Архјерејска Литургија на Сретење Господње у Храму Светог Саве

Отац Мирослав: Бог и данас долази тихо и ненаметљиво долази у Светој Литургији у Светом Причешћу

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Његово Преосвештенство викарни Епископ ремезијански г. Стефан, старешина Подворја Српске православне цркве у Москви, началствовао је светом архијерејском Литургијом на празник Сретења Господњег у Храму Светог Саве на Врачару, уз саслужење свештеног братства Храма.

После прочитаног Јеванђеља, верном народу са благословом Владике Стефана, обратио се пастирским словом отац Мирослав, рекавши:

„Човек је створен за сусрет са самим Богом. Та истина се снажно открива у данашњем празнику Сретења Господњег, који нам говори о томе како Пресвета Богородица и праведни Јосиф доносе Богомладенца Христа у храм да испуне закон. Тамо их дочекује старац Симеон, човек праведан и побожан, који је цео свој живот посветио ишчекивању тог сусрета. Овај догађај нас подсећа да није довољно само доћи у храм. Потребно је да Христос уђе у наше душе, у наша срца. Није довољно формално испуњавати заповести – потребно је да љубав постане наш живот, да вера постане наш начин постојања. Старац Симеон је годинама чекао Христа. Чекао је у тишини, у молитви, у трпљењу, а ми, често, немамо стрпљења ни неколико дана. Он је живео сабрано, усмерен ка Богу, док смо ми окружени буком, расејаношћу и сталним немиром. Ипак, Бог и данас долази – тихо и ненаметљиво. Долази у Светој Литургији, у Светом Причешћу, у ближњем који стоји поред нас. Када примамо Христа са вером, покајањем и љубављу, то је наше лично сретење, наше лично просвећење. Тада и ми можемо, попут старца Симеона, да кажемо: „Сад отпушташ слугу свога, Господе, по речи својој у миру.“. Али ако Христа примамо без пажње, без покајања, без жеље да се мењамо, тај сусрет остаје неискоришћен. Бог нам се даје, али ми не отварамо своја срца да Га примимо истински”, истакао је отац Мирослав у својој беседи.

Предивним појањем богослужењу су допринели Хор Храма Светог Саве и појци теолози, као и богослови рипидоносци.