Недеља 36. по Духовима

У недељу 11. фебруара 2024. године у заветном спомен-храму Светог Саве на Врачару, Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, служио је свету Литургију, а саслуживали су му: протојереј-ставрофор Радивој Панић; протојереји: Ненад Јовановић, Миломир Радић из Епархије жичке и Драган Шовљански; јереј Бранислав Кличковић као и протођакони Драган Радић и Младен Ковачевић.

На данашње Јеванђеље по Матеју које говори о вери жене Хананејке,  беседио је сештеник Бранислав Кличковић истичући велику важност праве и истинске вере у Господа Исуса Христа, која може да утиче и на природни поредак у свету и да га мења на корист и спасење човеково.
Појашњавајући шта је вера између осталог је рекао: „Вера није познавање и признавање Христа као сина Божијег, то су знали и ондашњи фарисеји, књижевници, то и данас многи знају али им то не користи за спасење. Како каже свети Јаков за ту веру: “..и ђаволи верују и дрхте” . Наиме, поверовати у Христа може само онај чије срце тражи праведности, и ко својом вољом тежи ка доброме и ко нема такаву жељу, не може да поверује чак и да зна све доказе у корист хришћанске вере.  Зато Господ и каже фарисејима који су познавали Свето Писмо: “И нећете да дођете к мени да имате живот…Него вас познајем да љубави Божије немате у себи. „ (Јн. 5, 40-42)
Да би човек добио веру он мора да заволи добро и да презире зло, то јест да се покаје. Како рече отац Бранислав, зато је Христовом јављању у свет предходила проповед проројка и Претече Јована који је позивао на покајање и крштење.
„И да би се вера у нама покренула потребан је подвиг јер се “кроз дела усавршава и вера” – како каже апостол Јаков; она се јавља као један од плодова чистог духовног живота, заједно са милосрђем и уздржавањем.
За човека је спасоносна само она вера која је подвиг, која и почиње и постоји, и која се усавршава, али никако без садејства благодати и то упућивањем своје воље према добру, према љубави, према чистој савести и молитви. Таква вера нас спасава, вера која потпуно прожима наше срце Христовим животом.“
У наставку беседе отац Бранислав је веру у Господа повезао са вером у Господа који је Љубав. Наша љубав није случајно осећање него истина живота ; „ …тако да “који пребива у љубави, у Богу пребива и Бог у њему” каже св. Јован Богослов у својој посланици. У овим светим и животворним речима ми видимо да је заиста немогуће да се воли у одсуству вере у Христа, Тако да је та вера, вера у Христа љубећег, вера у Њега, као у љубав која је кроз Његов долазак постала виши закон живота, Који је почетак сваке истине.“
На крају беседе обртивши се свим присутним на Светој Литургији позвао је све верне : „…да се добровољно удаљимо од похота овога света, да у себи развијамо и подржавамо љубав, и тако признамо оваплоћеног Носиоца узвишене љубави истинитим и беспочетним Сином Божијим, и да кроз то признање поново уздижемо своју љубав до бесконачности.“ – рекао је отац Бранислав у својој беседи.

Молитвено учешће у светом евхаристијском сабрању узео је и многобројни верни народ, а лепоти свете Литургије допринело је појање Појаца и Хора Храма Светог Саве.