шредер“

унутрашње осветљење Храма:

• дипл. инж. Ана Дрндаревић, предузеће „Минел-Шредер“ и предузеће Lisis Будимпешта

Светосавски крст:

• Ликовно решење крстова на Храму: академски вајар Небојша Митрић и проф. арх. Бранко Пешић

Пројекат акустике:

• Дипл. инж. Стеван Милосављевић и др Душан Калић

Аутори пројекта уређења Светосавског платоа:

• Проф. др Владимир Мацура и дипл. инж. Ђорђе Бобић
  • Историјат цркве Светог Саве
  • Историјат Храма Светог Саве
  • Изглед Храма
  • Купола Храма Светог Саве
  • Крстови на Храму Светог Саве
  • 49 Звона Храма Светог Саве
  • Фасада Храма Светог Саве
  • Врата Храма Светог Саве
  • Крипта Храма Светог Саве
  • Камени рељефи у Храму
  • Мозаици и живопис
  • Врачарски плато
  • Парохијски дом
  • Споменик Светог Саве
  • Декоративно осветљење Храма
  • Параклиси Храма Светог Саве
  • Видиковац – Поглед са Храма