placeholder

Манастир Пећке патријаршије се налази непосредно поред Бистрице, надомак Пећи. Пећку Патријаршију чини комплекс од четири цркве са заједничком припратом. Она је место почивања моштију српских архиепископа и патријараха. Грађена је током 13. и 14. века. Њен патријарашки престо јесте историјско, актуелно и вечно седиште Српске Православне Цркве.

Црква Светих Апостола

Црква Светих Апостола, најстарија црква Пећке Патријаршије, настала је на једном од метоха Архиепископије Жичке. Још за живота Светог Саве, његов наследник Архиепископ Арсеније I, подигао је цркву Светих Апостола. То је једнобродна поткуполна грађевина од камена, у рашком стилу. Фасада је била омалтерисана и обојена црвено попут Жиче, која је служила као градитељски узор. У цркви Светих Апостола налазе се земни остаци и гробна обележја архиепископа Арсенија I, Јоаникија II и архиепископа Саве II.

 

Црква Светог Димитрија

Ктитор бочне цркве Светог Димитрија је Архиепископ Никодим. Црква је скромних димензија, иконостас у цркви потиче из доба градње, док су фреске настале две деценије касније, подвигом Архиепископа Јоаникија II. Запажамо редак циклус сцена из живота и страдања Светог Димитрија Солунског, покровитеља храма. Необичну вредност имају портрети цара Душана, његовог сина Уроша и Архиепископа Јоаникија, сликани вероватно у време установљења Патријаршије.

Црква Богородице Одигитрије

Богородичина црква подигнута је око 1330. године, са јужне стране матичног храма Светих Апостола, као пандан Светом Димитрију, а по налогу пећког Архиепископа и угледног књижевника Данила II. Сматра се да је он, убрзо по ступању на престо Светог Саве, кренуо са радовима на Архиепископији. На јужној страни западног зида цркве Богородице Одигитрије представљена је ктиторска композиција, где је Данило представљен у великосхимничкој ризи, преко које је мандија украшена „рекама“, пругама које су знак архипастирског достојанства. Чини се да неуобичајен избор одежде јесте одраз монашких схватања ктиторових. У северозападном углу храма налази се велики ружичасти саркофаг од мермера у коме се налазе мошти Архиепископа Данила.

Црква Светог Николе

До Богородичине цркве, с јужне стране, Данило II је саградио и црквицу Светог Николе, једнобродну грађевину од камена и опеке. Првобитни живопис није сачуван. Фреске је радио зограф Радул, најпознатији сликар седме и осме деценије XVII века. Иконостас је из времена зографа Радула. Подвиг обједињавања целине Пећке Патријаршије дело је архиеископа Данила II, који је око 1337. подигао пространу отворену припрату за све три цркве, звоник са капелом Данила Столпника и трем.

Ктитори

  • Архиепископ Арсеније I
  • Архиепископ Никодим
  • Архиепископ Данило други
  • Патријарх Макарије Соколовић

Манастир данас

И поред притисака локалног муслиманског становништва манастир се одржао до данас. После завршетка Првог светског рата у Пећкој Патријаршији је, после уједињења српске цркве, устоличен први Патријарх обновљене Патријаршије, Димитрије 1924. године. Од тада сви српски патријарси бивају устоличени у Пећкој патријаршији. Током 1931. и 1932. године обављени су замашни конзерваторски радови, који су Пећкој патријаршији делимично вратили првобитни изглед. И после Другог светског рата у комплексу Патријаршије изведени су, у неколико махова, значајнији конзерваторски захвати и археолошка испитивања. Нови конак, са западне стране од припрате, саграђен је 1981. године. Након Другог светског рата Пећка Патријаршија је претворена у женски манастир.

УНЕСКО је прогласио манастир Пећку патријаршију за место светске културне баштине 13. јула 2006. Комплекс манастирских цркава крајем новембра 2008. офарбан је у црвену боју, попут манастирске цркве у Жичи. Манастир је до 2013. године чувао КФОР, а од тада косовска полиција.

Видео презентација - Манастир Пећка патријаршија

Пратите Храм Светог Саве на друштвеним мрежама

Мени