Манастир Гориоч је метох манастира Високи Дечани и налази се на узвишењу Бела Стена, северозападно од градића Истока, на Косову и Метохији. Манастир у оквиру свог комплекса има цркву Св. Николe, манастирски конак и звоник. По предању саградио га је Свети краљ Стефан Дечански и посветио Св. Николи у знак захвалности за исцељење својих „огорјелих“ очију, по чему је манастир и добио име (горе очи – Гориоч).

Историја манастира

Манастир је женски и припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Стара црква Св. Николе у Гориочу, из 14. века, није сачувана, а на њеним темељима је обнављана у XVI и XVIII веку, као и почетком XX века. Реч је о једноставној, једнобродној цркви у којој се чува 11 икона сликаних у XVI, XVII и XVIII веку. Остале грађевине у манастиру: конак, звоник и чесма саграђени су касније.

Архимандрит Сава Кривокућа обновио је манастир Гориоч, дозидао је старој цркви припрату са звоником. Подигао је и нов, леп конак, а у вези с манастирском портом подигао је лепу шталу за краве и на спрату две-три собе. Камениту порту изравнао је и насуо земљом па засејао травом. Повезао је цркву са конаком лепом поплочаном стазом. Тако је некадашњи дечански метох Гориоч добио нови изглед захваљујући оцу архимандриту Сави.

У манастиру се чувала и библиотека средњовековних књига, са вредним рукописима из XIV и XV века, што је забележио руски путописац, конзул и историчар А. Гилфердинг средином XIX века – 1856. године, када је неке од књига из манастирске библиотеке понео са собом у Русију. Ове књиге се данас чувају у Библиотеци града Петерсбурга.

У току Другог светског рата, албански нацисти користили су цркву као затвор и у њој мучили затворене Србе.

Након рата 1999. са повлачењем српских снага безбедности и доласком међународних снага, манастир спада под заштиту Шпанског КФОРа, а од децембра 2010. га чувају припадници Косовске полиције.