АРХИЈЕРЕЈСКО САБРАЊЕ НА СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ Патријарх: У сусрету са Господом налазимо пуноћу живота за којом наша душа жуди
15. фебруар 2025.Данас, 15. фебруара 2025. године када наша света Црква прославља Сретење Господње, у Храму Светог Саве на Врачару Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, служио је свету архијерејску Литургију на којој је клирика Архиепископије београдско-карловачке, ђакона Александра Милојкова, рукоположио у презвитерски чин.
Првојераху наше Цркве саслуживали су викарни епископи: ремезијански г. Стефан и липљански г. Доситеј, свештенство и свештенођаконство Архиепископије београдско-карловачке и других епархија у присуству многобројног верног народа божјег.
После прочитаног јеванђељског зачала, са благословом Патријарха, Владика Доситеј се обратио сабраном верном народу и рекао:
„У тајни јављања Бога у телу у великој тајни Рођења Христовог, откривамо дубоки смисао Божијег домостроја: Бог постаје човек да би човек могао постати бог. У овом чудесном сусрету Божанског и људског, Бог се приближава човеку, постаје његов ближњи, како би човек могао постати Божји ближњи. Свети Симеон праведни старац, сусреће оваплоћеног Сина Божијег у Храму. У том тренутку, његове очи гледају Онога кога су пророци најављивали и кога је цео свет ишчекивао. Али он не сусреће само Христа – пред њим стоји и Његова Пречиста Мајка, Дјева којој припада најузвишеније место међу женама, Мајка која је својим млеком хранила Спаситеља света. Господ му се даје да Га прими на своје руке, да Га привије на груди и да очисти своје срце у том сусрету. Тај тренутак није само испуњење његовог личног ишчекивања, већ символ сваког истинског сусрета човека са Богом. Симеон узима Богомладенца, али у том загрљају, он сам бива узет од Господа. Христос чисти његово срце, загрева га љубављу, и он Га прима не само у наручје већ и у дубину своје душе. Као што каже Свети Владика Николај: “Господе, ближи си ми него крв срцу моме.” Та близина, тај тренутак божанске присности, треба да буде смисао живота свакога од нас. Сваки наш дан треба да буде припрема за тај најважнији сусрет – сусрет са нашим Спаситељем. Јер једино у Њему проналазимо испуњење, мир и радост који никада не пролазе”, истакао је Владика Доситеј у својој беседи.
На крају свете Литургије, поводом данашњег празника Патријарх Порфирије се обратио и рекао:
“У данашњем празнику открива се много тога, али пре свега се потврђује једна велика истина: ми, људи, створени смо за заједницу у љубави. Та заједница се најдубље пројављује управо овде на Литургији, где кроз сусрет са Богом и ближњима доживљавамо суштинску динамику нашег постојања. Саздани смо са потребом за заједницом, са глађу за љубављу, јер смо створени као иконе Божје. Као што икона постоји у односу према своме Прволику, тако и ми постојимо у односу према Господу Исусу Христу. Без тог односа, без тог сусрета, наша природа остаје непотпуна. Праведни Симеон је годинама ишчекивао овај сусрет, а када је напокон угледао Спаситеља, његов живот је добио пуноћу. Он није само видео Христа – он Га је примио, и у том тренутку његово срце је било освећено, јер у Божијој благодати човек постаје оно што је Христос. Апостол Павле нас упозорава да Христос треба да живи у нама, а не мимо нас. Само када то постигнемо, постајемо способни да истински примимо и свога ближњег. Љубав, која је суштина Божије природе, постаје и наша природа. Нека овај празник буде подсећање да је живот хришћанина непрестано припремање за сусрет са Богом, са ближњима и са самим собом у светлости Христове истине. Јер само у том сусрету налазимо пуноћу живота за којом наша душа жуди”, истакао је Патријарх у својој беседи.
На Литургији је појао Хор Храма Светог Саве којим је дириговала др Катарина Станковић, док су за певницом појали теолози.
