СВЕТИ САВА СРПСКИ ПРОСВЕТИТЕЉ Славећи Светог Саву, првог архиепископа српског, славимо Христа, Господа Бога нашег!

„Свети Сава је био миротворац, што је најважније — у своме роду, у своме народу, показујући да је мир фундамент и основа сваког узрастања, напретка и просперитета“, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије на светој Литургији којом је началствовао на Савиндан, 27. јануара 2026. године, поводом храмовне славе Храма Светог Саве, Православног Богословског факултета и славе Богословије у Београду, у заветном храму српског народа на Врачару.

На почетку беседе, после читања јеванђељског зачала, Патријарх је подсетио да смо недавно прославили Рођење Господње, Његово Крштење и Богојављење, и да смо у том слављу разумели да као људи нисмо сами — да је Бог увек са нама:

– Независно од тога колико смо слаби, независно од тога колико промашаја имамо у животу, па и онда када смо потпуно остављени сами себи и напуштени од свих људи, знајмо да је Господ са нама. Важно је само да имамо поверење у Њега, у Његову љубав и у Његов промисао; да чезнемо за Њим и да се у нама никада не угаси жеља и потреба да, као што је Он са нама, и ми будемо са Њим. Он је Један, а у исто време Тројица — Свети Отац, Син и Свети Дух; то значи заједница и љубав. Све то и много више од тога, као корен, темељ и правац живота и постојања нашег народа у целини, увео је и установио онај кога данас славимо — Свети Сава, први архиепископ српски.

– Царског рода, намењен да буде владар, он је препознао управо тајну Христове поруке упућене свима: „Ако хоћеш савршен да будеш, крст свој узми и пођи за мном.“ Те речи нису остале само на речима — упале су у његову душу и његово срце, проклијале су и родиле плод такве дубине да се и данас наслађујемо њиховим плодовима. Те речи постале су трајни оријентир и правац. Узео је крст свој и пошао за Христом; напустио је свет и постао монах да би се уподобио Христу и да би, заједно са апостолом Павлом, могао рећи: „Не живим више ја, него Христос у мени.“

Патријарх је нагласио да Савин живот није био затворен одласком на Свету Гору, већ да се, по промислу Божјем и духу Свете Горе — духу молитве, поста, покајања и смирења — он враћа свом народу да би показао да је вера у Христа смисао, почетак и крај живота; да смо створени да живимо у миру, и да нема мира без љубави према Богу и без спремности да испуњавамо Христове заповести. Стекавши мир Христов и заједницу са Христом — која открива тајну Бога, тајну човека и тајну света — Свети Сава нам показује одакле смо, ко смо и куда треба да идемо.

– Данас, сабрани овде, као и наша браћа и сестре православни Срби широм света, служимо најпре оно што је најважније — свету Литургију; тако постављамо молитву као темељ свог живота. Славимо Светог Саву, првог архиепископа српског, и славећи њега славимо Христа, Господа Бога нашег. Молимо се да Свети Сава буде наш покровитељ, заступник и предстојатељ у молитви пред Богом, али и пример за углед: да слушамо његову реч и ходимо његовим путем — стазама које воде у живот вечни, а које нам већ сада и овде чине тај живот приступачним.

Његовој Светости су саслуживали, поред свештеника Петра и ђакона Томе Купрјановића из Пољске Православне Цркве и свештеника и ђакона из Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије и преосвећена господа епископи: лондонски и британско-ирски Нектарије; викарни липљански Доситеј и новобрдски Иларион; архимандрит Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода; архимандрит Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије; протојереји Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског и др Србољуб Убипариповић, декан Православног богословског факултета у Београду; архијерејски намесници београдски протојереји-ставрофори: др Владимир Вукашиновић, Драган Станишић, Бранко Топаловић, протојереји Борис Савић и Горан Мишановић; старешине Храма Светог Саве на Врачару протођакони: проф. Драган Радић и проф. Радомир Врућинић, ректор београдске Богословије Светог Саве; протонамесник Богољуб Остојић, секретар Црквеног суда Архиепископије београдско-карловачке; протојереј-ставрофори: Виталије Тарасјев, настојатељ Подворја Московске Патријаршије, Радивој Панић, Панајотис Каратасиос и Димитрије Касапис; протојереји: Ненад Јовановић, Драган Шовљански, Иван Штрбачки и Бранислав Кличковић; протонамесник Бориша Шањић; јереји: др Владан Таталовић, Далибор Стојадиновић, Бранислав Кеџић, Мирослав Васић и Немања Калем; протођакон Младен Ковачевић; ђакони: др Верољуб Сандо, Василије Перић и Никола Рашковић.