Спомен Храм Светог Саве испуњен дечијом радошћу

Данас је Храм Светог Саве био испуњен мноштвом малишана који су са својим вероучитељима присуствовали светој Литургији, на којој је началствовао јереј Бранислав Кличковић, уз саслужење братства светосавског Храма.

На Литургијском сабрању окупило се око 200 деце из београдских школа са Врачара и Вождовца, у пратњи девет вероучитеља. Ово сабрање је део редовних активности које једном месечно организује Стручни актив основних школа и Мисионарско оделење Храма Светог Саве, при чему ће увек учествовати по десет школа.

Током богослужења, малишани су прочитали Господњу молитву „Оче наш” и својим молитвеним учешћем и појањем, заједно са хором и појцима Храма Светог Саве, допринели литургијском сабрању. Многи од њих су примили Свету Тајну Причешћа, а након Литургије дружење је настављено уз послужење и сваком детету је на дар подељена по једна иконица Светог Саве, као благослов и подстицај да наставе свој духовни пут у љубави и вери. Деца су здружено отпевала песму “Ми смо деца неба”.

Циљ ових сабрања је да деца постану део литургијске заједнице, учећи се важности заједничке молитве и љубави према Цркви.

Данас су верници после прочитаног Еванђеља могли чути беседу оца Бранислава, који је рекао да већ у првим стиховима јеванђелске приче можемо да приметимо један велики грех који човек чини — себичност, као продукт гордости, сујете и људског уздизања над другима.

Када се човек удаљи од Господа својим поступцима, тада се јављају ови греси који један за другим поробљавају његову душу. Колико је себичност велики грех, видимо по томе што свети оци овај грех приписују самом ђаволу, који је себе уздигао и своје постојање поистоветио са самим собом, уздижући се изнад Бога и анђела.

То што овај човек у причи има богатство, само по себи није грех, већ је грешан начин на који то богатство користи — искључиво за уживање, бахатост и угађање самом себи, до те мере да у његовом животу нема места за ближњег. Пред његовим вратима лежао је Лазар — гладан, жедан и сиромашан. На крају, богаташ бива сахрањен уз све земаљске почасти, док се за Лазара говори да су његову душу однели анђели.

Ми треба да живимо са Христом и за Христа у овоземаљском животу, како бисмо таквим животом живели и у вечности.