Крипта Храма Светог Саве
Црква светог кнеза Лазара, заједно са Криптом патријараха, смештена је у подземној етажи Светосавског храма, која је саграђена у периоду између 2001. и 2002. године, за само шест месеци.
Њеном изградњом остварена је првобитна замисао да се испод наоса и главног олтара Храма смести богослужбени простор фунерарне функције (гробна црква светог кнеза Лазара, по првобитном предлогу), али је ново решење ове подземне етаже, изведено у складу са византијском архитектуром, првобитно додало и културну функцију.
Тиме је ово независно подземно здање, поред богослужбене намене, постало место одржавања значајних културних догађаја у животу престонице. У оквиру овог простора налазе се системи за подно грејање и вентилацију ваздуха, чиме је обезбеђена адекватна заштита за иконопис и омогућено да боравак у самој цркви буде пријатан.
Живопис цркве у Крипти Храма
Препознатљиви српско-византијски живопис, на којем су радили најбољи српски иконописци од 2012. до 2016. године, садржи представе еванђелских приповести, светих апостола и пророка на централним и вертикалним таваницама, као и ликова Срба светитеља. Живопис лучних зидова цркве изведен је на платнима која су потом лепљена на сводове, док су представе Срба светитеља на зидовима изведене секо техником, уз наношење златних листића на површину.
Иконописачко решење највећег дела цркве је изузетно оригинално, како у сликарском тако и у идејном смислу, а то се нарочито може рећи за иконографију западне, северне и јужне таванице, за које нису постојали никакви претходни узори у историји уметности. Идејно, иконопис ове цркве сажима читаву историју православља на овим просторима, оригинално је повезујуи са еванђелским приповестима и параболама, приказаним на сводовима цркве.
Тако се представе Срба светитеља на бочним зидовима читаве цркве показују као прави домаћи плодови Речи Божје, објављене читавом свету. У првом делу наоса на источној страни нижу се ликови архијереја српских. Средишњи део цркве испуњен је представама мученика из периода отоманске владавине и Новомученика јасеновачких и пребиловачких из времена застрашујућег страдања српског народана територији тзв. Независне државе Хрватске у току Другог светског рата.
Централни део цркве
Насупрот њима, у централном делу цркве истакнути су ликови подвижника и подвижница који су својим искуством монашког живота обележили духовну историју ових простора.
Својеврсна процесија Срба светитеља обухвата и свете владаре из династије Немањића, Лазаревића и Бранковића, који су изображени на зидовима западног дела цркве. Средишња представа на западном зиду, највећа је по површини, обухвата Богомсабрани сабор Светог Саве и Светог кнеза Лазара којима следују архијереји са леве, и владари српски, са десне стране.
По две представе из житија светог кнеза Лазара на западном зиду обухватају његово посредовање у измирењу Цариградксе и Српске патријаршије и подизање манастира Раванице (са леве), као и представу његове мученичке смрти на Косову пољу 1389. године, којој је у наставку придодата сцена преноса његових моштију (са десне стране).
На овај начин је житије овог знаменитог српског владара и великомученика стављено у везу са владарском симболиком истакнутом на иконостасу цркве (мотив шлема и ордена Светог кнеза Лазара), док је представа Сабора српских светитеља идејно повезана са представом Другог Христовог доласка у олтарском простору цркве.
Крипта патријараха
Иза олтара цркве Светог кнеза Лазара налази се Крипта патријараха, простор у коме ће убудуће патријарси српски бити сахрањивани. Два улаза у саму Крипту осликана су представама Христове спасоносне смрти и васкрсења, укључујући догађаје који су им претходили, као и упућивање на старозаветне слике са којима стоје у очигледној вези (Дрво познања добра и зла наспрам дрвета животворног Крста, избевљење тријице младића из пећи наспрам Васкрсења Христовог).
Иза самог олатара налазе се четири гробнице, док су у простору апсиде крипте смештене још четири. У Крипти може да се види и камен темељац уз који је својевремено положена повеља о почетку градње Храма из 1939. и 1985. када је Храм изнова освештан. Једини део Крипте који је био укопан и завршен пре Другог светског рата налази се на њеном крајњем истоку, због чега се овај простор назива Старом криптом.
У Цркви светог кнеза Лазара се од 2015. године приређују разноврсни културни догађаји, а од 2016. године врше се редовна богослужења. По први пут у историји Храма Светог Саве, у овој цркви је за викарног епископа Његове Светости хиротонисан Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, в.д. старешине Храма.
Први патријарх који је сахрањен у Крипти јесте Његова Светост Патријарх Иринеј (1930. – 2020.).
Крипта кроз бројеве
- Изграђена је током 2001. године;
- укупна површина захвата око 2000 м2;
- радови завршени у року од шест месеци;
- 15 000 м3 земље је ископано током изградње;
- налази се на дубини од седам метара, што је двоструко мање од првобитне замисли која је коригована због тунела метроа;
- поседује четири улаза;
- платна која се налазе на таваницама осликавана су периоду од 2013. г. до средине 2015. године у Галерији фресака, за шта су коришћени највећи штафелаји у Европи у том тренутку (дужине преко 20 метара и висине око 5 метара);
- за један квадратни метар рељефа било је потребно око 45 сати машинског и око 25 сати ручног рада.
Сазнајте занимљиве чињенице о осталим деловима Храма, кликом на неку од следећих тема.