АПОСТОЛ ТОМА УЗВИКНУ! Господ мој и Бог мој!

У Томину Недељу када и молитвено прослављамо Светог Василија Острошког Чудотворца, 12. маја 2024. године служена је света Литургија у Спомен-храму Сетог Саве на Врачару на којој је началствовао протојереј Предраг Продић уз саслужење свештеног братства: протојереја-ставрофора Радивоја Панића; протојереја Драгана Шовљанског и Ивана Штрбачког, као и протођакона Младена Ковачевића.

После прочитаног Еванђеља, пригодном беседом сабраном верном народу обратио се отац Предраг рекавши:

“Многе породице данас одлазе Светом Василију молећи за помоћ. Зато нам Свети Василије показује да је породица место где се вера храни, где се љубав изражава и где се духовни темељи постављају. Драга браћо и сестре, породицу је ап. Павле назвао домаћом црквом у којој је Бог „Камен од угла“. Породица је увек била темељ од кога све почиње и на коме се све надограђује. Некада највећим богатством и највећом вредношћу сматрана је морална и хармонично очувана породица, духовно утемељена узајамном поштовању и љубави, пожртвовању, а пре свега на чувању части и доброг имена породице. Највиши ауторитет патријархално породици уживао је отац као чувар заштитник. Мајка је одвајкада имала велику улогу у породици која се не огледа само у чину рађања, већ и у чину одговорности за духовно и морално обликовање детета, да децу задоји науком Светог Еванђеља. А каква је породица данас?

Да ли су у њој сачуване истинске вредности: правде, љубави, врлине, чистоте, послушности, поверења, дарежљивости, побожности…Да ли је савремена породица усвојила поруку великог Толстоја „ постоји само један начин да будемо срећни, да живимо за друге“?

Савремена је породица данас без ваљаног система вредности. Додуше, срушила је све стереотипе „оних времена“ запала у духовни глиб без брака као тајне живота, без деце у браку и љубави у животу. Постали смо сувише обузети каријером да бисмо неговали љубав, за оне око нас. Данас овде, у земљи потомака Светог Саве и мајке Југовића, убиство нерођеног детета назива се „прекидом трудноће“ а најстрашније је то што многи то сматрају обичним и сасвим прихватљивим чином планирања породице. У савременој држави нашег модерног доба, прво смо уништили ауторитет Бога, оца, кумства, одбацили смо породицу у замену за политички положај и каријеру. Онда смо, у вечној трци за новцем, сујетом, помодарством, комфором – поставили моралне норме „новог доба“ – морално је све оно што МЕНИ одговара!
Данас је брак код многих, институција интереса, и за децу која се роде нема времена. Немамо времена за љубав, за загрљај, за морално обликовање и духовно уздизање тог детета. За играње са њима на поду.

Зашто се онда чудимо што нам деца одрастају без животне философије, живе живот без смисла и сврхе тражећи утеху у насиљу, коцкању, разним дрогама, секташтву, самољубљу…. Љубав изостаје и уступа место неслози и породичним свађама. Уништено је највеће српско упориште „патријархална породица“. Императив садашњег доба гласи: Обновити српску породицу и учинити је носиоцем духовног и моралног васпитања. Зато одбацимо себичност и саможивост у име будућности, јер ако немамо будућност – ништа смо! ” – истакао је отац Предраг у својој беседи.

Предивним појањем богослужењу су допринели Хор Храма Светог Саве којим је дириговала др Катарина Станковић, појци теолози и рипидоносци.