НЕДЕЉА 2. ПО ДУХОВИМА Отац Далибор: Када се човек сједини са Богом, онда се и његов живот освећује

У Недељу 2. по Духовима, 14. јуна 2026. године, у Храму Светог Саве на Врачару, сабрао се верни народ на светој Литургији коју је служио јереј Далибор Стојадиновић, уз саслужење протојереја-ставрофора Верослава Ћеушецког из Пољске Православне Цркве и братства Храма Светог Саве.

Молитвено учешће у светом евхаристијском сабрању узео је многобројни верни народ, испунивши храм, док су богослужење својим појањем улепшали Појци Храма Светог Саве.

После прочитаног Јеванђеља, верном народу пастирском беседом обратио се отац Далибор рекавши:

Црква нас непрестано позива на пут који води у Васкрсење, на пут који нема краја, јер је његов циљ вечно заједничарење са Богом. Тим путем су ходили свети Божји угодници, добро знајући да човек није створен за пролазност и смрт, него за живот вечни у Царству небеском. Од времена светих апостола па све до данас, Црква непрестано проповеда исту истину. Многи свети људи су својим животом и речима сведочили Христа. Њихове проповеди често нису остале записане на папиру, али су остале записане у срцима верних и у Царству Божјем. Зато њихов подвиг и њихове речи сијају кроз векове и осветљавају пут поколењима која долазе. Данас, приносећи ову свету службу, прослављамо Бога у Светој Тројици и сећамо се свих светих који су нам показали пут спасења. Међу њима посебно место заузима Преподобни Јустин Ћелијски, велики учитељ и сведок православне вере нашег народа. Отац Јустин је говорио да је светост највећи дар који човек може примити од Бога. Светост није дело људске силе и мудрости, него дар Једног Светог Бога. Када се човек сједини са Богом, онда се и његов живот освећује. Бог нам се дарује као Реч живота и као Хлеб живота, да бисмо кроз Њега задобили истински и вечни живот. Преподобни Јустин је својим животом, молитвом и ватреном проповеђу задужио српски народ. Док је ходио овом земљом, позивао је људе да се враћају Христу, а верујемо да и данас пред престолом Бога живога узноси молитве за све нас. Зато смо и ми позвани да непрестано долазимо на извор воде живе, на Свету Литургију, где нас Господ напаја благодаћу Својом. Позвани смо да се увек враћамо том духовном океану љубави и милости, да благодаримо Светој Тројици за сва добра која нам дарује и да се трудимо да свој живот ускладимо са Јеванђељем.