Света архијерејска Литургија на завршетку редовног заседања Светог Архијерејског Сабора

У Саборном Храму Светог Саве на Врачару, у недељу 18. маја 2025. године, на крају редовног пролећног заседања Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве, служена је Света архијерејска Литургија.

Началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, а саслуживали су Високопреосвећена господа митрополити: тимочки Иларион, аустралијско-новозеландски Силуан и далматински Никодим, као и Преосвећена господа епископи: буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, ваљевски Исихије, шабачки Јеротеј, париски и западноевропски Јустин, лондонски и великобританско-ирски Нектарије, као и викарни епископи: ремезијански Стефан, хвостански Алексеј, липљански Доситеј и костајнички Серафим.

Светој Литургији саслуживало је бројно свештенство и ђаконство, а храм је био испуњен верним народом који се сабрао у молитвеном јединству са својим архијерејима.

После прочитаног јеванђељског зачала о раслабљеном, Првојерарх је поучио верни народ рекавши:

„Имамо разговор између Господа, који је припадник изабраног народа, и жене која припада народу који је искварио аутентичну, истинску и праву веру у Бога. То је народ који је биолошки био повезан са изабраним народом, али је изoпaчио своју веру, те су се припадници изабраног народа гнушали Самарјана. Ипак, Господ започиње разговор управо са њом. Овај разговор одвија се поред извора, места дубоке симболике. Управо на том извору Господ је измирио дванаест завађених племена Израиљевих. Ту је успостављен мир. У средишту овог догађаја налазе се људи номадског начина живота, суочени с оскудицом воде. Међутим, призор не сведочи само о физичкој жеђи, већ открива дубље, духовне потребе човека. Вода у овом разговору добија велико значење. Она јесте неопходна за живот сваког човека, али овде поприма и симболички смисао, постаје знак живота, обнове и спасења, јер Господ у овом разговору себе назива „водом живом“. Жена долази на извор како би захватила обичну, физичку воду, али Господ у њој препознаје не само спољашње потребе, већ и дубоку духовну жеђ, жеђ за смирењем, лепотом и спасењем. Из самог тока разговора видимо да Господ жени не приступа само као неко ко пружа утеху, већ као Онај који води ка истини, Он њену телесну жеђ користи као прилику да је упути на дубљу, унутрашњу потребу. Говори јој о „води живој“ — води која не само да гаси тренутну жеђ, већ доноси живот вечни и испуњава душу. Господ јој обећава воду од које се никада више неће ожеднети, воду која не само да освежава тело, већ засићује све потребе људског бића и телесне и духовне. То је вода која храни срце, смирује дух и гаси духовну глад”, истакао је Патријарх у својој беседи.

Предивним појањем богослужењу су допринели Хор и појци Храма Светог Саве.