49 Звона у Храму Светог Саве

Четири највећа, клатећа звона, постављена су у југозападном звонику, и клате се у правцу исток-запад ка савској долини. Осталих 45 звона чини карилон и смештена су у северозападном звонику.

Првих девет звона из Инсбрука стигло је на Светосавски плато 31. октобра 2001. године, а 40 преосталих три недеље касније. Пошто су сва звона освештана, започело се са њиховим постављањем 1. децембра 2001. године. Звона имају и пријемник тачног времена атомског сата из Штутгарта, тако да се са великом прецизношћу означавају сати, половина сата и четврт сата. Свако звоно Храма светог Саве има свог дародавца чије је име на њему уписано. Донатори су углавном Београђани и Срби из расејања.

Највеће звоно тешко је 6.128 кг, следеће 3.650 кг, а најлакше има 11 килограма. Карилон (са 45 звона) тежи око 19.000 кг. Заједно, са четири клатећа звона, укупна тежина достиже 23.755 килограма. Највеће звоно је пречника 204 цм, а најмање 20 цм. На великим и средњим звонима налазе се по четири ликовна орнамента: печат светог Саве, византијски орао по нацрту арх. Александра Дерока, многокрсник проф. Боривоја Анђелковића са ознакама ИС – ХС – НИ – КА (Исус Христос побеђује), те лик светог Саве који је пре Другог светског рата насликао академски сликар Владимир Предајевић. Такође, на звонима се налазе библијски текст и ћирилични натпис по жељи дародавца. Мала звона, до тежине 150 кг, из акустичких разлога немају орнаменте него само име дародавца и многокрсни венац.

Велика (клатећа) звона додатно красе круне са карактеристичним анђеоским ликовима.
Карилон је високовредан и компактан концертни инструмент (звона у хроматском низу од e1 до c4 чине карилон, а звона у тоновима: g, a, c¹, d¹ су клатећа звона).

Светосавски карилон има четири и по октаве. Свако звоно има основни тон и још 50 аликвотних тонова. Управо је највећа уметност да се ови тонови ускладе, и то се ради електронским путем.

Звона карилона на Храму свакодневно у подне свирају Химну светом Сави, а сваког сата рефрен. Њен пробни снимак начињен је у звоноливници „Grassmayеr”. Својевремено су исказивана потпуно опречна мишљења о томе да ли је у православљу обичај да се свира звонима.

Карилон је познат у традицији православних и других хришћанских народа, посебно су бројни у Русији и нешто мање у Грчкој. У Русији је музика за звона наменски компонована, а у руским манастирима постоје школе за свирање на звонима. У Српској православној цркви извођење мелодија на више звона повезано је са материјалним могућностима и поседовањем већег броја звона. У црквама које имају три и више звона то је уобичајено, а посебну традицију у том погледу имају цркве у Војводини и Хрватској.

Посебно је познат карилон у цркви манастира св. Пантелејмона на Светој Гори, у којој се замонашио свети Сава. ЗВОНО У СПОМЕН ПРВОМ ПРЕДСЕДНИКУ РЕОСНОВАНОГ ГЛАВНОГ ОДБОРА ДРУШТВА ЗА ПОДИЗАЊЕ ХРАМА ДР ЗОРАНУ ЂИНЂИЋУ

Друштво за подизање Храма светог Саве на Врачару одлучило је да у марту 2003. године, намени 40.000 долара за звоно d¹, у спомен на блаженопочившег премијера Србије др Зорана Ђинђића, првог председника Главног одбора обновљеног Друштва за подизање Храма светог Саве на Врачару.

У званичном саопштењу Друштва истиче се:
„Ово ће бити наш симболичан израз благодарности човеку који је улагао себе на добробит очувања духовности и традиције целог српског православног народа. Као председник Главног одбора Друштва за подизање Храма светог Саве, почивши премијер Србије др Зоран Ђинђић, улагао је све своје снаге да, после много година духовног страдања, светосавска саборност васкрсне у Србији. За почившег премијера изградња Храма, као остварење заветне мисли српског православног народа, била је историјска част и прилика ове генерације да доврши оно што су преци започели током прошлог века, да се саставе све покидане нити са прошлошћу и на сигурне темеље поставе све наше тежње ка будућности”.

На звону d¹ је исписано:
„Иако су многи, једно су тело, а Христос је глава цркви, Он је спаситељ тела.
(Кор 12:12, Еф 5:23) – у спомен Зорану Ђинђићу председнику Г.О. Друштва за подизање Храма светог Саве.”