Хиротонија архимандрита Никона за Епископа јенопољског, викара Патријарха српског

Његовa Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 1. септембра 2024. године у Храму Светог Саве на Врачару, светом архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније, изабраног и нареченог високодостојног архимандрита Никона (Цветићанина) за Епископа јенопољског, викара Патријарха српског.

Предстојатељу Српске Православне Цркве саслуживали су високопреосвећна господа Митрополити: бачки г. Иринеј, скандинавски г. Доситеј, врањски г. Пахомије, шумадијски г. Јован, браничевски г. Игњатије, милешевски г. Атанасије, зворничко-тузлански г. Фотије, црногорско-приморски г. Јоаникије, рашко-призренски г. Теодосије, нишки г. Арсеније, далматински г. Никодим; као и преосвећена господа епископи: горњокарловачки г. Герасим, осечкопољски и барањски г. Херувим, ваљевски г. Исихије, будимљанско-никшићки г. Методије, шабачки г. Јеротеј, западноевропски г. Јустин, јегарски и изабрани лондонски и великобританско-ирски г. Нектарије, умировљени канадски г. Георгије, и викарни епископи мохачки г. Дамаскин, марчански г. Сава, липљански г. Доситеј и топлички г. Петар, као и многобројно свештеномонаштво и свештенство, у молитвеном присуству верног народа.

После прочитаног јевађељског зачала, Патријарх Порфирије се обратио сабраном верном народу поучавајући их у надахнутој беседи да: “Господ исцељује све ране”.  “Када вера није Христос, са нама и међу нама, и када вера није наше опредељење – све за Христа, Христа низашта, онда не видимо свој живот и све што је у нама и око нас као дар Божији, јер чудо није ништа друго него дар Божији, благодат Божија на нама, са нама и међу нама” поучио је Патријарх Порфирије сабрани народ Божији.

На крају свете архијерејске Литургије Патријарх Порфирије је уручио архијерејски жезал Епископу Никону.
Примивши архијерејски жезал из руку предстојатеља Српске Православне Цркве, Његово Преосвештенство Епископ г. Никон је изговорио приступну беседу:

“Данас са свештеним трепетом стојим пред Богом, пред Господом ,кога славе војске небеске и пред ким дрхте херувими и серафими”; данас стојим пред Вама, љубљеним народом Божијим, царским свештенством, и давидовским одушевљењем благодарно кличем пред свом пуноћом саборне Цркве: “Гле, како jе лепо и красно, када сва браћа живе заједно!” (Пс 132, 1).
Гледајући Вас, браћо и сестре, живу Цркву Божију, моје срце jе испуњено радошћу и трепетним славословљем, jер сам данас
извољењем Духа Светога и богољубивих отаца Светог архијерејског сабора наше помесне Цркве, са вашим молитвеним узвиком „Аксиос”, удостојен узвишеног епископског служења и уврштен у ред архијереја Цркве Христове.

У свом предвечном Савету Отац, Син и Свети Дух – Пресвета, Живоначална и Животворна Тројица – у наумном јединству одлучују да начине човека као саборно биће, по обличју и подобију божијем. Да не би он био сам, ствара им и друге сродне за заповешћу да се Земља испуни људима. И после пада човековог свемогући Бог, поштујући слободну вољу својих створења, налази пут да све сабира на божански начин.

Данас када припадам светом Сабору Архијереја и народа Божијег, сада са новом, епископском службом, новим подвигом и распећем, опомињем се дубоке тајне и смисла епископске, али и сваке друге службе и службења у Цркви Христовој, чији је јединствени узор Пастир добри – први Архијереј Христос. На том и таквом страшном и узвишеном месту, епископ, како истичу Оци Цркве, стоји на месту и обличју распетог Христа, који се разапиње за сву поверену паству. Дефиницију ове христоподобне службе укратко је сажeо Сам Христос, речима: „Син Човечији није дошао да му служе, него да служи, и даје живот свој у откуп за многе” (Мк 10, 45).

Због тога, велики отац Цркве, свети Јован Златоусти истиче да је Господ, питајући корифеја апостола: „Љубиш ли ме више него ови?“, могао Петру казати још и ово: „Ако ме љубиш, подвизавај се у посту, спавању на земљи, напрегнутим бдењима, заступај оне којима је нанета неправда, сирочадима буди као отац“. Међутим, Христос све ово сажима и поставља пастирски приоритет речима: „Напасај овце моје“. Тиме Господ није хтео да испита колико Га сам Петар воли, већ хтеде показати колико један пастир, апостол, или архијереј треба да љуби Цркву, као Христа, и да се распиње за њу.

У овом благословеном тренутку молитвено благодарим Господу за своје блаженопочивше родитеље, оца Недељка и мајку Марицу, који су својим примером пожртвоване љубави усмерили и допратили своју децу до животне раскрснице на којој су мој брат Дане и сестра Милка изабрали брачни, а ја монашки пут. Посебну благодарност дугујем и својим рођацима и пријатељима који су по упокојењу мојих родитеља бринули о мени као моја друга породица.

По пореклу припадам оном делу нашег народа који се историјски, културно и духовно формирао од Јадрана до Поморишја, од Велебита до Карпата, на простору Војне Крајине. То је онај део српског народа који је своју историјску драму проживљавао у непрекиндој страдалној и мучен.” – истакао је Владика Никон.

По завршетку свете Литургије новохиротонисани Епископ Никон, поделио је верном народу, који је у великом броју пришао за благослов, на дар, иконицу Светог Саве, све их благословивши.