Отац Немања: Само знати за Бога није довољно – потребно је живети Богом

У Недељу 5. по Духовима, 5. јула 2026. године, у малој Светосавској цркви на Врачару, служена је света Литургија којом је началствовао јереј Немања Калем, уз саслужење протојереја Бранислава Кличковића, као и ђакона Владимира Јовића.

Молитвено учешће у светом евхаристијском сабрању узео је и многобројни верни народ испунивши малу цркву, уз појање Појаца Цркве Светог Саве.

Верном народу после прочитаног Јеванђеља, обратио се пастирским словом отац Немања, рекавши:

• Пред Господа излазе двојица бесомучника, које Свети апостол и јеванђелист Матеј описује као људе толико опседнуте да нико није могао проћи тим путем. Живели су далеко од сваког људског достојанства, одбачени од света и заробљени силама које нису могли да савладају. То је уједно и слика сваког човека који живи без Бога. Свети Оци нас уче да сваки грех, ако му се човек преда, временом постаје тиранин који овладава његовим животом. Али управо ту долази Христос. Он не пролази равнодушно поред страдалника, нити их одбацује. Напротив, прилази им да их исцели и врати им слободу. Демони препознају Господа и говоре: „Шта хоћеш од нас, Исусе, Сине Божји?“ Они знају ко стоји пред њима. Знају да је пред њима Победитељ смрти и Господар свега створеног. Али само знати за Бога није довољно, потребно је живети Богом. Господ заповеда демонима да изађу из људи, а они одлазе у крдо свиња. Овај догађај нам показује да демони немају никакву власт која није допуштена Божјим промислом. Христос је апсолутни Господар и ништа се не дешава мимо Његове воље. Колико само пута нисмо ни свесни од каквих нас опасности Господ свакодневно чува. Међутим, становници града не радују се исцељењу двојице људи. Њих више боли губитак свиња него спасење човека. Зато моле Господа да оде из њиховог краја. То се дешава и данас. Често људи више воле свој комфор, своју корист и материјална добра него истину и чисту савест. Када Јеванђеље затражи промену живота, многи се томе опиру. Бог, међутим, поштује нашу слободу и никога не приморава да Га следи. Данас нема много људи који су опседнути демонима на начин описан у Јеванђељу, али постоје друга ропства: гнев, мржња, завист, гордост, среброљубље, блуд и многе друге страсти. Све оне имају исти циљ – да човека удаље од Бога, да га лише мира и слободе. Зато нас ова јеванђелска прича позива да се не плашимо да Христу принесемо своје слабости и ране. Он је једини Који истински ослобађа човека, враћа му достојанство и дарује му живот у заједници са Богом. Само са Христом човек постаје истински слободан.