Купола

Највећи подухват било је подизање централне куполе тешке 4.000 тона, на висину од 40 метара, помоћу 16 хидрауличних дизалица – методом „потискивања”. Реализација је започета у новембру 1988, а склопљена је фебруара 1989. године.

 Други велики подухват била је монтажа главних и дилатационих лукова тешких по 400 тона (на исту висину као купола) методом „извлачења”, брзином од 1,5 м/час. Повезивањем куполе са главним луковима и израдом трајних ослонаца, посао око куполе на Храму био је завршен.

Купола је подизана у мају и јуну 1989. године, укупно 20 дана. Вертикални ход је био у просеку 2 метра, по 2 сата дневно. Подизање куполе је завршено уочи Видовдана, 26. јуна 1989, када је одржана величанствена литургија, први пут под сводом куполе.

Куполу Храма чини популоптасти свод висине 27 метара, унутрашњег пречника 30,5 м и спољашњег (са кружном галеријом) 39,5 метара – што значи да је састављена из две „љуске”. На куполи је урађена хидро и термо изолација, бакарни покривач и позлаћени крст тежак четири тоне.

Пресе које су подигле куполу

Реализација подизања куполе је текла тако што је на земљи (у наосу Храма) изливен армирано-бетонски прстен, главни носећи део куполе, као монолит, па је потом по начелима монтажног грађења монтирана купола са елементима 24 прозора, доњег прстена куполе, специјална 24 комада лаких армирано-бетонских решетки, преко којих су монтиране сферне армирано-бетонске љуске (горња и доња), као и елементи горњег прстена куполе. Потом је покривена бакарним лимом и монтиран је крст од 12 метара (висина са постољем).

Подизање куполе посматрао је огроман број посетилаца који се повећавао из дана у дан. Преко 1.000 инжењера из земље и света пратило је овај подухват, а 5 светских телевизијских станица га је снимало.