ПАТРИЈАРХ НА ПРОМОЦИЈИ КЊИГЕ О ПАТРИЈАРХУ ВАРНАВИ У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ

Пре почетка представљања књиге у малој цркви Светог Саве, Патријарх Порфирије служио је помен блаженопочившем патријарху Варнави. На промоцији књиге “Посланице и бесједе патријарха Варнаве” од издавача “Српска Православна Црква Епархија Ваљевска”, у крипти Храму Светог Саве, окупили су се Његово Преосвештенство Епископ липљански г. Доситеј, викар Патријарха српског, високопреподобно монаштво и високопречасно свештенство, верници и љубитељи књижевности који су имали прилику да чују излагања аутора Бојана Струњаша и Велибора Пуповића; Архиепископа и митрополита милешевског г. Атанасија, као и Његову Светост Патријарха српског Господина Порфирија.

Свечаност је отпочета Химном Светом Сави коју је величанствено отпевала Анастасија Војиновић, вокални солиста, а потом се Патријарх обратио сабранима и рекао:

“Ево дана који створи Гопспод, да се радујемо и веселимо у њему! (Пс 117, 24)
Дан у који су пре 87 година звона српских цркава и манастира огласила блажено упокојење Патријарха Варнаве, 40. наследника на трону Светог Саве. Какав парадокс: дан смрти – повод за радост; годишњица упокојења – разлог за весеље. Али не било чије годишњице и било какве смрти, него смрти блаженопочившег Патријарха Варнаве у ствари je годишњица његове бесмртности, jер смрт за Христову истину и правду чини човека бесмртним и у овом свету који оставља и у оном у који улази (отац Јустин). Да jе такав човек жив и
делатан на земљи најбоље потврђује чињеница што смо се вечерас, баш овде око његова гроба и на овом светом спалишту сабрали. За нас православне Србе нема више географске тачке, нити чвршћег егзистенцијалног ослонца, који смо као народ досегли, од места на којем се управо налазимо. Искључиве заслуге за то припадају Светитељу Сави чије су мошти овде сажежене, а чији je пепео својим рукама сакупио и уградио у темеље овог највелелепнијег храма које je српско градитељство изнедрило, да буде лествица која преводи са земље на небо и град који на гори стоји. Рођен je у старој Херцеговини, у Пљевљима, 1880. године и крштен са именом Петар. Школовао се у Призрену, потом у Петрограду, где je замонашен са именом Варнава у Цариграду.

У 30-оj години живота изабран je и хиротонисан за Епископа, у 40-оj за Митрополита, а у 50-oj за Патријарха.
На трону Светог Саве, Патријарх Варнава ћe се задржати, релативно кратко. Његовим заузимањем регулисан je правни положај Православне цркве у држави; донет je први Устав Српске Православне Цркве; формиране су две епархије. У Београду je подигао зграду Патријаршиског двора; обновио више храмова, а неколико и саградио, међу којима су мала црква Светог Саве; храм манастира Ваведења на Сењаку, Светих Вартоломеја и Варнаве у Раковици, Лазарица на Звездари, Светог Александра Невског на Дорћолу, али су му главне задужбине биле људске душе богомповереног клира и благоверног народа о којима се безостатно очински старао.

Апостолску и архипастирску службу, патријарха Варнаве обележила су бурна времена, у којима je, попут Пастира доброг, својим посланицама и беседама благовестио Јеванђеље Царства Божијег. Испуњен неисцрпном пастирском љубављу,
свагда и свугде je, личним примером, најречитије проповедао љубав Христову, која никад не тражи своје (I Кор 13,); не зна да калкулише, а увек и сасвим уме да се даје.

Седам година, каже Свети Владика Николај, патријарх Варнава руководио jе кормилом наше свете Цркве путем који je указао Свети Сава. Није скретао ни лево ни десно. А пут
целокупан живот једног народа… Са тим Светосавским програмом он jе као патријарх путовао по народу од Срема до Пелагоније, и од Тимока до Јадрана, не знајући за умор ни досаду. Вечерас, прамичке неугасиве светлости бесмртне личности Патријарха Варнаве, износе пред све нас странице ове књиге која представља богату ризницу његових беседа и посланица. Колико његова реч, joш потпуније и савршеније нас, на Светосавски јеванђелски пут обавезује хришћански живот и кончина балженопочившег патриарха Варнаве. Неустрашиво, попут њега и ми остајући на том истом курсу, jep другог пута
немамо, укрепљени речју Христовом: Нека се не плаши срце ваше (Jн 14, 1) благодаримо свима који се потрудише да књига “Посланице и бесједе патријарха Варнаве” угледа светлост дана, молитвено се обраћајући светом патријарху Варнави речима: Свјатјејши Владико, никад нас, чеда твоја, не заборављају у Царству Христове љубави. Амин.” – рекао је Патријарх Порфирије.

Потом се обратио глумац Иван Вучковић, након чега је званично отпочета промоција књиге и излања аутора као и Архиепископа и митрополита милешевског г. Атанасија.