Камени рељефи у Храму

Камен има врло значајну улогу у обликовању унутрашњости Храма. Према колористичкој шеми коју су утврдили аутори првобитног пројекта, и уз коришћење оне врсте камена коју су они предвидели или одредили, полихромним површинама доминирају боје патријарашке мандије (зелена, црвена и бела).

У ту сврху коришћени су бели каменса Венчаца, из Италије (Карара) и Грчке, зелени мрамор из Италије (Вал д`Аоста),Индије и Јужне Америке, црвени и бели травертин, украсни тамноцрвени и светлоцрвени мрамори из Италије и Индије, бели кречњак, жути и зеленкасти оникс, плави лапис лазули и сл. Богатству унутрашњости Храма највише доприносе рељефи у камену.

Њихова укупна површина је око 1.500 м². Већој сложености радова доприносе и разноликост примењеног камена, сложена геометрија унутрашњости, камени елементи који су затечени из периода почетка градње Храма (на пример стубови су начињени још пре 70 година), као и чињеница да каменорезачки радови у унутрашњости, у већој мери него на спољашњости, морају бити координисани са грађевинским и инсталатерским радовима.

У интересантне податке, који се тичу самих рељефа, спада и чињеница да су рађени помоћу најмодернијих технологија које су данас на располагању. Сами мотиви рељефа су формирани у тродимензионалном компјутерском моделу, а тако дигитализовани мотиви рељефа су постали „читљиви” за компјутерски вођене машине за обраду камена које су вршиле иницијално формирање рељефа до задатог степена готовости. Коначни изглед рељефима, у степену који је зависио од машински достигнутог степена готовости, даје рука вајара – мајстора клесарског заната, у радионици у самом Храму. Могло би се рећи, веома грубо, да је за 1 м² рељефа потребно, у просеку, око 45 часова машинског рада и око 25 сати високостручног клесарског и вајарског ручног рада. На вајарској и клесаркој доради и монтажи камена ангажоване су 42 домаће фирме, а добављачи су 6 фирми из иностранства.