СЛАВА ПАРАКЛИСА ХРАМА СВЕТОГ САВЕ: Спомен Светог Деспота Стефана Лазаревића

Поводом славе северног параклиса у Храму Светог Саве, посвећеном Светом Стефану Високом деспоту српском, служено је јутрење и Света Литургија у параклису, на којој је началствовао јереј Мирослав Васић, а саслуживали су му: протојереј-ставрофор Димитрије Касапис; протојереји Марко Дабић из Француске и Предраг Продић; јереји Далибор Стојадиновић и Немања Калем; као и новорукоположени ђакони Никола Рашковић, Милош Васиљевић и Дражен Крагић.

После прочитаног јеванђељског зачала, отац Мирослав се обратио сабраном верном народу и рекао:

„Христос у данашњем Јеванђељу каже: „Блажени сте ви сиромашни, јер је ваше Царство Божје. Блажени сте који сада гладните, јер ћете се наситити; блажени сте који сада плачете…“ Али ко заиста може да поверује да су сиромаштво, глад, плач и гоњење – благослов? Ко може да узвикне „Благо мени“ док трпи неправду или док му срце боли од туге? Одговор на то питање не налази се у овоме свету, већ у вечном Царству Божјем које нам открива сам Господ Исус Христос. Баш зато, док данас слушамо Христове речи, не можемо а да се не сетимо једнога човека – јунака, ратника, мудраца, књижевника, али пре свега – слуге Божјег, Светог Деспота Стефана Лазаревића, чији спомен данас славимо. Он је био човек који је све ове врлине носио у себи. Свети Стефан је рођен као син светог мученика, кнеза Лазара, који је свој живот положио за веру на Косову пољу. Већ од детињства био је окружен страдањима, издајама, политичким замкама и немирима. Али шта је то што га је издвојило, шта га је определило за Царство Божје? Шта га је учинило светим? Управо оно што Христос данас говори – „Блажени сиромашни духом.“ Иако је био владар, Деспот Стефан је носио смирење монаха. Иако је у рукама држао мач, у срцу је носио крст. Није тражио власт ради власти, већ је у власти видео могућност да служи Богу и своме народу. Зато је он право лице данашњег Јеванђеља, блажени човек, јер је био владар који се више бојао Бога него људи”, рекао је отац Мирослав у својој беседи.

На крају Литургије у част Светог Стефана Високог деспота српског, братство Храма је освештало славске дарове — кољиво и славски колач. У присуству сабраног народа, након молитве благодарења, свечано је преломљен колач поводом славе северног параклиса.