СВЕТИ САВА – СЛАВА СПОМЕН ХРАМА И БЕОГРАДСКЕ БОГОСЛОВИЈЕ

На дан када Српска православна црква молитвено прославља Светог Саву – првог Архиепископа српског, просветитеља и духовног оца, а у спомен на спаљивање његових светих моштију на Врачару, заветни Спомен-храм Светог Саве, заблистао је у пуноћи духовне и литургијске радости, свечано прослављајући своју храмовну славу и славу Богословије Светог Саве у Београду.

Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, уз саслужење преосвећене господе епископа вашингтонско-њујоршког и источноамеричког Иринеја, осечкопољског и барањског Херувима, умировљеног канадског Георгија, липљанског Доситеја, хвостанског Алексеја, јенопољског Никона и моравичког Тихона, ректора и професора Богословије Светог Саве, братства Храма Светог Саве и осталог високопреподобног и високопречасног свештенства Архиепископије београдско-карловачке и других епархија.

Торжествено богослужење улепшано је складним појањем Хора Храма Светог Саве, појаца и ученика Богословије, док су свечаности допринели и рипидоносци својим достојанственим присуством, чинећи сабрање још величанственијим и свечанијим.

После прочитаног еванђелског зачала пригодном беседом, обратио се верном народу Владика Иринеј и рекао:

– Христос Васкрсе! Радост донесе и тугу однесе. Колико се радујем што сам данас овде, у овој богобојажљивој средини, на месту где је спаљено тело светог оца нашега Саве, првог српског архиепископа и просветитеља. Данашња радост је у томе што је недеља, а свака недеља у црквеној години јесте слављење Васкрсења Христовог. И данас, као и кроз векове, одјекују речи о светом Сави: „Синан-паша ватру пали, тело светог Саве спали, али не спали славе, нити спомен Саве.“ Зато, где год је разнети пепео пао, ту је никла нова српска светиња и нови храм. У пасхалном периоду Црква нас учи тајнама наше вере. Најпре крштењу, потом обнови крштења у нама. Чули смо у данашњем Јеванђељу разговор Христов са Самарјанком, женом тешког живота, јер Бог види у срцима оно што други не могу да виде. Зато Јеванђеља говоре о води, јер вода је основ живота. Али данас није реч само о води из Јаковљевог бунара, него о води коју Христос даје, од које човек више не жедни, него бива уведен у живот вечни. Зато је и Господ, висећи на Крсту, рекао: „Жеђујем“, показујући да страда ради нашег спасења. Свака недеља овог периода говори и о чулима која нам је Бог даровао, да бисмо Га целим бићем славили: додир, мирис, слух, вид и укус. И данас смо позвани на исто — да у Христу оживимо све што је у нама и да се припремимо за живот вечни. Нека вас Господ благослови, чува и штити, ваше породице и сву дечицу, од овог радосног сусрета до коначног сусрета са Христом у Царству Небеском. Амин. Христос Васкрсе!

По завршетку свете Литургије, Патријарх Порфирије освештао је славске дарове и преломио славски колач.