Хиротонија архимандрита Тихона за Епископа моравичког, у Храму Светог Саве

Његовa Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 8. септембра 2024. године у Храму Светог Саве на Врачару, светом архијерејском Литургијом и свечаним чином хиротоније, изабраног и нареченог високодостојног архимандрита Тихона, дугогодишњег игумана манастира Студенице, за Епископа моравичког, викара Патријарха српског.

Предстојатељу Српске Православне Цркве саслуживали су високопреосвећена господа митрополити: жички Јустин, браничевски Игњатије, банатски Никанор, врањски Пахомије, шумадијски Јован, милешевски Атанасије, немачки Григорије, рашко-призренски Теодосије, тимочки Иларион, нишки Арсеније; као и преосвећена господа епископи: пакрачки и славонски Јован, буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, западноевропски Јустин, јегарски и изабрани британско-ирски Нектарије, марчански Сава, хвостански Алексеј, новобрдски Иларион, липљански Доситеј, јенопољски Никон и умировљени канадски Георгије, као и многобројно свештеномонаштво и свештенство, у молитвеном присуству верног народа.

Свечаном чину хиротоније присуствовали су г. Никола Селаковић, министар културе; генерал Милан Мојсиловић, начелник Генералштаба Војске Србије; др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама; као и представници културног, политичког и јавног живота престонице.

После прочитаног јевађељског зачала, Патријарх Порфирије се обратио сабраном верном народу поучавајући их у надахнутој беседи да:

“Драга браћо архијереји, изволи се Духом Светом и нама да изаберемо архимандрита студеничког Тихона и хиротонишемо га за Епископа моравичког. Браћо и сестре, епископ је ἐν τόπῳ καὶ τύπῳ Χριστοῦ, како каже Свети Игнатије Богоносац, а то значи на месту и по образу Христовом. Једноставним речима то значи да је епископ онај који врши службу Христову и зато треба да има ум Христов, реч Христову, дела Христова. Зато у епископу не треба да постоји ништа његово појединачно, индивидуалистичко, индивидуално, што је управо супротно духу модерног човека. У Цркви је да врши службу Христову, да Христом мисли, да Христом гледа, да Христом слуша, да Христом говори, да Христом куца његово срце, а то је опет једноставна ствар.” – истакао је Патријарх Порфирије у својој беседи.

На крају свете архијерејске Литургије Патријарх Порфирије је уручио архијерејски жезал Епископу Тихону. Примивши архијерејски жезал из руку предстојатеља Српске Православне Цркве, Његово Преосвештенство Епископ г. Тихон је изговорио приступну беседу.

“„У почетку створи Бог небо и земљу“ – прве су речи Библије. Оне истичу да Бог постоји пре ичега другог и дa Oн својим божанским чином све друго уводи у постојање, односно свему даје почетак. Стварања света ни из чега, од стране Бога, јесте почетак историје. Ипак, све што се унутар ње налази усмерено је ка одређеном крају. Ако правилно разумемо историју морамо постати сведоци постојања једног праволинијског концепта. Историјски ток постао је место Божјег откривења, а тај историјски ток је давно утемељен на савезу који је успостављен између Бога и старозаветног Божјег народа. Хришћани су касније наставили реализацију тог савеза која треба да кулминира у остварењу Царства Божјег.

Сагледавајући своје место унутар овог праволинијског концепта Преподобни Симеон у Хиландарској повељи каже: „Бог премилостиви утврди Грке царевима, а Угре краљевима, и сваки народ раздели… Стога по многој својој и неизмерној милости и човекољубљу дарова нашим прадедовима и нашим дедовима да владају овом земљом српском… и постави ме великога жупана, нареченога у светом крштењу Стефана Немању“. Деценију пре него што су ове речи написане, Немања је градио манастир Студеницу као свој гробни храм. Овом су претходиле многе друге задужбине грађене у сложеним историјским приликама.” – истакао је Владика Тихон

По завршетку свете Литургије новохиротонисани Епископ Тихон, поделио је верном народу, који је у великом броју пришао за благослов, на дар, иконицу Светог Саве, све их благословивши.