НЕДЕЉА ТРЕЋА ПО ДУХОВИМА Отац Радивој: Када Бога ставимо на прво место, све друго добија свој смисао

У Недељу 3. по Духовима, 21. јуна 2026. године, у Храму Светог Саве на Врачару, служена је света Литургија којом је началствовао протојереј-ставрофор Радивој Панић, уз саслужење протојереја Драгише Томића из Требиња и братства светосавског Храма. Молитвено учешће у светом евхаристијском сабрању узео је и многобројни верни народ, уз појање Појаца Храма Светог Саве.

Верном народу после прочитаног Јеванђеља, обратио се пастирским словом отац Радивој, рекавши:

У данашњем Јеванђељу, које говори о чистоти ума и срца, важно је да разумемо поуку коју нам Господ доноси. Ово Јеванђеље представља наставак учења о блаженствима и позива нас да се држимо молитве, поста и живота по заповестима Божјим. Господ се Јеванђељу обраћа својим ученицима, али и свима нама, показујући нам пут који води ка Царству Небеском. Управо је то циљ нашег живота – да достигнемо заједницу са Богом и наследимо живот вечни. На том путу има разних искушења, препрека и борби, али смо позвани да истрајемо и да се трудимо да останемо у заједници са Господом. Свакодневни живот доноси многе бриге и изазове. Ипак, Господ зна шта нам је потребно и шта је неопходно за наш живот. Зато нас учи да најпре иштемо Царство Божје и правду Његову, а све остало ће нам се додати. Када Бога ставимо на прво место, све друго добија свој прави смисао и место у нашем животу. Овај свет ће се променити тек онда када почнемо да мењамо себе. Зато је важно да своје одлуке доносимо кроз призму Јеванђеља и да се руководимо Христовим учењем. Да бисмо то могли, неопходно је да се утврђујемо у вери, молитви и духовном животу. Довољно је да погледамо историју и савремени свет како бисмо видели колико су православни хришћани кроз векове пролазили кроз страдања и искушења. То посебно видимо на Косову и Метохији, где наш народ и данас сведочи веру у тешким околностима. Али управо нас таква искушења подсећају колико је важно да будемо духовно јаки и утемељени у Христу. Зато је потребно да најпре себе изграђујемо, да се утврђујемо у вери и да се непрестано трудимо. Духовни раст не долази сам од себе, већ је плод труда, молитве, знања и љубави према Богу. Колико будемо улагали труда у свој духовни живот, толико ћемо бити спремнији да носимо свој крст и корачамо путем који води у Царство Небеско.