Како се слави Васкрс
2. јун 2021.Васкрс – Хришћанска Пасха је највећи хришћански празник, дан који Црква слави као централни догађај Христове победе над смрћу.
Значај Васкрсења Христовог
Васкрсење Господа Исуса Христа је темељ Хришћанства: „А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше,а узалуд и вера ваша“ (1 Кор 15,14), то јест сва вера и проповед Христових ученика, а касније и сваког Хришћанина, полази из тог Христовог дела. На истини да је Христос Васкрсао заснива се и нада Хришћана у сопствено васкрсење: „јер као што у Адаму сви умиру, тако ћe и у Христу сви оживети” (1 Кор 15,22). Вера у живот вечни јесте вера у васкрсење које претпоставља укидање смрти као последњег и највећег непријатеља света и човека.
Значај празновања Христовог Васкрсења
Васкрс је врхунац хришћанске Црквене године, празник над празницима, јер на тај велики дан испунило се очекивање и жеља свих праведника и пророка од Адама до Св. Јована Крститеља. Васкрс се зове и Пасха, по угледу на старозаветни празник који су Јевреји светковали у пролеће, у спомен чудесног ослобођења из египатског ропства. У том смислу, Васкрс је Хришћанска Пасха која означава прелазак са Христом из смрти у живот, са земље у вечни небески живот. Пошто је Христово васкрсење било у недељу, тога дана ћe се Хришћани евхаристијски сећати и славити своје ослобођење од греха и смрти, тога дана је новозаветни празник Васкрс.
Велики четвртак
Велики четвртак је један од најзначајнијих дана у животу Исуса и његових ученика и последњи дан Исусове слободе. Велики четвртак обележила су четири велика догађаја: прање ногу ученицима, тајна вечера, чудесна Исусова молитва и на крају његово издајство и хапшење.
Исус је тада установио свету тајну Причешћа говорећи: „Узмите, једите; ово је тело моје.“ и „Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога Завета која се пролива за многе ради отпуштења грехова“.
На Велики четвртак служи се Литургија Светог Василија Великог. А на тај дан чита се и дванаест одломака из Јеванђеља о страдању Христовом, која се зову Страдална јеванђеља.
Велики петак
Припреме за Васкрс традиционално почињу на Велики четвртак, дан причешћа. Настављају се Великим петком, даном када је Исус из куће првосвештеника Кајафе одведен до римског управника Понтија Пилата. Он га је осудио на смртну казну, распећем на крсту. Исус је разапет и умро на Голготи, брду у близини Јерусалима.
Свештеници у црквама износе црвену плаштаницу и полажу је испред олтара, у спомен на сахрану Христову у гроб Јосифа из Ариматеје. До суботе увече, верници су у прилици да плаштаницу целивају. На Велики петак се не служи Литургија. То је дан строгог поста, током дана се послови у домаћинству обустављају и све је усменерено ка молитви и посту.
Велика субота
Велика субота је дан када је Свето Тело Христово било положено у гроб и то је тужан дан за православне хришћане. Тога дана служимо Литургију Светог Василија Великог. Јутрење Велике суботе у новије време не служи се рано ујутро, или већ на Велики петак увече.
Пред симболичним Христовим гробом, уз кађење и држање свећа, врши се слика Христовог погреба. Уз читање целог 118/119 Псалма певају се статије – стихови у којима се слави умрли Господ као онај који васкрсава Духом Светом. У статијама се изражава бол, жалост и туга Пресвете Богородице.
Тога дана су првосвештеници и фарисеји тражили од Пилата да постави стражу испред Христовог гроба. „Рече им Пилат: Имате стражу, идите и утврдите како знате. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен“. Тако да је гроб Христов био и запечаћен и под оком страже.
Васкршња јаја
Код Хришћана је обичај да се за Васкрс спремају обојена и шарена јаја, на којима се цртају хришћанска обележја, и исписује поздрав: „Христос васкрсе.” По предању, овај обичај потиче из времена Христовог Васкрсења и Вазнесења. Наиме, следбеница Исуса Христа Mapиja Магдалена дошла је, после Христовог Вазнесења, у Рим ради проповедања Јеванђеља. И када је изашла пред цара Тиберија, поздравила га је речима: „Христос васкрсе“ и пружила му на дар офарбано јаје, а по угледу на њу, Хришћани су продужили праксу бојења и шарања јаја.
Васкршњим јајетом жели се представити очигледност Васкрсења и како из мртвила постаје живот. Јер, јаје је само по себи мртва ствар, али под утицајем топлоте, кад се стави под кокошку, развије се у њему живот и излеже се живо пиле, које својом снагом развали свој гроб – љуску, и изађе на свет – као што је и Исус Христос оживео и из гроба устао. Црвена боја је боја радости, због тог радосног догађаја, и символизује Божанску природу Христову; то је боја Божанске љубави. Обичај је да се васкршња јаја шарају на Велику суботу. У воду у којој се кувају јаја ставља се и освећена водица.
Рачунање датума Васкрса
По питању датума празновања хришћанске Пасхе, међу хришћанима су вођени спорови о томе када треба славити Васкрс. А када је хришћанство почетком 4. века стекло објективну слободу у Римском царству, поред осталих спорних питања решавано је и питање датума празновања Пасхе, као најважнијег и средишњег хришћанског празника. Тако је Први Васељенски Сабор Цркве, одржан у Никеји 325. године, поред осталих питања решавао и пасхални спор. Саборска одлука о васкрсу може се свести на четири основне тачке:
- Васкрс се слави после пролећне равнодневнице;
- Хришћани не славе Васкрс када и Јевреји свој Песах;
- Васкрс се слави после пуног (уштап) месеца;
- Васкрс се слави увек у недељу.
Када се стекну ова четири наведена услова и критеријума, а по посебним прорачунима математичким и астрономским, израчунава се када пада Васкрс у одређеној години.
Васкрс је покретан празник, који се увек везује само за дан недељни, и може пасти у размаку од 35 дана, од 22. марта до 25. априла. Цела недеља по Васкрсу назива се Светла недеља, а Црквене песме које се тада певају, пуне су радости и весеља, певају се чак и у тужним приликама, на погребу, ако би се десио те недеље.