ХИРОТОНИЈА АРХИМАНДРИТА СЕРАФИМА ЗА ЕПИСКОПА КОСТАЈНИЧКОГ У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ

Његовa Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 13. октобра 2024. године у Храму Светог Саве на Врачару, светом архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније, изабраног и нареченог високодостојног архимандрита Серафима (Балтића) за Епископа костајничког, викара Митрополита новограчаничко-средњезападноамеричког.

Предстојатељу Српске Православне Цркве саслуживали су Архиепископи: чикашки и средњеамерички г. Петар, вроцлавско-шчетински г. Георгије; Митрополити:
новограчаничко-средњезападноамерички г. Лонгин, врањски г. Пахомије, милешевски г. Атанасије; Епископи: ваљевски г. Исихије, мохачки г. Дамаскин, хвостански г. Алексеј, новобрдски г. Иларион, топлички г. Петар, јенопољски г. Никон и диоклијски г. Пајсије.

После прочитаног јевађељског зачала, Патријарх Порфирије се обратио сабраном верном народу поучавајући их у надахнутој беседи да је епископ у Цркви постављен да буде на месту и по обличју Христовом, а то значи да врши службу Христову. Пре свега, изнад свега да врши службу као онај који началствује у евхаристији, да служи свету Литургију која је и пројава и потврда Царства Божијег међу нама, јер у светој Литургији сви су сабрани, ту је Господ, ту су анђели, небески свет, ту смо и сви ми који их водимо историјом, али и ту су у промислу Божијем и они који ће тек доћи. Господ је апостолима оставио заповест да служе свету Литургију и још им је рекао – Идите и проповедајте Јеванђеље крштавајући све народе у име Оца и Сина и Светога Духа.

На крају свете архијерејске Литургије Патријарх Порфирије је уручио архијерејски жезал Епископу Серафиму.

Примивши архијерејски жезал из руку предстојатеља Српске Православне Цркве, Његово Преосвештенство Епископ костајнички г. Серафим је изговорио приступну беседу и захвалио се Патријарху Порфирију што га је заједно са Митрополитом Лонгином, сматрао за достојног ове узвишене и благословене службе. Хвала свима Вама, браћо и сестре, што сте се данас овде сабрали са нама, да кажете “Аксиос”, “Достојан”, јер без те ваше потврде ја и не бих био ваш истински свештенослужитељ и пастир у Христу. Нарочито хвала вама који сте дошли с краја света, из љубави и бриге према својој Цркви. До сада смо заједно носили лаки јарам Христов, а и даље ћемо с Божијом помоћи. Оснивач прве светосавске Епархије америчко-канадске Свети Мардарије Либертвилски, пре сто година упутио се одавде, из отаџбине, у ону далеку земљу, да у свом народу одржава и храни српску православну веру и биће. Ми који смо у односу на њега у много лакшој ситуацији, настављамо данас његов архипастирски рад и његову мисију у савременим околностима. Дај нам Боже снаге и мудрости, да се молитвама Светог Мардарија изборимо против духовне глади и оскудице, као што се он успешно изборио против материјалне.