ТОМИНА НЕДЕЉА Отац Ђорђе: Присуство на Литургији није формалност – то је сусрет са живим Богом

У Малој цркви Светог Саве на Врачару, у Томину недељу, служена је света Литургија, сабравши велики број верног народа.

Светом Литургијом началствовао је протојереј Ђорђе Стојисављевић, уз саслужење протојереј-ставрофора Радивоја Панића и ђакона Николе Вилотића.

После прочитаног Јеванђеља, верном народу обратио се пастирским словом отац Ђорђе, рекавши:

– Благо нама јер смо Христови, јер смо чули речи светог Јеванђеља у којима нам се открива да се Христос јавља онима који се сабирају у Његово име. Јер Он је на Тајној вечери рекао: „Ово чините у мој спомен.“ И ево, и ми смо се и овога тренутка сабрали на ту исту Тајну вечеру Господњу. У данашњем Јеванђељу видимо апостола Тому који је одсуствовао када се Господ јавио ученицима на сабрању, на Литургији. И када су му они рекли: „Видели смо Господа“, он није могао да поверује, већ је рекао да неће поверовати док не види и не додирне ране Његове. Али, кроз осам дана, опет на сабрању, опет на Литургији, Тома је био са њима. И тада му се Господ јавља и показује да је заиста васкрсао. Овај догађај нам сведочи да је Господ и данас присутан – не негде далеко, већ овде, међу нама, у сабрању Цркве, у светој Тајни причешћа, кроз коју ћемо за неколико тренутака ступити у најдубљи и најприснији однос са Њим. Данас, браћо и сестре, Црква нас подсећа и на страдања многих, на невино пострадале, на оне који су, попут Христа на Голготи, поднели жртву. Много је деце страдало, много невиних. Али наша утеха и наша нада је у томе што знамо да је Христос васкрсао, да смрти више нема. Зато и идемо на гробове – не толико због њих, колико због нас – да себи посведочимо истину Васкрсења, да поновимо речи: Христос Васкрсе! И управо у томе је наша снага – да, упркос свему, останемо у радости Васкрсења. Када све ово примамо у своја срца, када се тиме укрепљујемо, онда смо позвани да учинимо оно што је до нас. Господ нам је дао све потребне дарове и потенцијале, али се од нас тражи озбиљност, вера и љубав. Данас видимо колико је људи који не могу да имају деце, иако је са медицинске стране све у реду. Али недостаје оно најважније – благослов Животодавца. Без Њега нема истинског живота. И зато је важно да будемо присутни, да не будемо као Тома у тренутку када је изостао. Јер видимо шта значи одсуство, а шта значи присуство. Присуство на Литургији није формалност – то је сусрет са живим Богом. Зато, браћо и сестре, будимо присутни, будимо сабрани, будимо са Христом – јер само тако можемо истински разумети колико нам је Он потребан и колико без Њега не можемо.