ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ СА БРАЋОМ АРХИЈЕРЕЈИМА СЛУЖИО У СВЕТОСАВСКОМ ХРАМУ ПОТОМ ДОБРОВОЉНО ДАО КРВ

У недељу 9. фебруара 2025. године у Заветном храму Светог Саве на Врачару, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, служио је свету архијерејску Литургију, а саслуживали су му преосвећена господа викарни епископи топлички Петар и јенопољски Никон, протојереј Јордан Марков из Епархије будимљанско-никшићке, војни свештеник у Лађевцима капетан Владимир Благојевић из Епархије жичке, као и братство светосавског храма.

После прочитаног Јеванђеља, сабраном верном народу обратио се Патријарх Порфирије, рекавши:

„Браћо и сестре, као и сваке године пред Велики пост имамо такозване уводне недеље у Велику четрдесетницу. Током тих недеља се припремамо за Велики пост, јер Велики пост је пост и период интезивног подвига и усредсређивања на оно што је суштина, што је најважније у нашем животу, а то је неговање заједнице са Богом. И, ево, данас смо чули свима нама добро познату причу из Јеванђеља по Луки, причу о митару и фарисеју. И сваке године, опет, изнова, на исти начин подсећамо себе шта је, поред осталог, веома важно за духовни живот, за наш хришћански подвиг, за живот у Христу. У овој причи имамо, могли бисмо рећи, два света: један свет представља фарисеј, а други свет представља цариник. У фарисеју, споља посматрано, видимо свет људи који верују у Бога и који испуњавају закон Божји, који држе све оно што је Бог заповедио; и рекли бисмо да је тај свет благочестив и побожан, да је тај свет, та врста, тај начин живота који представља овај фарисеј, нешто што треба да изражава све нас, нешто што треба да испуњава све нас и да је пут фарисеја, пут сваког од нас. Са друге стране, имамо цариника који треба да споља представља свет палог човека, свет оних који су грешни, који погрешно живе и, самим тим, свет оних који су далеко од Бога и свет оних који се удаљавају од ближњих. Цариник представља у овој причи оне људе који су бескрупулозни у односу на ближње, који се не држе закона Божјег, јер они с једне стране скупљају порез за цара, за државу, а са друге стране користе ту своју позицију да узимају неправедно и за себе кршећи сваки закон; кршећи законе по којима је устројена држава, али кршећи и елементарни закон љубави у односу на оне од којих отимају и узимају што не припада цариницима. Али Господ користи ову причу да би нас повео у дубље тајне духовног живота; да би нам показао да није аутентично и јеванђељско живљење, аутентичан јеванђељски живот, само оно што се може споља видети и само оно на основу чега се може судити по спољашњим пројавама и показатељима нашега живота, него да постоје дубљи параметри, дубљи критеријуми по којима се процењује и оцењује и оно што се споља види. Ова прича нам показује да не мора увек бити да онај који се споља држи закона и правила Божјих, у нашем случају закона, речи Божје записане у Јеванђељу, то не мора бити увек показатељ да смо блиски Богу и блиски једни другима, него постоји унутарња мера и мерило на основу које оцењујемо и процењујемо да ли је нешто исправно, да ли је нешто заиста испуњавање закона Божјег и, у исто време, да ли је то самим тим и истински и прави, једном речју можемо рећи, нормалан људски живот. У овој причи видимо, када имамо пред собом фарисеја и цариника, да дубљи критеријуми, дубља мера и мерило које одређује да ли смо на путу спасења на којем стоји Господ и грли нас и призива љубављу својом, или нисмо. Нема тог подвижника, аскете и светитеља Божјег који, када је објашњавао шта је све потребно човеку да живи аутентичан и исправан живот, није увек и без изузетка наводио оно о чему нам ова јеванђељска прича говори, а то је смирење”, истакао је Патријарх у својој беседи.

По завршетку Литургије у парохијском дому Храма Светог Саве, у оквиру акције добровољног давања крви коју организују Црвени крст Србије и Институт за трансфузију крви, Његова Светост дао је данас крв и тиме подржао ову акцију, а придружили су му се Владика Петар, братство светосавског Храма, запослени у њему, као и многобројни суграђани.

Лепоти богослужења допринео је Хор Храма Светог Саве, појци теолози, богослови и деца рипидоносци.