Светосавска академија у Храму Светог Саве на Врачару

Светосавски дани у Храму Светог Саве, духовно-културни програм посвећен очувању и савременом сведочењу светосавског завета, који се одржава од 22. до 31. јануара 2026. године у оквиру прославе празника Светог Саве, првог архиепископа српског, крунисан је традиционалном свечаном академијом у крипти заветног храма српског народа на Врачару.

„Мало је догађаја и личности у историји света и човечанства о којима се може много и дуго говорити, а још је мање оних о којима се никада не може довољно и све рећи. За нас православне хришћане прави пример овога јесте Господ и Спаситељ наш Исус Христос — једино ново под сунцем и неисцрпни извор богатства, мудрости и тајни Божјих. Такви су и сви они који су у дубини својих срца чули Његов слатки глас, оставили свет, узели крст и пошли за Њим; међу њима је и чудесна личност Светитеља Саве Немањића, у чијем очинском наручју смо се вечерас сабрали, да, загледани у његов благи лик, изнова поучимо и надахнемо се његовим светим примером“, поручио је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије на почетку свечане академије.

Подсећајући да смо у протеклој години славили 850. годишњицу рођења Светог Саве, а да је пред нама његов светли празник, Патријарх је нагласио:

„Свети Сава је, без претеривања, највећа и најсвеобухватнија личност која је поникла у нашем народу од његовог настанка. Историја, књижевност и народно предање сведоче да нема друштвене области нити благословене људске делатности на којој Свети Сава није поставио темељ или оставио свој христолики траг. Удружујући благодат Божју и свој труд — резултат невероватне иницијативе и енергије — Свети Сава је био човек Цркве и човек средњовековне немањићке државе: подвижник и дипломата, градитељ и законодавац, лекар душа и тела, миротворац, књижевник и учитељ народа. Његово дело не може се свести на једну област, јер је оно прожимало целокупан живот народа који је Јеванђељем Христовим рађао и обликовао.“

Уследиле су очинске речи Патријарха, које никога нису оставиле равнодушним:

„Овом приликом желим да усмерим вашу пажњу на Савину просветитељску и учитељску службу, која се по своме значају и свеобухватности нарочито издваја. Важно је да то истакнемо пред свима, а нарочито пред просветним прегаоцима: академицима, професорима, наставницима, катихетама — призваним наследницима и сарадницима Светитеља Саве у том тешком, али узвишеном делу. Ни један члан клира нити верног народа из овог броја није изузет; почев од Патријарха па до оних који себе сматрају светосавским убожјацима — сви смо дужни да животом будемо носиоци Христове светлости међу људима.

Много је разних просветитеља и учитеља продефиловало кроз историју, али је сијање њихове светлости било кратког века, а њихова наука остала неафирмисана. Штавише, многи су човечанству доносили супротно: уместо светлости — таму заблуде и обмане, а уместо истинског знања — охола умовања помраченог разума. Насупрот њима, наш свенародни просветитељ и учитељ Свети Сава, испуњен Духом Светим и опредељен за Христа, имао је Христа као истиниту светлост — светлост која, попут сунца, обасјава не само земаљске, већ и небесне тајне. Обасјан том незалазном светлошћу, он је био поуздани лучоноша и вођа народу на путу који води у живот.

Са друге стране, они други „просветитељи“ и „учитељи“, предвођени слабим пламичком свога охолог разума, тумарали су по странпутицама и заводили оне који су их слепо пратили. Величина и значај просветитељства Светог Саве не налазе се у просветитељству самом по себи, већ у ономе што је темељ и круна његове личности: светости живота. Као што је записао професор Владимир Вујић, Свети Сава је био истински просветитељ зато што је пре свега био светитељ. Просветитељство мора исходити из светости — ако се тај темељ уклони, сва остала просветитељства немају праву вредност. Свети Сава је знао да човек није просвећен тек када много зна, него када познаје принцип добра, истинитости и спасоносности.

Он је друге учио ономе што је и сам чинио, у шта је безостатно веровао и чиме је искрено живео. Због тога његов лик и просветитељско дело јасно и гласно светле и одјекују кроз векове до наших дана. Та је лекција данас потребна свима — младима и старима, деци и родитељима, онима који уче и онима који поучавају, као и свима који обликују заједнички живот. Како нас опомиње велики Достојевски: „Сви смо криви за све!“ и сви смо одговорни једни за друге. У том смислу, Бог и данас поставља питање као некада Каину: ‚Човече, где ти је брат?‘ Тај брат по учењу наше вере и по примеру Светог Саве није само онај који мисли као ми и припада нашем кругу, већ сваки човек, нарочито када је другачији, када га је најлакше одбацити, а најтеже волети.“

Патријарх је закључио своје обраћање молитвом Светом Сави, коју нам је у аманет оставио Свети Владика Николај:

„Најблагословенији човече, кога је мајка српска родила, благослови и нас, духовну децу твоју, сабрану у овом сјајном граду. Благослови и сву браћу нашу, на близу и на далеко, која данас тебе спомињу и тебе на помоћ призивају. Нека се с твојим благословом у свима нама утврди вера, оснажи нада и распламти братска љубав, слога, милост и доброта, да бисмо тиме достојно прославили Оца нашег небесног, као што си га ти прославио… Теби уздижемо срца и молимо те: као достојни и увенчани светац наш, моли са Пречистом Богородицом и свим светим Христа Бога за нас, да се обожимо, сложимо и умножимо. Амин!“

Да Свети Сава као личност превазилази историјске оквире једног времена и да је мерило наше духовне зрелости — пример посвећености и трудољубља према свом народу — потврдили су разноврсни уметнички доприноси свечане академије: Хор Богословије Светог Саве под уметничким руководством проф. Бранка Тадића; ученици Музичке школе „Мокрањац“; Византијски хор Богословије Светог Саве под руководством проф. Јована Ракочевића; Хор Храма Светог Саве под диригентским вођством Катарине Станковић; Дечји хор „Растко“ под управом Милене Антовић; тенор Бојан Булатовић; пијанисткиња Мила Савичић; драмски уметник Небојша Миловановић; као и ученици Јована Јаћовић, Ирина Јовановић, Јелисавета Васиљевић, Ксенија и Нестор Стојисављевић, чије су надахнуте рецитације поздрављене бурним аплаузом. Програм свечане академије водила је Зорана Коршош Николић.

Највеличанственији тренутак вечери био је наступ здружених хорова и свих учесника, који су извели Химну Светом Сави.

Као место молитвеног сабрања, учења и духовног укрепљења — где се светосавско наслеђе не само чува, већ и живи — Храм Светог Саве је и претходних дана био стециште благочестивог народа престонице, који се сабирао на богослужењима, као и на духовним и богословским предавањима, изложбама и промоцијама. О даљим мисионарским делатностима Храма Светог Саве, као и о терминима догађаја, јавност ће бити благовремено обавештена путем званичних медија Храма Светог Саве: https://hramsvetogsave.rs/ и https://www.instagram.com/hramsvetogsave.rs/?hl=en.