Духовни повратак коренима: митроносни протојереј Михаил Протопопов посетио Храм Светог Саве

Истакнути клирик Аустралијско-новозеландске епархије Руске Православне Заграничне Цркве, митроносни протојереј Михаил Протопопов, током свог боравка у Београду, у недељу, 21. јуна 2026. године, узео је молитвеног учешћа и причестио се Светим Христовим Тајнама на светој Литургији у Храму Светог Саве на Врачару. Ова посета за оца Михаила имала је посебан и дубоко емотиван значај, будући да га за српску престоницу вежу породични корени и најраније успомене из детињства.

На трпези љубави, која је по обичају приређена после Литургије у великој сали парохијског дома, госта је у име братства поздравио протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског и сабрат Светосавског храма. Иза оца Ђорђа, реч је узео отац Михаил, који је у кратким цртама изложио свој живот: Његова породица је, после егзодуса из Русије, своје уточиште пронашла у тадашњој Краљевини Југославији, у коју је емигрирала током двадесетих година прошлог века. Отац Михаил рођен је у Београду 1944. године, у историјској Улици Проте Матеје, недалеко од врачарског платоа и места на којем се данас уздиже Храм Светог Саве.

Међутим, услед тешких послератних прилика и притисака комунистичког режима, његова породица је била принуђена на нову сеобу, те је 1949. године емигрирала у Аустралију, где је наставила свој живот далеко од завичаја.

– Када смо се ми појавили у Аустралији, били смо сасвим чудан свет за тај народ, али се ипак показало да смо благословени народ Божји. Наше расејање је показало да је за свакога човека Бог одредио благослов и одлазак у туђе земље и међу туђе народе, учинио је да и они и ми схватимо да за свакога Бог дарује, живот и благослов за живот. Када смо се обрели у Аустралији, видели смо да нисмо само ми Руси тамо, него и Срби и Грци, али и Македонци, Румуни, Бугари, Албанци, сви имају своје цркве и манастире и свако има свој благослов живљења. Али у последње време видимо један благословени феномен, у којем многи, они који нису православни, који су домороци, примају православље и листом прелазе у православље. Када будете на молитви, да ли у кући, да ли у цркви, помињите оне који живе у расејању и молите се за њих, како би они имали снаге да и надаље прослављају Бога.

– И све оне који дају новац да православље буде угушено, на овај начин, кроз молитву, кроз заједницу, кроз љубав, ми ћемо победити, православље ће победити јер је Христос са нама и неће успети да погубе православље у историји. Живели браћо и сестре!

Сусрет митроносног протојереја Михаила Протопопова са величанственим заветним храмом српског народа био је прилика за молитву, али и за оживљавање сећања на љубав и доброту српског народа, коју су он и његова породица својевремено уживали. Отуда је ова посета Храму Светог Саве представљала својеврстан повратак коренима и сведочанство нераскидивих братских веза, које га и после многих деценија, повезују са градом његовог рођења и онима који живе у њему.