Манастир Раваница је манастир у Србији и налази се у подножју Кучајских планина, код Ћуприје. Раваница је задужбина кнеза Лазара Хребељановића. После Косовске битке и Лазареве погибије, његове мошти пренесене су у Раваницу 1392. године. Манастир је од тада постао место ходочашћа кнезу Лазару, косовском мученику, а затим и његовим саборцима. Више пута била је рушена и паљена  црква, утврђење и манастирске зграде.

Историја манастира

Свети кнез Лазар није жалио средстава како би подигао и на достојан начин сазидао манастир у коме је желео да има склониште и за живота и после смрти. У повељи коју је дао Раваници, нарочито се наглашава да је све што припада манастиру сам откупио и добровољном променом имања прибавио. O томе колико градња манастира било битно сведочи и народна епска песма која описује зидање. Претпоставља се да је за градњу задужбине био одговоран чувени неимар Раде, који се и помиње у народној песми. Како је манастир грађен у планинама, било је неопходно да се подигну високи бедеми који ће га штити. Тако да је манастирски комплекс био сачињен од главне цркве посвећене Вазнесењу Господњем, конака са трпезаријом и другим помоћним објектима, опасаним са виским бедемима са укупно седам кула. Како је Лазар навео у повељи, он је са жељом да се захвали Богу за све што му је пружио у животу, укључујући и то што је имао могућност да води свој народ правим путем, сазидао манастир за који је написао и типик и на чије чело поставља игумана Арсенија.

Историја манастира је била пуна страдања, јер је по страдању цара Лазара на Косову пољу, Србија пала у тежак положај, манастири постају мена нападача који скрнаве реликвије и краду злато и сребро које налазе у богатим манастирима.

Монаси беже из манастира придружујући се великој сеоби Срба под Патријархом Арсенијем III Чарнојевићем. Пешице, они су се повлачили све до Сентандреје. Спасавајући се, носили су не само Лазареве мошти, већ и неопходне богослужбене ствари, део рукописних књига и драгоцени Јефимијин покров кнезу Лазару. После краћег боравка у Сентандреји, где су изградили и привремену дрвену цркву, раванички монаси прелазе са свим сачуваним стварима у потпуно запуштен манастир Врдник, на Фрушкој Гори. Обнављају га темељно а обновљену цркву, посвећују Вазнесењу, слави њихове Раванице. Црква мења и своје име и постаје Сремска Раваница.

Maнастир данас

Половином двадесетог века се приступа правој, озбиљној реконструкцији и рестаурацији овог средњевековног манастира. Од 1946. године манастир постаје женски, на чијем челу се налази игуманија. Монахиње овог манастира се придржавају најстрожијих монашких правила и овај манастир је познат као један од највећих молитвених и духовних центара нашег народа. Монахиње тако праве лекове за најтеже болести и тако помажу оближњем становништву и многобројним поклоницима.

Мошти Светог кнеза Лазара

Мошти Светог кнез Лазара поново су враћене у манастир Раваницу 1989. године и налазе се испред иконостаса у његовој велелепној задужбини. У самој цркви недостаје највећи део њене некадашње богате унутрашње декорације, велике и мале иконе оковане у позлаћено сребро, позлаћене сребрне крстове украшене драгим камењем, богате и позлаћене посуде, скупоцене црквене завесе везане златом. Но, и овако рањена, неколико пута уништена током дугачке историје у којој је доследно делила судбину српског народа.