Манастир Студеница

Манастир Студеница је ремек дело из 13.века српске средњовековне владарске породице Немањић. Манастир је био духовно – образовни центар средњовековне Србије. У Студеници је основана прва болница на тлу Србије са бесплатним лечењем. Припада Епархији жичкој Српске православне цркве и представља споменик културе од изузетног значаја. Године 1986. УНЕСКО је уврстио Студеницу у листу Светске баштине. Манастир се налази 57 km од Краљева, а основао га је Стефан Немања 1190. године.

Градња манастира Студенице

Манастир Студеница сврстава се међу најлепше српске светиње и најзначајније манастире хришћанске васељене уопште, не само због префињене архитектуре рашког стила, већ и због дивне природе места које је одабрано за његово подизање. Стефан Немања током лова, ступивши на тада пусто планинско место изузетне лепоте, одлучио да сагради своју задужбину, Студеницу.

Студеницу је Стефан Немања градио у периоду између 1186. до 1196. године, када се на државном сабору одрекао најпре престола у корист свог средњег сина Стефана, а затим и замонашио добивши име Симеон. По монашењу долази у Манастир Студеницу чији сабрат бива непуне две године. Потом напушта овај манастир и одлази у Хиландар, где се упокојио (1199).

Студеница је уживала пажњу и других чланова династије Немањића. Краљ Радослав је 1245. додао цркви припрату, а краљ Милутин је саградио малу цркву посвећену светим Јоакиму и Ани.

Турци су често нападали манастир од пада последње српске средњовековне државе 1459. Прва значајна рестаурација је извршена 1569, када су фреске Богородичине цркве поново насликане. Почетком 17. века, пожар и земљотрес су оштетили манастир, а историјски документи и значајни делови уметничке баштине су уништени и изгубљени заувек.

Манастирски комплекс

Утврђени зидови манастира окружују четири цркве: Богородичну цркву и Краљеву цркву (цркву светих Јоакима и Ане), обе изграђене од мермера, цркву Никољачу (цркву светог Николе) и још једну цркву, очувану у темељима. Манастир је познат по својој колекцији фресака из 13. и 14. века. У околини манастира налазе се Горња Савина испосница и Доња Савина испосница.

Значај манастира Студенице

Од 1207. године до половине друге деценије 13. века Свети Сава борави у Студеници. Под Савиним надзором Манастир Студеница је постао културни, духовни и медицински центар средњовековне Србије. У Студеници је Сава основао прву болницу на тлу Србије у којој је лечење било бесплатно за свакога. За потребе Студеничке цркве Сава пише Студенички типик, у ком је описао живот свог оца Стефана Немање, оставивши аутентично сведочанство и историјски извор о духовном и монашком животу с почетка 13. века.

Мошти 

У манастиру се налази плаштаница Антонија Ираклијског из 14. века. У Храму Успења Пресвете Богородице манастира Студенице, који је грађен као гробна црква Стефана Немање и чланова владарске династије Немањић, испред олтарске преграде су кивот са моштима Преподобног Симона (краља Стефана Првовенчаног) на десној страни, и кивот са моштима Преподобне Анастасије, на левој страни.

Ктитори манастира Студенице:

Стефан Немања (око 1113‒1199) – Преподобни Симеон Мироточиви

Сава Немањић (око 1175‒1235) – Свети Сава Српски

Стефан Првовенчани (око 1166‒1227) – Преподобни Симон монах

Радослав Немањић (1192‒1235)

Свети краљ Милутин (око 1253‒1321)

Преподобна Анастасија

Галерија - Манастир Студеница

  • fotka_nemanja@2x-scaled-3840x0-c-default
    fotka_nemanja@2x-scaled-3840x0-c-default
  • g-6-768x0-c-default
    g-6-768x0-c-default
  • manastir_studenica
    manastir_studenica
  • икона светог саве
    sl-14
Слика 1 од 4
  • fotka_nemanja@2x-scaled-3840x0-c-default
  • g-6-768x0-c-default
  • manastir_studenica
  • икона светог саве

Видео презентација - Манастир Студеница

Пратите Храм Светог Саве на друштвеним мрежама

Мени