Патријарх Порфирије у Храму Светог Саве: Срце Србије и Македоније куца као једно

20. маја 2022.

Празник преноса моштију Светога Саве, првог архиепископа српског, торжествено је прослављен саборном светом архијерејском Литургијом у заветном спомен-храму Светога Саве на Врачару у Београду.

У четвртак 6/19. маја 2022. године, евхаристијским сабрањем предстојао је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, уз саслужење Његовог Блаженства архиепископа охридског и скопског г. Стефана, високопреосвећених митрополита Петра, Тимотеја, Хризостома и Наума, преосвећене господе епископа Василија, Фотија, Јоакима, Климента и Давида, у молитвеном присуству архијереја сабраних на Сабору Српске Православне Цркве и архијереја Македноске Православне Цркве, презвитера, ђакона и бројног верног народа који је испунио храм Светог Саве.

Радост празника, који се ове године прославља у данима пасхалне радости, употпуњена је спровођењем одлуке Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве о поновном васпостављању литургијског и канонског општења две сестринске Цркве  – Српске Православне Цркве и Македонске Православне Цркве – Охридске Архиепископије.

Тако је после нешто више од пола века превазиђено разједињене и раскол који је на телу наше помесне Цркве нанео дубоку рану. Данашње сабрање у радости и љубави Христовој потврђује истинитост да су саборност и јединство у Цркви Христовој од благословеног и спасоносног значаја, јер је заједничарење у светој Евхаристији јесте слика вечне заједнице у Царству небеском.

На почетку своје беседе, Патријарх Порфирије се обратио (присутним архијерејима, свештеницима, ђаконима Српске Православне Цркве и Македонске Православне Цркве и верном народу радосним поздравом Христос Васкресе, Ваистину Васкрсе и рекао је да је Христос својим Васкрсењем дарова радост и пуноћу сваког добра, штавише, дарова нам живот у изобиљу, живот вечни и онај који се не завршава бесмислом. У тој Васкршњој радости, радосно можемо да кличемо речима онога који је писао псалме: Ево дана који створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему! Радујмо се, браћо и сестре, јер се данас радује пуноћа цркве Христове, радују се небо и земља, радују се сви свети, радује се Свети Сава и сви они који су засађени у њему, у његовом корену никли и развијали се кроз векове и чије плодове и ми данас окушамо. Радујмо се, јер баш искључиво њима и њиховим молитвама ми смо се сабрали у овом заветном храму српског народа који је посвећен Светом Сави, да пројавимо оно што је заповест Божија.

У својој беседи, Његова Светост је навео да је јединство, заједница у јединству  светиња и зато не треба да нас чуди што силе овога света, мислим умом апостола Павла и језиком Новога Завета, мислим на оне силе које се противе Богу, које не воле Христа, јер Христос у најмању руку ремети њихов поредак. Христос је огледало, у  њему се види ко смо и шта смо. Силе овога света све ће прихватити осим јединства, њима треба поларизација, расцеп, најпре у појединцу, хоће да поцепају у нама, да разбију на делове, да разбију јединствену целину психосоматску и духовну, а даље хоће да разбије јединство у породици, кроз своја правила и законе, који најчешће нису у складу са законима Христовим.

Његова Светост истиче да и без обзира што силе овога света имају циљеве, наш циљ је да испунимо реч Христову и једно будемо и може бити, као што буде у животу појединца и животу породице и народа и ту хоће силе овога света да деле народ у себи и народ од народа. Ми знамо већ од Светог Јована а онда наравно и из уста самог Господа да је пасти људски, погрешити људски.

Људски је пасти, али је још већа слава ако устанемо. Ево данас, браћо и сестре, дана који створи Господ, јер ево чуда пред нашим очима.

Имали смо раскол који је трајао 55 година са нашом браћом из Македоније и та рана је била дубока и болела је. Том раном смо размишљали, с њом легали и устајали и чежњом да се она зацели. Али као што не постоји ништа што ми људи собом и сами не можемо исцелити тако и нарочито рана на телу Христовом не може само нашим силама и моћима бити исцељена. Зато и кажем да је рана исцељена, а да је то чудо Божије, дар Божији. Све што имамо, од Бога смо добили, а кад трпимо, поред тога што може бити део промисла Божијег, може бити и педагошка могућност. И ми смо је искористили, и разумели смо да је рана нанета нашим поступањем и зато смо се обратили Светом Сави и свим светима цркве и оног тренутка када смо само помислисли тако десило се чудо, рекао је Патријарх Порфирије.

Патријарх Порфирије на крају рекао да је наша радост данас неизмерна, изобилна јер је то радост љубави Божије, благодати Божије, ми смо у Христу једно, и у Цркви једно и ево овај одзив браће и сестра из Београда, Србије и Макоденије показује да срце верног и честитих народа је куцало и сада оно куца за све нас, ритмом Христовим, то нам показује да нас је Господ погледао и помиловао, а ми смо као недостојни људи разумели. Нека би Господ дао да мир Христов буде са нама, Његова љубав, благодат Његова. Да све можемо имати, али ако Њега немамо ништа смо и ништа немамо.

Након беседе Патријарха Порфирија и Његовог Блаженства архиепископа охридског и скопског г. Стефана, сабраном верном народу обратио се и Његово Блаженство архиепископ Јован који је рекао да је радост велика због тога што се остварила потпуна евхаристијска заједница и са оном браћом са којом све до данас нисмо били са евхаристијским општењем.   Јединство није допуна суштине Цркве, него сама суштина Цркве, један је Бог у Светој Тројици, једна је Црква Његова и једна је евхаристија коју служимо. Не можемо имати две или више цркава, или две или више литургија. Треба дати велико признање и поштовање  архијерејима из Македонске Православне Цркве на челу са архимандритом Стефаном који су издржали неразумне и  противцрквене притиске јавности у Републици Северној Македонији. На крају беседе, захвалио се архиепископу охрдиске архиепископије, свештенству које је дошло из Северне Македоније, монаштву, верном народу које је имао тешке услове за богослужења и постојање и захвалио се на двадесетогодишњој жртви, Његовој Светости и Блаженству охридском и македонском Стефану.

Након евхаристијског сабрања испред мале цркве Светог Саве, приређен је културно-уметнички програм који је извео уметнички центар ,,Талија“. Уметнички центар ,,Талија“ са Новог Београда је организовао игре Сумадије и Македоније испред парохијског Светосавског дома уз подршку оркестра из центра. Деца обучена у народну ношњу Србије и Македоније увеличала су својом игром, ношњом, осмехом и дечијом раздраганошћу дан помирења двеју сестринских Цркава… уз звуке хармонке и гоча. Храм Светог Саве је деци уприлицио пригодне поклоне поводом овог предивног наступа како би заувек памтили овај моменат љубави и помирења.

Вест преузета са сајта ,,Тв Храм“.

Пратите Храм Светог Саве на друштвеним мрежама

Мени