Владике Илариона: Наш поглед треба да буде усмерен ка Христу и Његовом Царству

У Недељу 13. по Духовима, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Његово Преосвештенство викарни Епископ новобрдски г. Иларион, началствовао је светом архијерејском Литургијом, 30. августа 2026. године, у Храму Светог Саве на Врачару.

Владики Илариону саслуживало је свештенство Архиепископије београдско-карловачке, уз молитвено учешће верног народа који је испунио храм, док су лепоти богослужења допринели Појци и Хор Храма Светог Саве.

После прочитаног еванђелског зачала пригодном беседом, сабраном верном народу обратио се Владика Иларион и рекао:

• Господ Бог нас је данас сабрао да нас поучи и научи, да нас укрепи и уведе у Царство Божје које долази. Ми, хришћани, живимо искуством тријумфа који је Господ наш Исус Христос већ извојевао – победом над смрћу и победом Царства Небеског. Ову победу видимо на Крсту, у речима које је Господ упутио покајаном разбојнику: „Данас ћеш бити са мном у рају.“ Те речи нису упућене само њему, већ се односе на свакога од нас који вером приступа Христу. И ми данас, кроз заједничарење са Господом у Светој Литургији, предокушамо тај рај и већ сада бивамо уведени у заједницу Царства Божјег. Зато и ми, заједно са разбојником, треба да узнесемо своју молитву Господу и кажемо: „Сети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме.“ То је призор ка коме треба да подигнемо очи и свој поглед усмеримо ка Христу и Његовом Царству. И, без обзира на оно што видимо око себе, можемо са вером рећи: „Веома је добро.“ Јер, иако смо сведоци тајне безакоња која делује у свету, за нас то није изненађење. Христос нас је упозорио да ће бити тешкоћа, страдања и искушења. Али ми због тога не треба да будемо обесхрабрени. Напротив, наша вера почива на нади у нови почетак, у обнову свега у Христу и у долазак Царства Божјег. Зато је потребно да се држимо Христове заповести о љубави – да отварамо своје биће за Бога, да Га примамо у себе и да Му допуштамо да нас Својом благодаћу преображава. Исто тако, потребно је да отварамо своје срце и за ближњега. Јер, не можемо волети Бога, а да истовремено не волимо човека који је створен по Његовом образу.