Отац Предраг: „Човек је изградио велике градове, освојио свемир, развио вештачку интелигенцију, али није успео да победи грех, смрт и страх“

Протојереј Предраг Продић служио је свету Литургију у Храму Светог Саве на Врачару, 9. августа 2026. године, уз саслужење братства Светосавског храма.

Верном народу после прочитаног Јеванђеља, обратио се пастирским словом отац Предраг и рекао:

• Данашње свето Јеванђеље открива нам једну од најдубљих истина духовног живота – да без живе вере нема истинског исцељења човека. Пред Господа долази отац, сломљен болешћу свога детета. Није га довела радозналост, ни жеља да види чудо, већ бол. Бол родитеља који је спреман да учини све да спаси своје дете. Отац не долази пред Христа са захтевом, него са смирењем. Пада на колена и моли: „Господе, помилуј сина мога.“ То је положај човека који је схватио да без Бога не може. Докле год мислимо да све можемо сами, затварамо врата благодати. Али онога тренутка када се смиримо, када признамо своју немоћ, Бог почиње да делује. Савремени човек се често поноси својим знањем, техником и достигнућима. Изградио је велике градове, освојио свемир, развио вештачку интелигенцију, али није успео да победи грех, смрт и страх. Ниједна наука не може подарити мир савести. Ниједан лек не може исцелити душу која је изгубила Бога. Зато Господ додаје речи које су вечни програм духовног живота: „Овај се род изгони само молитвом и постом.“ Молитва нас уздиже ка Богу. Пост нас ослобађа робовања страстима. А љубав нас чини сличнима Христу. Посебно су снажне Христове речи: „Ако имате вере колико зрно горушичино…“ Горушичино зрно је најмање, али из њега израста велико дрво. Тако је и са вером. Бог од нас не тражи величину, већ искреност. Не тражи савршенство, него срце које Му се отвара. Нема безизлазне ситуације за онога ко долази Христу. Можда неће увек бити онако како ми желимо, али ће увек бити онако како је спасоносно за нас. Зато, када изађемо из овог светог храма, понесимо са собом три драгоцене поуке. Прво – да никада не престанемо да се молимо. Друго – да пост схватимо као пут очишћења срца, а не само као уздржање од хране. И треће – да никада не изгубимо наду, јер Господ никада не одбацује човека који Му долази са смирењем и вером.

Молитвено учешће у светом евхаристијском сабрању узео је и многобројни верни народ, уз појање Хора и Појаца Храма Светог Саве.