ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Смирење је оно које нам обезбеђује радост и мир, јер у смирењу, стојећи пред Господом, осећамо Његово милосрђе и Његову љубав
17. април 2025.На Велики Четвртак, дан кад је Господ Исус Христос установио свету Тајну Евхаристије, у Спомен-храму Светог Саве, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, началствовао је светом Литургијом, уз саслужење братства светосавског храма, а у присуству верног народа Божјег, док су предивним појањем богослужењу допринели појци теолози.
На крају свете Литургије, сабраном верном народу обратио се Првојерарх и рекао:
„Смирење је једини пут који води и испуњава човека, и као личност и као појединца, али исто тако и све нас као заједницу. Смирење нам се показује као једини исправан начин постојања, као спознаја која долази из искуства стајања пред Христом, кроз свест да смо створена бића и да је све што јесмо и све што имамо дар Божји. Ништа од тога не можемо стећи сами, својом снагом, без Његове љубави и милости. Ако се, пак, ослонимо на своје знање, на своју моћ, на своју духовност и памет, ако се уздамо у себе верујући да нас све то може спасти и довести до пуноће живота, онда смо нажалост промашили свој циљ. Смирење је оно које нам обезбеђује радост и мир, јер у смирењу, стојећи пред Господом, осећамо Његово милосрђе, Његову љубав; осећамо како нас без остатка и безусловно грли и прихвата онакве какви јесмо. И све што ми, као људи, можемо учинити јесте да у себи пробудимо жељу за Њим, жељу за заједницом са Њим, жељу да будемо бољи, да растемо у врлини, јер смирење је носилац мира, љубави и истинског сусрета са истином. Смирење није носилац самог оптимизма, већ извор праве и дубоке радости, јер управо смирење омогућава наше присуство у простору благодати Божје. Данас, на Велики Четвртак, кроз своје дело, Господ је јасно показао управо тај пут. Умивши ноге својим ученицима, али и читавим својим поступком, Он је поставио смирење као темељ, као једини исправан пут. Смирење нас уверава и учи да је Господ почетак и крај, и да је све у Њему. А Он, из своје безграничне љубави, оставио нам је Себе — установивши Тајну Вечеру и позвавши нас да постанемо причасници Његовог Тела и Његове Крви, изговарајући речи: „Узмите, једите; ово је Тело Моје… Пијте из ње сви; ово је Крв Моја…“ Зато и наша вера није умовање, није философирање, није апстракција, него конкретан и живи живот, који има свој почетак и крај, управо у учествовању у Светој Литургији”, истакао је Патријарх у својој беседи.
