Фасада Храма Светог Саве
Храм Светог Саве сабрао је у себи многе елементе српског културног наслеђа. Један од таквих елемената је и необично преплитање византијског и романичког стила, какво може да се уочи на Богородичној цркви манастира Студеница или цркви Христа Пандократора манастира Дечани.
Слично је оформљен и спољашњи изглед, односно фасада Храма Светог Саве, те нас непрестано подсећа да смо на међи Истока и Запада, а да је наш задатак да будемо, по речи светог Николаја Жичког, изнад Истока и Запада.
Спољашње уређење
Комисија за естетска питања Храма, са блаженопочившим владиком шумадијским Савом на челу, донела је на основу предлога пројектанта одлуку да цео Храм буде обложен белим мермером, а завршни венци око свих купола и полукупола да буду од црвеног гранита.
У периоду од 1991. до 1993. године уграђени су венци на четири звоника, осам малих кула, пет конхи и три коса крова улазних портала Храма. Усвојена је понуда грчке фирме “Atlantis Marble” из Кавале, која је испоручила одабрани мермер, под називом Волакас.
Обрада и монтажа масивних елемената и плоча белог мермера уговорена је у јуну 2002, а рок за завршетак свих радова уговорен је за крај 2003. године (14 месеци рада на монтажи). На монтирању фасаде Храма радило је 14 предузећа, а ангажоване су и три фирме из иностранства (из Грчке, Италије и Словеније).
Први камен на фасади Храма постављен је 03. септембра 2002. године када је, у присуству Његове светости патријарха српског господина Павла, ЊКВ Александра II са породицом, председника ГО Друштва за подизање Храма премијера др Зорана Ђинђића, чланова Друштва и свештеника цркве светог Саве дат благослов за почетак радова. Облагање фасаде белим мермером завршено је о светом Николи 2003. године.
Шта је све уграђено?
У фасаду Храма уграђено је:
- око 10.500 м² плоча од мермера дебљине 3 цм (што чини 315 м³)
- око 1.500 м³ белог мермера у масиве (углови фасада), облоге око прозора, розете,
врата, стопе, стубове, капителе и др. - укупна тежина уграђеног камена на фасади износи 3.000 тона
- око 120 м³ венаца од црвеног гранита различитих профилација и дебљине
- око 80 м³ јабланичког гранита у соклу Храма
- око 60 м³ јабланичког гранита у степеништа и подесте.
Карактеристике фасаде
На спољашности Храма коришћена су два типа камена, у укупно три структуре, а финално је обрађен на два различита начина: мермер је полиран, а гранити су полирани или паљени. Доминирајући бели камен је мермер типа Волакас, црвенкасти камен којим су одрађени масиви горњих венаца Храма је гранит типа Балморал, а сиви камен сокле и улазних степеништа је гранит типа Јабланица.
Главне површине фасаде су од мермерних плоча дебљине 3 цм, димензија 80 х 40 цм, које су фиксиране помоћу анкера од нерђајућег челика, и то као вентилисана фасада, са фугама од 6 мм. Масиви су по вертикали ослоњени један на други, а хоризонтално су фиксирани анкерима од нерђајућег челика.
Углови фасаде су дилатирани по висини, тако да се сегменти одређене висине ослањају на специјално конструисане „папуче” од нерђајућег челика које су анкерисане у бетонски зид.
Фасада је врло квалитетно урађена захваљујући пожртвовању свих екипа које су радиле на овом великом послу, и изведена је у свему према датом пројекту и у тачно одређеним уговорним обавезама, тако да је Божић 2004. радосно дочекан са завршеном фасадом. Поред наведених радова на фасади, изведен је и цео плато порте око Храма, са плочама дебљине 3 цм на подлози од микро-бетона дебљине 20 цм.
Занимљива поређења
За стицање утиска о којој количини и реду величина је реч може да се наведе, примера ради, да је површина плоча које су уграђене у фасаду довољна да се поплочају скоро два цела фудбалска терена, да је запремина уграђеног камена скоро једнака количини воде која је потребна за пуњење олимпијског базена, те да је тежина камена уграђеног у спољашњост Храма једнака тежини бетона који стане у 325 аутомешалица.
Сазнајте занимљиве чињенице о осталим деловима Храма, кликом на неку од следећих тема.