ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Ако учинимо себе Христовим, онда ће и Христос учинити нас својим

У трећу недељу Великог поста – Крстопоклону, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је светом Литургијом у Храму Светог Саве на Врачару.

Говорећи о смислу крста, Патријарх је подсетио да је у древној Римској империји крст био оруђе највећег понижења, али да га је Господ Исус Христос својим страдањем преобразио у знак победе и спасења:

— Своју вољу и своје биће треба да учинимо Христовим. Одрећи се себе, дакле, не значи остати без своје воље и без своје слободе, не значи остати без себе, него значи учинити своју вољу и себе вољом Христовом, свој живот учинити животом Христовим, значи живети Христом и мислити Христом из љубави према Њему, јер Његова љубав претходи у односу на нас. А у пракси, као што бива и у нашим међусобним односима, када волите неког читавим својим бићем, онда нисте ни свесни да воља тог кога волите полако постаје и ваша воља. Она вас изражава, она вас испуњава, јер се ви поистовећујете са њим. У томе је слобода, а у случају нашег опредељења за Христа, ми постајемо слободни од пролазних вредности, Христове вредности нас испуњавају и постајемо слободни управо од греха, смрти и ђавола.

Тумачећи речи из Јеванђеља по Марку: Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе и нека узме крст свој и иде за мном (Мк 8,34), Његова Светост Патријарх је нагласио да крст није само знак страдања, већ и слика читавог људског живота:

— Шта је крст, поред овог што смо чули? Крст је читав наш живот. И тај крст, тј. наш живот, такође може бити оруђе срама, може бити наша срамота, наш промашај и губитак, али може бити и слава, и победа, и сила. Да наш живот, наш крст, не би био ово прво, него да би био победа, сила и слава, неопходно је, по речи Христовој и по Његовом позиву, да ми свој живот узмемо као свој крст, да се одрекнемо себе и да пођемо за Христом. Наравно да је већ на први поглед сваком од нас јасно шта то значи. Узети крст свој, поћи за Христом и одрећи се себе значи учинити оно што су учинили апостоли Његови, ученици Његови, који су имали безобалну, бескрајну, нераскидиву љубав са Господом. Одрeћи се себе значи учинити да у свему оном што је наше не постављамо за меру и мерило логику овог света, логику људску, логику своју, него да поставимо као темељ логику Христову, да Њега самог, Господа Христа, поставимо као темељ свог живота.

Предстојатељу Српске Православне Цркве Патријарху Порфирију су саслуживали: протојереји-ставрофори Радивоје Панић и Димитрије Касапис; протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског; протојереји Ненад Јовановић,
Драган Шовљански, Предраг Продић, и Иван Штрбачки; јеромонах Силуан; јереји Мирослав Васић и Немања Калем; настојатељи Храма протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић; и ђакони Василије Перић, Никола Рашковић и новорукоположени Никола Вилотић.